Moguć „skok“ Srbije u Uniju, ali uz jasne korake

Beograd će predstavljati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a Kosovo premijer Avdulah Hoti. Sastanak organizuje visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel, a vodiće ga specijalni predstavnik za dijalog i druga pitanja na zapadnom Balkanu Miroslav Lajčak. Sagovornika Danasa, Milana Antonijevića, izvršnog direktora Fondacije za otvoreno društvo, pitali smo o očekivanom ishodu predstojećeg dijaloga između Srbije i Kosova i novoj metodologiji pristupa EU, koju Srbija još nije prihvatila.

– Na briselskom stolu pred Srbijom su u ovom trenutku dva otvorena pitanja, jedno je skriveno od građana, a to je pitanje kojoj ćemo se metodologiji za pridruženje EU prikloniti. Staroj, po kojoj nam vreme teče sporo ili novoj koja može dovesti i do poodavno najavljivanog kvantnog skoka Srbije ka EU, ali uz mnogo jasnih koraka ka vladavini prava. Drugo pitanje na stolu je naravno Kosovo, o kome svi imaju svoj stav, svaka kuća, glava porodice, bilo muška ili ženska, potom njihova deca… Tu smo, takođe, zastali. Imali smo unutrašnji dijalog još 2017. i jasne poruke civilnog društva da zamrznuti konflikt nije dobra opcija za građane – ističe Milan Antonijević.

Kada je reč o pregovorima sa Kosovom, sagovornik našeg lista ističe da se konstruktivnost od Srbije u ovom trenutku s pravom očekuje, nakon dve brze letnje inicijative Vašingtona i Brisela.

– Očekuje se i otvorenost prema građanima. Nema potrebe skrivati šta je moguće postići za pregovaračkim stolom, šta je uspeh, a šta neuspeh tih pregovora. Ukoliko mene pitate šta je neuspeh, to je status kvo, slabe institucije, nepostojeće zajedničko tržište i nezaštićeni građani u našem regionu, podložni i dalje medijskim manipulacijama uz tinjajući sukob koji se može uvek ponovo reaktivirati, po potrebi – kaže izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo.

Zaključuje da je neophodno da svi građani o tom procesu mogu na kvalitetan način da budu obavešteni.

– Značaj dijaloga na svim nivoima unutar društava je druga neophodna tačka svega što će se u narednim danima, nedeljama i mesecima dešavati. Rešenja nikako ne smeju biti nametnuta – smatra Antonijević.

Inače, najvažniji aspekt nove metodologije pregovora o članstvu sa EU jeste grupisanje poglavlja prema oblastima, tako što će se uključiti nagrađivanje uspeha u pojedinim oblastima i kažnjavanje zbog neuspeha. To nagrađivanje znači više novčanih sredstava i stavljanje u isti nivo kandidata kao i punopravnih članica EU.

Istovremeno, uvodi se i mogućnost kažnjavanja zaustavljanjem pregovora u određenim oblastima, ili, u najozbiljnijim slučajevima, potpunu obustavu pregovora. Dosadašnji pristup značio je da ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori i ispune unapred zadati standardi.

U novom pristupu na predlog Pariza, uvodi se politička procena u mnogo većoj meri. Metodologija je doneta povodom predstojećih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, dok je državama koje već pregovaraju, Crnoj Gori i Srbiji, ostavljen izbor da je prihvate.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je nedavno da veruje da Srbija može da postane punopravni član Evropske unije 2026. godine, kao i da datum pristupanja Uniji ne zavisi od prihvatanja nove metodologije proširenja, što Srbiju, kako je rekla, neće vratiti na početak niti preko noći odvesti do članstva.