Grigorije: I kad se razgraničimo živećemo jedni sa drugima 1Episkop Grigorije Foto: Wikiperdia/Ašhabad

„Postojala je priča o planu ‘razgraničenja’, nikada se ništa nije jasno reklo, pa ne znam ni da li taj plan postoji“, kaže o kosovskom problemu u intervjuu za DW vladika Grigorije. „Glupa je ta teza da ćemo, kada se razgraničimo, živeti dobro jedni pored drugih. Ne, mi ne možemo da živimo jedni pored drugih. I kad se razgraničimo živećemo jedni sa drugima. Prvi sused je uvek učesnik u našem životu.“

Episkop Diseldorfa i cele Nemačke je rekao da crkva ima „jasan i nedvosmislen stav o Kosovu i Metohiji“. „Ljudi tamo moraju biti zaštićeni i, bez obzira što neko ovako ili onako tumači kosovski zavet, taj zavet shvatam samo kao to da čovek treba da štiti drugog čoveka.“

Vladika je prokomentarisao i činjenicu da dvadeset ili trideset godina nakon ratova iste teme dominiraju regionom. „Ljudi su uvek bili pametni toliko da se posle rata okrenu životu. A sad se to stalno podgrejava i mislim da uopšte ne treba kriviti narod za to. Nego treba kriviti one koji kontrolišu medije, a to su na Balkanu političari. Zato su toliko važne borbe za medijsku slobodu.“

Službe na nemačkom jeziku kao šansa

Ove godine se obeležava pedeset godina eparhije na čijem je čelu od prošle godine vladika Grigorije. U razgovoru za DW on je ponovio da je zatekao haotično stanje, posebno u pogledu finansija. Srpska pravoslavna crkva – za razliku od ruske, grčke ili rumunske – u Nemačkoj nema status „društva kapitala javnog prava“ već običnog udruženja. Kako kaže vladika, maltene kao „ribolovačko udruženje“.

„Nema permanentnog finansiranja, nego se živi od priloga naroda“, kaže on. „Sa druge strane, ne možemo zaposliti sveštenika u Nemačkoj kao što možemo u Srbiji, bez plate i osiguranja. To je stvari komplikovalo kod mojih prethodnika koji su prenosili način rada iz Srbije ovde, a to nije moguće. Zato je došlo do gubljenja tla pod nogama.“

Vladika je uveren da će, kada eparhija sanira sve probleme, dobiti taj željeni status u Nemačkoj. „Nadu mi daje što vidim da imam s kim. Postoji narod, postoje dobri sveštenici, ubuduće možemo imati još bolje sveštenike, bolje obrazovane, spremnije da govore i nemački i srpski, da uče i znaju teologiju.“

Dolaskom Grigorija na čelo eparhije se službe sve više održavaju na nemačkom jeziku. „Živimo u zemlji u kojoj je nemački glavni jezik. Mi već imamo četiri generacije ljudi ovde. Ali to dolazi najviše zbog toga što naša deca govore nemački kao osnovni jezik. A oni su nam najvažniji, oni su budućnost ove crkve i budućnost našeg postojanja ovde i uopšte“, navodi Grigorije.

Grigorije službu na nemačkom vidi kao veliku šansu i da se srpska crkva približi drugim pravoslavcima i hrišćanima. „Tačno vidim da katolici i protestanti imaju ono što mi nemamo. Organizaciju, ozbiljan progresivan pristup, izlazak problemima u susret, akcenat na dobrotvornu, društvenu, kulturnu delatnost, na sveopšti život. Oni su uvek imali snažan uticaj i davali životu svoju notu, a od toga primali nešto korisno za sebe.“

Kaže da iz duboke rane koju je ostavio raskol katolika i protestanata nešto može da se nauči, jer ljudi danas u Nemačkoj žive jedni sa drugima: „Moje duboko iskustvo je da rane, kako naše lične, tako i sveopšte, ne moraju uvek da budu smrtonosne, već i živonosne ako pustimo da kroz njih uđe blagodat i milost Božija, ukoliko ne pravimo infekcije na ranama našim sitničarenjem i zlobama.“

„Odgovornost na svakom pojedincu“

„Mi na Balkanu imamo istu zemlju kao u Nemačkoj – iste planine, reke i jezera, možda nemamo baš takve puteve mada vidim da se grade i putevi. Imamo čak i zakone, ali ih ne sprovodimo“, rekao je Grigorije, citirajući jednog vernika u Nemačkoj koji mu je rekao: „Nekad su ljudi išli trbuhom za kruhom, a danas idu mozgom za dostojanstvom.“

Ljudi koji se sele u Nemačku „nose svoj zavičaj u srcu, ali pokušavaju da i ovde budu dobri građani, da budu dobri ljudi i da budu, što je za mene kao sveštenika posebno važno, da budu hrišćani u pravom smislu te reči.“

Vladika je dodao da je odgovornost za dešavanja u Srbiji „na vlasti i opoziciji, na narodu, na svakom pojedincu“. „U Nemačkoj postoji kultura u kojoj se više plašimo da bacimo nešto kroz prozor automobila od građana, nego od vlasti i zakona. Građani će nas prvi iskritikovati. Dok kod nas se plašimo da ćemo dobiti batine od onoga koji je bacio nešto kroz prozor ako ga opomenemo.“

Episkop Grigorije je ocenio da su odnosi države Srbije i Srpske pravoslavne crkve već godinama u silaznoj putanji. „Bio sam umoran od toga da treba dobro poznavati nekog ministra ili predsednika i da to određuje da li ćeš ostvariti svoja prava. Jedan od hiljadu razloga što sam došao u Nemačku je zato što hoću da znam na šta imam pravo po zakonu, da to dobijem, a da nipošto ne dobijem ono na šta nemam pravo. Onda sam miran.“

„Hrišćanski etos“ Angele Merkel

Govoreći o dolasku velikog broja izbeglica što je tema koja obuzima Nemačku godinama, vladika Grigorije je ocenio da je Angela Merkel u odlučujućim trenucima pokazala „hrišćanski etos“ koji nosi iz porodice. Pomoć izbeglicama smatra „duboko hrišćanskim zadatkom, a ne pitanjem hoćemo ili nećemo. To jedino može Nemačka, to ne mogu male zemlje.“

„Strah od stranaca uvek postoji i on je razumljiv, ali žica nikada neće nikome pomoći. To doživljavam kao slabost tih malih zemalja, ne zameram im, ali moramo da uvidimo da je to slabost“, rekao je diseldorfski episkop.

„Nemačka je pokazala odgovornost, Angela Merkel je rekla ’Uspećemo’. Mnogi misle da je to samo reč, ali to jeste dobra volja – veliki broj ljudi je ovde našli krov nad glavom, hleb, toplotu, posao, život iz zdravlje, njihova deca idu u školu… iz moje perspektive hrišćanina i sveštenika to je uzvišeno delo.“

Vladika Grigorije ipak naglašava da postoji i odgovornost migranata. „To govorim i našim ljudima: moramo da učimo ovaj jezik, da učimo kulturu, da pokažemo da smo odgovorni građani, zahvalni što živimo u ovoj zemlji. Takvu odgovornost treba da imaju i ljudi koji dolaze iz zemalja koje su istočnije od nas“, zaključuje on u razgovoru za DW.