Hoćemo političke regione i da se izmeni Ustav

Ne može i ne treba Beograd da se pita šta da se radi, na primer, u Loznici ili Vlasotincu. Za ostvarenje ove naše inicijative neophodan nam je mandat građana i sve do sledećih izbora pokušavaćemo da im naš plan na pravi način objasnimo – najavljuje Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona, u intervjuu za Danas.

Šta kažu DS i SPS na ove vaše predloge?

– Najvažnije je šta će reći građani. Sada imamo odličnu saradnju i s demokratama i sa socijalistima, ali ipak u ovom trenutku ne znam kako će reagovati. U svakom slučaju, prelazak sa centralizovane Srbije na Srbiju regiona, zahtevaće promenu Ustava. Zbog toga ćemo sledećeg meseca izaći u javnost i pokrenuti debatu, kao i razgovore na tu temu unutar koalicije. Svesni smo činjenice da je za ustavne promene potreban konsenzus građana, ali i stranaka. Ono što mi želimo da ponudimo jeste politička regionalizacija i mnogo veća decentralizacija, što znači spuštanje ovlašćenja na lokalni nivo, kako bi lideri sa lokala odlučivali o lokalnim problemima, a ne oni u Beogradu i Novom Sadu. Lokalni lideri, koji imaju podršku građana u zajednici u kojoj žive, treba da upravljaju imovinom i sredstvima lokalne samouprave, a ne da im iz Beograda komanduju. Da li je normalno da direktor škole iz, na primer, Plandišta mora da pita Beograd ako želi da ustupi fiskulturnu salu nekom sportskom klubu? Takvu centralizaciju moramo iskoreniti. Lokalni lideri treba da utiču na vrh stranke, a ne da im Beograd kroji kapu i diktira šta da rade u svojim sredinama.

Koje će stranke i regionalni lideri u narednom periodu pristupiti URS i gde će biti formirane nove odborničke grupe?

– Odborničke grupe formiramo tamo gde postoje grupe građana, lokalne ili regionalne stranke koje žele da nam se pridruže. Do kraja godine će se to dogoditi u većini opština u Srbiji gde G17 plus ima odbornike i gde god postoji mogućnost za saradnju s lokalnim grupacijama. Tridesetak grupa građana, lokalnih lidera je zainteresovano da nam se, u ovom trenutku, priključe. Tu su i neki bivši članovi DSS i Nove Srbije, pa čak i razočarane doskorašnje pristalice naprednjaka. Ipak, najvažnije je da ima mnogo novih uglednih pojedinaca iz sveta sporta, kulture i preduzetništva. Posebno mi je važno da nam prilaze privrednici, što znači da cene ono što radim kao ministar ekonomije.

Da li ste istraživali koliki je rejting URS?

– Najbolje istraživanje javnog mnjenja su izbori. Na poslednjim izborima u Boru, dobili smo podršku 25 odsto građana i danas tamo Ujedinjeni regioni imaju gradonačelnika. Nakon te naše pobede, odjednom su zaustavljeni lokalni izbori po Srbiji, iako su bili najavljeni. Inače, ne opterećujemo se rejtingom. Cilj nam je da okupimo sve poštene i vredne ljude u Srbiji koji su nezadovoljni stanjem u mestu u kojem žive. Radeći na terenu, prepoznali smo probleme u unutrašnjosti Srbije, a to je da mladi odlaze iz svojih mesta u velike centre, najčešće Beograd, u potrazi za boljim životom. Naša politika treba da pomogne ljudima koji ne žive u velikim centrima da dobiju šansu, da posle školovanja nađu posao u mestu u kojem su rođeni i da budu zadovoljni životom u toj sredini.

Kako vidite sličnosti i razlike između DS i SNS?

– To treba pre svega da kažu građani i analitičari. Ne bavim se drugim strankama, već problemima građana. Pokušavam što više da budem na terenu, da rešavam probleme, da ugovaram nove investicije koje građanima donose nova radna mesta.

Pod kojim okolnostima bi URS ušao u vladu sa SNS?

