Iako je Evropske komisija ocenila da Srbija ima dobre administrativne kapacitete za pridruživanje EU, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević tvrdi da je to samo trenutna situacija.
– Možda ih imamo za momenat u kojem se trenutno nalazimo, ali ih nemamo već za prekosutra, za momenat kada krenemo u brže i dalje procese, upozorila je ona na okruglom stolu „Zemlje Dejtonskog sporazuma na putu ka EU – dostignuća i prepreke“.
Iako je Evropske komisija ocenila da Srbija ima dobre administrativne kapacitete za pridruživanje EU, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević tvrdi da je to samo trenutna situacija.
– Možda ih imamo za momenat u kojem se trenutno nalazimo, ali ih nemamo već za prekosutra, za momenat kada krenemo u brže i dalje procese, upozorila je ona na okruglom stolu „Zemlje Dejtonskog sporazuma na putu ka EU – dostignuća i prepreke“. Prema njenim rečima „mi već sada nemamo kapacitete koji bi u potpunosti mogli da programiraju fondove“ i korišćenje sredstava iz nekih fondova.
Izostala edukacija građana
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević ocenio je da sada u zemljama balkanskog regiona postoji svest da „što pre svi uđemo u Evropsku uniju svima će biti lakše“. Prema njegovim rečima nema brzog pridruživanja EU bez najšireg društvenog konsenzusa, „što očigledno nije bio prioritet dosadašnje Vlade“. Kovačević kaže da je u dosadašnjem procesu pregovora izostala i prava edukacija građana o tome šta predstavlja članstvo u EU i da je potrebno „u svesti ljudi stvoriti misao da je pridruživanje EU ireverzibilan proces – dodao je on.
Miščević ukazuje na to da približavanje Srbije i ostalih zemalja zapadnog Balkana EU dolazi u krajnje nepovoljnom trenutku, kada je EU umorna od proširenja i od sopstvenih unutrašnjih problema. Ipak, kako je rekla, za nove kandidate se ne javljaju novi uslovi, ali je „ocena o uspešnosti ispunjavanja uslova mnogo tvrđa nego što je to bilo u slučaju proširenja 2004, ili proširenja s Bugarskom i Rumunijom“.
Građani Srbije, naglasila je Miščević, malo znaju o uslovima koje Srbija treba da ispuni za članstvo u EU. Jedini uslov o kojem se govori u Srbiji je saradnja s Hagom, jer je to tema koja privlači pažnju, ocenila je direktorka Vladine Kancelarije za pridruživanje EU.
– Neko će nam posle, nadam se, brzog ispunjenja uslova pune saradnje s Haškim tribunalom reći: „Pa evo vidite, jesmo li vam rekli, nije Hag jedini uslov“. Uslova ima milion i jedan, samo to ne znamo i nismo svesni da su to uslovi naših civilizacijskih reformi. To su uslovi koji su nam potrebni zbog nas samih – zbog normalne, moderne, savremene i razvijene Srbije, a ne samo da bismo postali članovi Evropske unije – naglasila je Miščević. Ona kaže da je važno raditi na uspostavljanju standarda, a ne čekati članstvo u EU. Ulazak u EU samo je potvrda da je dobro urađen posao unutrašnjih reformi. Rekla je i da Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija paralelno pregovaraju o sporazumu o viznim olakšicama i sporazumu o readmisiji, kao i da potpisivanje tih sporazuma sve tri zemlje mogu očekivati do kraja marta.
Potpredsednica hrvatskog Sabora Vesna Pusić istakla je da je za Hrvatsku „dobro da njeni susedi uđu u EU, jer je to garancija stabilnosti i prosperiteta čitavog regiona, pa i same Hrvatske“.
Ono što bi Hrvatska, prema njenim rečima, dobila ulaskom u EU je „garancija da ne bi mogla ponovo imati naročito neugodne tipove vlasti“.
Okrugli sto „Zemlje Dejtonskog sporazuma na putu ka EU – rezultati i prepreke“ organizovali su Igmanska inicijativa i Evropski pokret Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
