Tokom prethodne četiri godine promenjene su i navike nekih grupa birača, tako da se ne može unapred reći koje će sredstvo biti najuticajnije. Porast broja korisnika interneta stavlja i ovaj medij u fokus pažnje stratega izbornih kampanja. Ono što sigurno znamo je da je uticaj plakata jako mali. Najvažnija je direktna komunikacija, stisak ruke i pogled u oči. Sa tim „oružjem“ se svaki birač može pridobiti, ističe za Danas Miloš Đajić, predsednik Društva Srbije za odnose s javnošću.

Kako kaže, plakat nema neki veliki uticaj na opredeljenje birača već samo pokazuje snagu određene stranke da može da „fizički“ zauzme neku „teritoriju“. „Internet, s druge strane, je jako zanimljiv, ali nemamo prethodnih iskustava tako da ćemo o njegovoj snazi moći da pričamo tek na kraju kampanje. Sigurno je da je veći potencijal Interneta i da se sa identičnom sumom novca mogu postići veći efekti“, ukazuje Đajić.

Prema njegovim rečima, partijama su tokom izbornih kampanja na raspolaganju svi mogući kanali komunikacije, „a od stranačke kreativnosti i inventivnosti zavisi koje će od njih koristiti“. On objašnjava da se mogu koristiti tradicionalna sredstava komunikacije – plakat, billbord, televizijski spot, letak, radio džingl, oglas u novinama, nastup u medijima, web sajt, pismo i imejl, ali i neki netradicionalni kanali, kao što su različiti servisi interneta i sredstva gerila komunikacije.

„Svi bi voleli da kopiraju kampanju predsednika SAD Baraka Obame. Međutim, zaboravlja se da je svaka kampanja posebna. Obami je Internet bio jedini način da preoblikuje biračko telo. Društvene mreže su samo alat koji nam je na raspolaganju. Najbitnije je da znamo gde idemo i da imamo jasan i precizan cilj. Društvene mreže, pre svega Facebook, biće važno poprište razmene mišljenja i stavova tokom trajanja kampanje. Da bi stranke koristile društvene medije profesionalno potrebno je da imaju znanja i želje da se menjaju. Internet zahteva iskrenost u nastupu i transparentnost. Da li su stranke spremne da se menjaju u tom smeru pokazaće vreme“, zaključuje Miloš Đajić.

Stranke ne brinu o životnoj sredini

„Životna sredina je velika i kompleksna tema. Uvek se setim koalicije Švedskih socijaldemokrata i zelenih gde su oni kampanju bazirali na putovanju vozom, jer je tako manji CO2 otisak. Nažalost, stranke kod nas o tome malo brinu. Problem je što je u društvu nedovoljno razvijena svest o zaštiti životne sredine. Pitanje je da li smo kao pojedinci spremni da nagradimo glasom neku stranku zbog toga što ne zagađuje životnu sredinu. Paradigma stanja kod nas je primer stranke Zeleni Srbije koji su tokom kampanje prikupljali potpise za zabranu genetski modifikovanog semena, a lepili su placate svuda gde su stigli“, ukazuje Miloš Đajić.