Odluku Suda očekujem za dve godine

Poslednje savetodavno mišljenje Suda iz 2004. doneto je po hitnom postupku, i doneto je za sedam meseci. Sud može i sam da se opredeli za hitan postupak. Ako bi – što je verovatnije – ostao redovan postupak, stav Suda bi se mogao očekivati za oko dve godine – kaže za Danas Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava i zastupnik Srbije u sporu sa Hrvatskom pred Međunarodnim sudom pravde.

Da li je moguće da odluka Suda bude politička?

– Postavljeno je eminentno pravno pitanje koje pruža šansu Sudu da zauzme načelan stav o sporovima koji danas zaokupljuju veliku pažnju. Stav Suda bi svakako imao reperkusije i na položaj Južne Osetije, Abhazije, Baskije, pa i drugih regiona. Nema sumnje da je politika zainteresovana za ova pitanja. Verujem da će Sud nastojati da ostane na terenu međunarodnog prava, jer je to način da opravda sebe i svoj značaj.

Kakve bi Srbija argumente mogla da ponudi i šta očekujete od albanske strane? Kakvi su izgledi Srbije?

– To nije lako predvideti. Srbija će se svakako pozvati na princip teritorijalnog integriteta država, na Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244. Neke druge države će se možda pozivati na pravo naroda na samoopredeljenje, možda će biti nastojanja i da se pažnja usmeri na položaj Albanaca na Kosovu devedesetih godina. Pitanje je, da li će Kosovo biti pozvano da se izjasni. U načelu, pozivaju se države članice Statuta Suda i eventualno međunarodne organizacije. U poslednjem slučaju u kojem je dato savetodavno mišljenje, svoje stavove je iznela i Palestina, koja nije zemlja članica UN – pa ni Statuta Suda (ali je imala status posmatrača u UN). Mislim da su izgledi Srbije realni.

Krajem ovog meseca očekuje se odluka Međunarodnog suda pravde po tužbi Hrvatske za navodni genocid. Šta očekujete?

– Do danas, strane u sporu nisu još obaveštene o datumu objavljivanja odluke. Nije poznato ni da li je odluka doneta. Svakako bi bilo logično, međutim, da odluka bude doneta i objavljena pre kraja godine – verovatno do kraja novembra. Početkom iduće godine obnavlja se sastav Suda, te će odluka svakako biti doneta pre toga.

Kolike su šanse da odluka Suda bude u korist Srbije? Kakvi su izgledi da se Međunarodni sud pravde oglasi nenadležnim po tužbi Hrvatske protiv Srbije?

– Pitanje nadležnosti je povezano sa izuzetno složenim i kontroverzim raspadom SFRJ. Države naslednice su zauzele različite stavove, a stavovi koje su devedesetih godine zauzele međunarodne organizacije nisu sasvim dosledni. U toku spora, otvorena su neka pitanja koja su nedovoljno ispitana u međunarodnom pravu. U takvoj situaciji, odluka je prilično neizvesna. Ono što najviše otežava položaj Srbije je odluka o nadležnosti iz 1996. u sporu sa Bosnom, kojoj je dosta doprineo tadašnji stav SRJ. U toku rasprave, Hrvatska se najviše oslanjala upravo na odluku sa Bosnom iz 1996. S druge strane, odluka u sporu sa NATO državama podržava položaj Srbije. Sud će nastojati da bude dosledan, ali to nije lako. Lično sam uveren da su naši argumenti jači – no odlučuje uverenje Suda.

Ukoliko Sud u Hagu utvrdi nadležnost, kako bi tekao postupak i šta će Srbija učiniti u vezi s tim pitanjem? Hoće li podneti protivtužbu i na čemu bi se temeljila? Odluku o protivtužbi mora da donese Vlada – i u krajnjem ishodu to su političke odluke zar ne? Smatrate li da je ova vlada spremna na takvu političku odluku o protivtužibi?

– Paralelno s pripremanjem argumenata protiv nadležnosti, radilo se, naravno, i na pripremi za meritum spora, pa i na pripremi protivtužbe. Rečje o ogromnim ulozima, te odgovoran odnos pretpostavlja da se pripremimo za različite ishode. Podnošenje protivtužbe zavisi ne samo od stručnih procena veći od političke odluke. Ako bi došlo do nastavka procesa, birao bi se novi zastupnik, odnosno „agent“ prema terminologiji Suda. Od početka sam bio stavio do znanja da se moja uloga ograničava na procesni deo. To je ona oblast koja mi je bliža i za koju sam više stručan. Radim većosam godina na sporovima Srbije (odnosno SRJ) pred Međunarodnim sudom pravde. To je značilo osam godina gotovo bez slobodnog vremena, i to je verovatno najveći stručni izazov koji sam imao u karijeri. Nastojao sam da dam sve od sebe da bi Srbija bila kompetentno zastupana. Voleo bih da se u novembru okončaju sporovi proizašli iz ratnih sukoba prethodne decenije. Ako to ne bi bilo tako, rad bi najverovatnije nastavili moji mlađi saradnici koji su pokazali svoju sposobnost, i koji su se prekalili tokom proteklih osam godina.