Lajčak: Vučić postavlja legitimno pitanje o EU perspektivi 1Miroslav Lajčak Foto: Beta/Milan Obradović

„Očekujemo od njega da donese dalekosežnu odluku, a on se pita: Kako mogu da objasnim građanima da je to dobro za njih? Ovaj pregovarački proces je od početka bio povezan sa evropskom perspektivom zemlje i sada se Vučić pita: koliko ćemo te evropske perspektive dobiti“, rekao je Lajčak za austrijski Viner cajtung.

Na pitanje novinara bečkog lista da li za dogovor nedostaje motivacije, jer države EU godinama nisu zainteresovane da prime nove članice, što je kritikovao i Aleksandar Vučić, Lajčak je ocenio da srpski predsednik „postavlja legitimno pitanje“.

Lajčak je rekao da je najteže bilo da se dijalog „uopšte ponovo pokrene“, a ponovio da je cilj obavezujući obuhvatni sporazum.

„Trenutno diskutujemo o veoma kompleksnim temama među kojima su finansijska potraživanja i vlasnička prava“, rekao je Lajčak.

Prema njegovim rečima već završen predlog teksta o prognanim i nestalim osobama kao i o ekonomskoj saradnji, ali kako je dodao, da i tu „važi načelo da ništa nije dogovoreno sve dok ne bude dogovoreno“.

On je istakao pitanje Zajednice srpskih opština koja je, kako je podsetio, već dogovorena sporazumima 2013. i 2015. godina, ali oni nisu sprovedeni.

„To je veoma osetljiva tema o kojoj se oglasio i kosovski Ustavni sud – to mišljenje se mora uzeti u obzir. Ali pitam one koji kažu da sada nije pravi trenutak za to: ‘Kada, ako ne sada? Pa sami ste potpisali dogovor“, rekao je Lajčak.

Slovački diplomata ukazao je da balkanske zemlje očekuju evropsku perspektivu, a EU očekuje da one na tome ozbiljno rade, što je po njegovoj oceni, „princip kokoške i jajeta“.

„Možemo da se međusobno optužujemo, ali to nikome ne koristi“, dodao je Lajčak.

Navodeći da izveštaji Evropske komisije o napretku jasno pokazuju da se u regionu „izgubio reformski elan“, Lajčak je rekao da zemljama Zapadnog Balkana „mora biti jasno da prijem u EU zahteva mnogo rada i da niko ne dobija članstvo tek tako“.

Prema njegovim rečima u vreme prethodne Evropske komisije izgubljena je politička vizija, dominirali su tehnički detalji i to se osetilo i u državama Zapadnog Balkana.

„Ali, uskoro bi trebalo da počnu pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, uvedena je nova metodologija u razgovorima o proširenju. Politička vizija je ponovo tu“, dodaoje Lajčak.

Na pitanje o idejama iz SAD koje bi eventualno uključivale razmenu teritorija Kosova i Srbije, Lajčak je rekao da se mora naći evropsko rešenje koje odgovara 21. veku, jer region ima tragičnu prošlost sa povlačenjem granica duž etničkih linija.

Ministri EU sutra o dijalogu Beograda i Prištine

Ministri inostranih poslova zemalja članica Evropske unije (EU) će sutra raspravljati o dijalogu o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, što će biti prva rasprava na ministarskom nivou otkako EU ima specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka koji se bavi direktno ovim procesom.

Kako javlja Radio slobodna Evropa, očekuje se da će on podneti izveštaj šefovima evropskih diplomatija, a briselski zvaničnici su najavili da će Lajčak potom, iduće nedelje, otputovati u Beograd i Prištinu kako bi razgovarao sa tamošnjim političarima, kako je rečeno u Briselu, o „deblokadi“ pitanja Zajednice srpskih opština na Kosovu (ZSO).

Kako je ranije rečeno novinarima, specijalni predstavnik EU je nameravao da lidere Kosova i Srbije okupi na svake tri nedelje, a eksperti bi se sastajali praktično svake nedelje.

Međutim, posle dijaloga na najvišem nivou, koji je održan 7. septembra, u Briselu više nije bilo susreta predsednika Srbije i premijera Kosova, a na ekspertskom sastanku, kosovska delegacija je odbila da razgovara o ZSO, dok je srpska strana uslovila nastavak dijaloga sa spremnošću Prištine da sprovede dogovor koje su strane postigle 2013. a detalje utvrdile 2015. godine.

„Politička situacija na Kosovu je prilično krhka. Bilo je nekih izjava koje su dovodile u pitanje da li je ZSO na agendi. Možemo imati razumevanja za ovu situaciju za određeni period, ali se radi o temi koja mora da bude na agendi, budući da je ovo obaveza koju je Kosovo preuzelo i nije sprovelo“, rekli su novinarima zvaničnici koji su upućeni u proces pregovora Beograda i Prištine.

Osvrćući se na dogovor koje su strane 4. septembra postigle u Beloj kući, evropski zvaničnici su istakli da je dobro došla bilo koja inicijativa koja dolazi od treće strane i koja bi mogla doprineti procesu dijaloga.

„Postignuti dogovor (u Vašingtonu) nije nam ni koristio, ni štetio“, rekao je jedan briselski zvaničnik.

Ovaj zvaničnik tvrdi da dogovor u američkoj prestonici ima nekoliko zanimljivih i dobrodošlih elemenata, „poput studije izvodljivosti o jezeru Gazivode“, ali i ima nekih stvari koje već postoje u briselskom procesu, poput finansiranja raznih projekata za povezivanje od EU ili priznanja diploma.

Međutim, jedna stvar koja odmaže procesu, prema rečima briselskih zvaničnika, jeste deo dogovora koji se odnosi na relacije sa Izraelom.

„Cilj ovog dijaloga je približavanje Srbije i Kosova Evropskoj uniji. Odluka o otvaranju ambasade u Jerusalimu čini suprotno“, upozorio je ovaj evropski zvaničnik, prenosi RSE.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.