Đurić: Problem je kod nas, a ne u Briselu 1Foto: Vladimir Đurić

Ova stranka na izborima treba da nastupi u okviru koalicije UDS, u kojoj su još Liga socijaldemokrata Vojvodine, te Srbija 21, Građanski demokrtaski forum i više drugih organizacija. Đurić dodaje da je „vreme da učinimo kraj svakodnevnim frustracijama građana i pokažemo kredibilnu nadu da već sutra može biti bolje“.

– Ne mora se biti vlast da bi se to postiglo. Snaga ideje UDS je u cilju, a to nije puko činovničko ispunjavanje birokratskih merila briselske administracije, čime se vlast zadovoljava i hvali. Politika vlasti je „pravimo se da se pridružujemo Evropskoj uniji“. Brisel na to spravom odgovara politikom „pravimo se da vas primamo“. Cilj UDS je suštinska i ubrzana transformacija društva i integrisanje u porodicu razvijenih država Evrope. Ideja izgradnje građanskog, evropskog društva superiorna je u odnosu na razarajući nacionalizam vlasti i dela opozicije. To je ideja društva u kojem se sa istomišljenicima grade savezništva, sa neistomišljenicima dijalog, a sa svima solidarnost. Recept za takvo društvo je politički program sadržan u suštinskom sprovođenju već napisane agende evropskih integracija. Kada govorimo o životnoj sredini, kvalitetu hrane ili obrazovanju, evropskim standardima ne protive se ni najveći evroskeptici, jer i oni znaju da su ovu zemlju gradili naši ljudi školovani na Zapadu – ističe Đurić za naš list.

Problem je dakle najpre ovde, a ne u Briselu, smatra sagovornik Danasa, koji ističe da su providna izgovaranja vlasti i dela opozicije na zahtevnost briselske birokratije, Bregzit i druge interne probleme Evropske unije koji je čine manje zainteresovanom za nas.

– Bojkot nije borba, a borba je politička, ne „etička“. Okosnicu zagovornika bojkota čini konzervativna desno orijentisana opozicija. Među njima ima i populističkih ekstrema i snažnih evroskeptika, pa i otvorenih rusofila i eurofoba. Sve te ideje su legitimne, ali ih one čine programski i ideološki veoma sličnim vlastima, a inferiornim u odnosu na građansku opoziciju koja izlazi na izbore. Kako ne mogu konkurentske razlike i prednosti tražiti u odnosu na sebi ideološki blisku vlast, diferenciraju se u odnosu na izborno aktivnu opoziciju, i to na „etičkom“ planu, dodelivši sebi epitet nekakve prave, a svima drugima etiketu lažne opozicije. Ta veštačka podela koju su uneli u opoziciju jeftina je zamena za borbu ideja i programa u kojoj je nacionalizam inferioran, pa stoga i prilično agresivan – smatra Đurić. Ističe da je slično i sa optužbom da će lažna građanska opozicija dati alibi vlastima za nacionalnu izdaju.

– Upravo otvaranja novih i produbljivanja ili zamrzavanja postojećih regionalnih i spoljnopolitičkih konflikata štete nacionalnim i državnim interesima koji su tamo gde nam odlazi mladost u potrazi za boljim životom, a ne tamo gde bi ih u večno zamrznutim konfliktima neko zarobljavao i trošio. Konačno, ako lažne opozicije na ovim izborima i ima, ona je onda verovatno negde krajnje desno i služi da bi vlast delovala lepše – zaključuje Vladimir Đurić .

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.