Najs: Srbija ne primenjuje zakon u Šešeljevom slučaju

Zaista, član 88, stav 3, Zakona o izboru narodnih poslanika jasno kaže da poslaniku prestaje mandat „ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci“, piše Radio Slobodna Evropa.

Dakle, u aprilu, kada je Šešelju izrečena zatvorska kazna od deset godina, Administrativni odbor Skupštine Srbije, morao je da postupi po tom članu zakona.

„Zakon je zaista jasan, garantuje da u Skupštini ne može sedeti neko ko je osuđen, u ovom slučaju reč je o presudi za ratne zločine. U pravnoj državi postoji obaveza primene zakona i sve što je trebalo da se uradi bilo je da se utvrdi da Šešelju mandat prestaje na osnovu slova pomenutog zakona“, pojašnjava proceduru Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM)

A s obzirom da se to nije desilo, Antonijević kaže da poslanici mogu da pokrenu postupak pred Upravnim sudom. Ako ni to ne urodi plodom, to pitanje se može internacionalizovati.

Aleksandar Martinović, šef Poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Skupštine Srbije, iako pravnik, uz to i doktor pravnih nauka, pre nekoliko dana još je jednom izjavio da nema legalnog osnova da se Vojislavu Šešelju oduzme poslanički mandat.

„Nema nikakvih zakonskih uslova za oduzimanje mandata šefu poslaničke grupe SRS Vojislavu Šešelju jer nije ispunjen nijedan od zakonskih uslova da bi mu se oduzeo mandat. To ne znači da se ja slažem sa politikom i sa izjavama Vojislava Šešelja, ali jedno je naše političko neslaganje, a drugo je poštovanje pravnog poretka Srbije“, rekao je Martinović novinarima u parlamentu.

A njegova koleginica, predsednica Skupštine, Maja Gojković istovremeno je pokazivala visok stepen tolerancije kada je Vojislav Šešelj pre nekoliko dana ministra i koalicionog partnera SNS-a Rasima Ljajića označio kao „vođu jednog od narko-kartela na području Srbije“.

Nakon što je poslanik Ljajićeve Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Muamer Bačevac zatražio da u narednih nekoliko dana zakaže skupštinsku sednicu kako bi se Šešelju oduzeo poslanički mandat, Gojkovićeva mu je odgovorila onako oštro kako nikada nije šefu Radikala.

„Ultimatume ćete nekom drugom ispostavljati, ali predsedniku Skupštine Republike Srbije nećete! To da znate! Ultimatume postavljajte nekome drugome!“

„Zapanjujuće je da srpska vlast nije ponudila nikakvo objašnjenje što Šešelju nije oduzet poslanički mandat“, komentariše to što vlast Srbije ignoriše sopstvene zakone u slučaju Šešelj Džefri Najs.

„Ukoliko ne postoji valjan pravni osnov da se to ne učini, taj mandat bi mu se morao oduzeti“, dodaje sagovornik RSE.

Činjenica da se Vojislavu Šešelju ne ukida poslanički mandat „pokazuje da srpska vlast veruje da može napredovati prema Evropskoj uniji, a da se ne osvrće mnogo ni na sopstvene zakone, kao što se nije osvrtala ni na ratnu istoriju Srbije koja je devedesetih kršila i međunarodno pravo“, ocenjuje bivši haški tužilac i ukazuje na još jedan aspekt koji vladajuću opciju Srbije uopšte ne interesuje.

„To je i tužan primer kako je veći državni interes da se zaštiti osuđeni za ratne zločine nego žrtve njegovih zločina. Kako se to dogodilo, za mene je misterija. Kao što mi je i misterija u ime kojih to konkretnih političkih i geopolitičkih ciljeva zapadne sile pokazuju toliku toleranciju prema Srbiji koja ne želi da se suoči sa svojom ratnom prošlošću i, u ovom konkretnom slučaju, što protivzakonito postupa dozvoljavajući Šešelju da i dalje bude poslanik“, ukazuje Najs.

Dušana Spasojevića, docenta na beogradskom Fakultetu političkih nauka, ne iznenađuje blagonaklon odnos Srpske napredne stranke prema Vojislavu Šešelju jer, kako kaže, on ima više funkcija za srpsku vlast.

„Jedna je ta da se njime maše kao prepoznatljivim licem srpsog nacionalizma, bez obzira koliko on bio politički i irelevantan i marginalizovan u poslednjih nekoliko godina, a sa druge strane Šešelj je uvek koristan zato što napada koga treba napadati, sarađuje s kim treba sarađivati, iz perspektive Srpske napredne stranke i u tom smislu ne vidim da bi se SNS odrekao Šešelja – gledajući dugoročno ili srednjoročno“, smatra Spasojević i dodaje da ’naprednjaci’ procenjuju da im je veća korist nego šteta od Šešelja, a da tu štetu mogu da kontrolišu.

„On je naprosto jedna radikalnija verzija ’naprednjaka’, što mu i samo ime kaže i u tom smislu on se ideološki i vrednosno ne razlikuje baš toliko od njih, da bi oni cenili da on pravi štetu. A ukoliko Srbija ozbiljno dođe u situaciju da se razmatra njeno članstvo u Evropskoj uniji, i ukoliko to bude pod vlašću ’naprednjaka’, naravno da će se tada umanjiti njegov pristup medijima i njegov politički uticaj“, ocenjuje Spasojević.

Šešelju se daje veliki prostor i u prorežimskim medijima, ali i u kulturi. Tako je na ovogodišnjem beogradskm Sajmu knjiga njegovoj izdavačkoj kući „Velika Srbija“ obezbeđeno centralno mesto u glavnoj hali time što su sa te lokacije pomerene druge izdavačke kuće. A na tom mestu je napravljen i snimak na kome se vidi da koristi i decu u političke svrhe tražeći od njih da se izjasne da li su četnici: „Jeste li vi četnici? Ako jeste, onda može slikanje.“

Ogroman je spisak Šešeljevih nesankcionisanih ispada u Skupštini Srbije. Među skorijima su i aprilsko gaženje hrvatske zastave u Skupštini, ometanje tadašnjeg šefa Delegacije EU u Srbiji Majkla Devenporta da pre dve godine predstavi izveštaj o napretku zemlje ka EU, skandiranje „Srbija, Rusija!“ tokom govora šefice EU diplomatije Federike Mogerini u martu prošle godine, vređanja opozicionih poslanika i poslanica najprimitivnijim vokabularom.

Na sve to je od „spikerke“ parlamenta, bivše visoke funkcionerke njegove stranke, dobijao tek veoma blage opomene.