– Ne razmišljamo o tome, već da dobijemo podršku građana za novi program Ujedinjenih regiona. O koalicionim partnerima se razgovara u vreme izbora, a ne na polovini mandata Vlade. Želimo, pre svega, podršku građana da konačno zaustavimo dominaciju partijskih centrala i da građani direktno biraju lokalne lidere koji će imati sve mehanizme da samostalno rešavaju probleme u svojoj opštini, a ne da zavise od ministarstva i partijske centrale.

Da li je i dalje moguća politika „i Evropa, i Kosovo“?

– Jeste, s tim što će biti potrebno mnogo vremena i mudrosti da se ostvari.

Da li ste zadovoljni stepenom konsultacija unutar vladajuće koalicije u vođenju spoljne politike prema Kosovu?

– Uvek može bolje. U ove dve godine naša stranka se nije mnogo mešala u vođenje spoljne politike. Naravno, učestvovali smo u donošenju svih važnih odluka, ali se nismo uplitali u detalje, sve dok se nije nadvila opasnost da lupimo glavom o zid.

Šta mislite o radu šefa diplomatije Vuka Jeremića i kako biste glasali da se pokrenulo pitanje njegove smene?

– Ne vidim da se razgovara na tu temu. Za njegov rad treba da odgovara onaj ko ga ja predložio na to mesto, a to je DS. Važno je da je Srbija rezoluciju o Kosovu usaglasila sa Evropom. Spadam u praktične ljude koji ne žive u prošlosti, već gledaju u budućnost i koji idu ka krajnjem rezultatu. U ovom slučaju, taj rezultat je pozitivan za Srbiju, jer nam je otvoren put ka sticanju statusa kandidata za članstvo u Uniji. U to sam se, tokom prošlonedeljne posete Briselu i razgovora sa evropskim liderima, i lično uverio.

Jedan od rezultata zajedničke rezolucije sa EU je i najavljeni dijalog s Prištinom. Koje bi teme trebalo pokrenuti u tim razgovorima?

– Ne mislim da je u ovom trenutku realno da se vode ozbiljni razgovori s Prištinom, bez obzira što mi to želimo. Mislim da Priština trenutno i ne želi ozbiljan dijalog. Pitanje statusa nije rešeno jer imamo dva različita pogleda na to pitanje. Ne mislim da je trenutno moguće naći rešenje koje bi pomirilo ta dva stava i zbog toga ne treba forsirati razgovore. Albanci imaju unutrašnje, parlamentarne izbore 2011. i ne verujem da će biti spremni da pričaju o statusnim pitanjima. Treba sačekati momenat kada će obe strane biti spremne za dogovor. To trenutno nije moguće. Čini mi se da i međunarodna zajednica isto misli, jer joj kosovsko pitanje nije prioritet.

* Šta će je onda obeležiti?

– Osnovna spoljnopolitička aktivnost sada treba da bude borba za ubrzanje evropskih integracija. Nerešeno kosovsko pitanje neće kočiti naš put u EU. Treba da se skoncentrišemo na evropske integracije i najveći uspeh koji možemo da ostvarimo u spoljnoj politici do kraja mandata Vlade jeste da postanemo kandidati za članstvo u EU i, eventualno, otvorimo pregovore o članstvu. To je realan spoljnopolitički cilj Srbije.

Vreme za reformu političkog sistema

Pre deset godina, 24. septembra 2000, većina građana je na izborima glasala protiv Slobodana Miloševića. Šta imate da kažete onima koji su razočarani promenama?

– Nisam ni ja zadovoljan. Mnoge stvari su morale brže i bolje da se urade. Postignuti su nesporni rezultati u demokratizaciji društva, ali nismo uspeli da životni standard naših građana dovedemo na nivo kakav zaslužuju. Ljudi teško žive, posebno van gradova i u unutrašnjosti. Na desetine hiljada mladih je napustilo svoje rodno mesto u potrazi za boljim životom. Ljudi više ne vide perspektivu u svojim selima, opštinama… To moramo promeniti. Zato smatramo da je vreme za ozbiljnu reformu političkog sistema Srbije, koji mora biti u funkciji običnog čoveka i ravnomernog razvoja naše zemlje.