„Vučić se primetno nameće Trampu“: Posle Kine i EU, predsednik najavljuje strateški dijalog sa SAD

Vučić je poručio da je to važno za našu zemlju u uslovima velike nervoze, ogromnih suprotstavljanja regionalnih na globalnom nivou.

– Taj nivo suprotstavljanja neće biti manji, već će biti samo veći – rekao je Vučić u ponedeljak ne pojasnivši detalje dijaloga.

U okolnostima u kojima je, makar deklarativno, strateški cilj Srbije ulazak u EU, čiji se interesi sve više udaljavaju od onij koje u ovom delu Evrope i sveta ima Vašingtona, otvara se pitanje kako će Brisel gledati na to, s obzirom na to da je već zabrinut zbog bliskih odnosa da Moskvom i Pekingom.

Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije u OEBS-u i članica Evropskog pokreta u Srbiji, poodseća da najava da nam predstoji strateški dijalog sa SAD, ne predstavlja novost te da ih je bilo i ranije.

– Setimo se da je taj dijalog najavljivan još u vreme kada je američki ambasador bio Kristofer Hill. Od tada je prošlo puno vrmena. U međuvremenu, nije bilo nekog vidljivog, prepoznatljivog, značajnog napretka u srpsko-američkim odnosima. Naprotiv, ti odnosi su nakon prošlogodišnjih dogadjaja na Floridi zahladneli, stagnirali su. Nije došlo do poseta američkih zvaničnika Srbiji na visokom nivou, sem one nedavne vezane za EXPO. Uz to treba se prisetiti da je ministar spoljnih poslova Đurić nedavno bio u poseti SAD, ali tokom te posete nije bilo susreta sa državnim sekretarom Markom Rubijem – navodi ona za Danas.

Prema njenim rečima, početak strateškog dijaloga sa vodećom svetskom silom, kao što su SAD, podrazumeva dobre pripreme, uključujuci učestali, suštinski, produktivan dijalog i saradnju o mnogim temama.

– Volela bih da su predstavnici našeg MSP otišli u Vašington, ili bili domaćin svojim kolegama i kolegenicama iz Stejet departmenta i vodili dijalog o saradnji u istoj onoj oblasti – saradnja u multilateralnoj oblasti – kao što su nedavno na tu temu razgovarali u Moskvi. Za sada, to je izostalo u najvažnijoj oblasti diplomatije – ističe ona.

I dodaje da dva Vučićeva intervjua i jedan za Blumberg ne mogu biti i nisu zamena za odsustvo postojane diplomatske komunikacije.

– Ta komunikajcija, saradnja se ostvaruju putem diplomatskih kanala. Ne mislim da će strateški dijalog sa SAD početi pre nego što novi američki ambasador, koji je predložen, ne prođe sve procedure i preuzme dužnost u Beogradu. A to će potrajati. Uz to, i dalje imamo neizvesnost koja se zove NIS – skreće pažnju Latinović.

I navodi da je primetno da se Vučić u poslednje vreme javno nameće američkoj administraciji, a naročito Trampu, hvaleći ga do nivoa koji je neprimeren za šefa jedne države ma koliko ona bila „mala“, što je termin koji Vučić često koristi.

– I to je neprimereno, jer se uloga države u međunarodnim odnosima ne meri njenom veličinom, brojem stanovnika već kako je predstavljena na svetskoj političkoj sceni. Odličan primer je finski predsednik Stube koji se jednostavno nametnuo svojim analizama, ocenama, predlozima o rešavanju krupnih pitanja današnjice – kaže Latinović.

To što ćemo tokom leta možda početi strateški dijalog sa SAD, konstatuje, ne može biti zamena za dostizanje kriterijuma i merila za otvaranje novih Klastera, uključujući i poglavlje 31 EU – spoljna, bezbednosna i odbrembena politika.

– Očito je da nakon zahleđenja odnosa sa Rusijom, dugogodišnjeg zastoja u pregovorima sa EU i poruka koje su mu rečene u Tivtu, Vučić pokušava da stekne novi oslonac na međunatodnoj pozornici, a sve u nadi da će mu to pomoći da pogura odnose sa Briselom. Početak strateškog dijaloga sa SAD mu u tome ne može biti od pomoći – smatra Latinović.

Dok Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, ukazuje na to da bi strateški dijalog trebalo da podrazumeva dugoročnije približavanje koje prevazilazi trenutnu administraciju u Vašingtonu, jer podrazumeva odnose dve zemlje na dugi rok.

– Kratkoročno gledano, to može da bude posmatrano od strane EU sa sumnjom i podozrenjem zbog neslaganja na liniji Brisel i Trampova administracija, iako sa više blagonaklonosti nego približavanje sa Kinom ili bilo kakvo održavanje odnosa sa Rusijom. U EU postoji svest da će ostati nezamenjiv ekonomski partner za Srbiju jer je već danas oko 20 puta veći trgovinski partner Srbije od SAD-a, a tokom prošle godine sa drastičnim padom kineskih investicija od preko 90 odsto u odnosu na 2024. i najvažniji investitor. U tom smislu neki vid hipotetičke liberalizacije ekonomskih odnosa Srbije i SAD ne bi predstavljao pretnju za interese EU – objašnjava on.

Sa druge strane, dodaje, strateški dijalog Srbija-SAD bi mogao da ima pozitivan odjek za EU ukoliko doprinese energetskoj diversifikaciji od Rusije, odnosno smanjenju ruskog udela u energetskoj slici Srbije, prvenstveno u sferi gasa.

– Tema energetike je navedena kao važna u strateškom dijalogu, tako da to može da bude u interesu i Brisela ukoliko da praktičan rezultat – zaključuje Milić.

Podsetimo, Srbija i SAD potpisale su u septembru 2024. sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike i to je prvi sporazum o strateškoj saradnji uopšte između dve zemlje.