Foto: Medija centar

Na konferenciji za novinare na kraju posete Beogradu Mekalister je kazao da su nasilje nad novinarima i zastrašivanje neprihvatljivi i ocenio da je Srbiji potreban pluralistički medijski pejzaž sa transparentnim finansiranjem i merama zaštite za lokalne medije.

On je ponovio da Beograd i Priština treba da postignu sporazum koji će rešiti sva otvorena pitanja pre njihovog ulaska u EU i da je prvi korak u tom smeru ukidanje kosovskih taksi od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Govoreći o situaciji u Skupštini Srbije, gde deo opozicionih poslanika bojkotuje plenarna zasedanja, Mekalister je rekao da ima prostora za poboljšanje kada je reč o proceduralnim stvarima u srpskom parlamentu.

„Možemo da kažemo da još uvek postoji veliki broj hitnih procedura, veliki broj amandmana, čuli smo da je vreme za raspravu ograničeno. Razumem da predstavnici opozicije kritikuju neke od procedura u parlamentu, ali svaki poslanik treba da se zapita da li možda propušta priliku da učestvuje u raspravi, da se angažuje u raspravi sa vladom“, rekao je Mekalister koji je u Beogradu razgovarao sa predstavnicima vlasti i opozicije.

Mekalister, predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora EP, naveo je da je u ime Evropskog parlamenta izrazio spremnost da EU pomogne u aktivnostima na promeni poslovnika, ako Skupština Srbije iskaže interes za takvom pomoći.

Dodao je da nije akter u domaćoj političkoj raspravi i da pažljivo sluša šta govore predstavnici i vlasti i opozicije u nastojanju da stekne sliku.

Rekao je i da evropski zvaničnici prate proteste u Srbiji, da je reč o mirnim protestima i dodao da sloboda okupljanja i izražavanja predstavljaju osnovno pravo.

Govoreći o slobodi medija, Mekalister je pohvalio inkluzivnu prirodu medijske strategije, ali je naveo da je ključna njena implementacija.

„Bilo bi idealno kada bi Srbija imala pluralističke, slobodne medije sa adekvatnim transparentnim finansiranjem i merama zaštite za lokalne medije. Znamo da na tome treba da se poradi i EU će pružiti svaku podršku da se obezbedi sloboda medija u Srbiji“, rekao je.

Naveo je da su nezavisni mediji ključni princip za modernu demokratiju i pozvao „sve politički odgovorne ljude“ da poboljšaju situaciju u kojoj se nalaze mediji u Srbiji.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, koji je takođe prisustvovao konferenciji za medije, rekao je da je EU u izveštaju za prošlu godinu jasno rekla da „nije zapazila napredak u stvaranju klime za slobodu izražavanja“.

„Medijska strategija koju je vlada pripremila predstavlja poboljšanje, to je ambiciozan dokument, ali sada je važno da se implementira“, naveo je Fabrici.

Kad je reč o rešavanju kosovskog pitanja, Mekalister je podvukao da EU ne može niti hoće da uveze u granice Unije bilo kakav bilateralni ili zamrznuti sukob.

„Beograd i Priština treba da postignu sporazum koji će rešiti sva otvorena pitanja pre ulaska u EU. Srbija, kao i Kosovo, treba da ostane multietničko društvo, i svaki sporazum može biti prihvatljiv samo ako ga usaglase obe strane, ako je u skladu s međunarodnim pravom i uzima u obzir sveobuhvatnu stabilnost regiona“, kazao je izvestilac EP.

On je naveo da će zvaničnicima na Kosovu, gde danas putuje, reći da odluka Prištine o uvođenju carina predstavlja kršenje Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini – CEFTA i da se njome krši duh Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Dodao je da nijedna strana ne treba da postavlja nove uslove, i da se ne može ići napred dok Kosovo ne povuče odluku o taksama.

Mekalister je rekao da je petočlana delegacija Spoljnopolitičkog odbora EP, u kojoj su zastupljene četiri najveće poslaničke grupe, tokom dvodnevne posete Srbiji imala sastanke s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić, predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković, s više ministara u Vladi Srbije, s predsednicima parlamentarnih odbora i njihovim zamenicima, kao i sa predstavnicima civilnog društva i opozicije.

Naveo je da je delegacija EP jutros imala sastanak s predstavnicima opozicionog Saveza sa Srbiju kojem su prisustvovali Aleksandra Jerkov, Nebojša Zelenović, Dragan Đilas, Borko Stefanović, Damjan Krnjević Mišković, kao i predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić.

Naveo je da je sastanak s liderima Saveza sa Srbiju trajao oko sat vremena u prostorijama Delegacije EU, da su svi učesnici uzeli reč i izneli mišljenja o političkoj situaciji u Srbiji, a da su onda članovi delegacije EP imali priliku da postave pitanja i „da se uđe malo više u detalje“. Dodao je da da je na tom sastanku izneo svoje mišljenje o tome da li je dobra ideja bojkotovati skupštinske sednice.

Mekalister je rekao i da EP aktivno podržava konkretnu evropsku perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana i kontinuirane srpske napore na putu ka EU i dodao da je to „dug proces“ u kojem je važna posvećenost svih političkih aktera tom cilju.

Povodom izjave francuske ministarke za evropske poslove Natali Loazo da sadašnje stanje EU ne omogućava dalje proširenje, Mekalister je rekao da Unija mora da se reformiše da bi bila efikasnija, ali da postoji široki konsenzus da zemlje kandidati pristupe EU kada ispune uslove.

„Na nama u Uniji je da reformišmo Uniju, da je učinimo efikasnijom, transparentnijom, konkurentnijom, a to ćemo raditi dok nastavljamo pregovore sa zemljama koje žele da se učlane u Uniju. Velika većina poslanika EP podržava proširenje Unije i podržavaćemo dalje korake Srbije na evropskom putu“, kazao je.

Dodao je da EP pozdravlja napredak koji je Srbija postigla u razvoju funkcinalne tržišne ekonomije i u održanju makroekonomske stabilnosti.

„To je dovelo do smanjenja nezaposlenosti. Vidimo i jaku fiskalnu konsolidaciju, od deficita od 6,6 odsto BDP-a došlo se do suficita od 1,2 odsto“, rekao je Mekalister.

Naveo je i da je EU najveći i donator i investitor u Srbiji, sa preko sedam milijardi evra datih Srbiji kroz nepovratne donacije i zajmove u poslednjih 10 godina.

Na pitanje da prokometariše navode da u EP trenutno stažira ćerka portparola ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrija Peskova, Mekalister je rekao da ona stažira kod poslanika iz redova francuske krajnje desnice koji nema pristup poverljivim podacima.

„Taj slučaj još jednom pokazuje da očigledno postoje tesne veze između političkih krugova u Moskvi i stranaka ekstremne desnice u Zapadnoj Evropi. Ruska podrška krajnoj desnici, antievroim snagama je dobro poznata“, dodao je Mekalister.

Povezani tekstovi