Foto: FoNet/ Aleksandar BardaRazgovori sa režimom bez prethodnog uslova da se otvore mediji za opoziciju su besmisleni, i oni će se pretvoriti u kupovinu vremena.
Bojkot opozicija treba da razgovara sa Tanjom Fajon, predstavnicom Evropskog parlamenta, jer razgovor sa njom može da pomogne – kaže za Danas Bojan Pajtić, bivši premijer Vojvodine, sada profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, odgovarajući na pitanje da li bojkot opozicija treba da pregovara s vlašću uz posredstvo EU.
* Šta znači da najavljene pregovore vidite kao besmislene?
– Bez otvaranja medija su besmisleni, tu nema dileme. Govorimo o Srbiji koja ima evropske ambicije, to tvrdi predsednik, premijerka, svi zvaničnici Vlade. Istovremeno, razgovaramo o tome da treba da se pregovara o poštovanju pravnog sistema, Ustava, zakona, evropskih konvencija. To je licemerno i besmisleno. Otvaranje medija mora biti uslov opozicije za ulazak u pregovore. Farsa, u kojoj će Dačić, koji se ništa ne pita, da modelira pregovore vlasti, kvaziopozicije i možda opozicije koja je izašla zaista iskrena, a nema nijedan instrument da se suprotstavi i ponudi svoje ideje, simulacija je demokratije i dijaloga, i ne vodi ničemu. Evropska unija, ukoliko zaista nije zajednica interesa, nego zajednica vrednosti, mora da stane iza tih vrednosti.
* Šta vanparlamentarna opozicija treba da učini pre narednih izbora?
– Vanparlamentarna opozicija, još koliko „juče“, trebalo je da preduzme radikalne korake u pravcu obezbeđivanja ravnopravnih izbornih uslova i medijske slobode. Treba da odu pred sedišta Evropske narodne stranke i Evropske komisije, i izvrše pritisak na mestima sa kojih je dolazila podrška Vučiću, samo zbog spoljnopolitičkih interesa koji su imale te institucije, a ne zbog evropskih vrednosti koje oni sprovode, i da se paralelno pritisak vrši u samoj zemlji. Ne treba isključiti i razgovor sa evropskim parlamentarcima, ali ne u smislu dijaloga o poštovanju ustava i zakona jer je to uslov ulaska u nekakve pregovore. Ne može se pregovarati o tome da li RTS pripada samo vladajućoj stranci, ili malo pripada i još nekom, ili da li televizije sa nacionalnom frekvencijom mogu da budu batina kojom će vlast udarati, ne samo po opoziciji, već i po svakom čiji je ton disonantan. Otvaranje medija mora nastupiti odmah, najmanje godinu i po dana pre izbora, da bi građani Srbije uopšte mogli da čuju drugačiji stav i opozicija imala šansu da na elementaran i dostojanstven način učestvuje na izborima.
* Pripremaju li se naredni izbori 2022. kao svojevrsni veliki trijumf naprednjaka na desetogodišnjicu dolaska na vlast?
– Oni ni na nivou mesne zajednice ne prepuštaju slučaju ishod izbora. Kupuju se izbori, krstari džipovima, preti ljudima i ucenjuje. Sigurno je da 2022. treba da bude godina trijumfa za SNS i zbog njihovog jubileja. To u demokratskim uslovima ne bi bilo moguće jer bi ta vlast pala 2014. ili 2015. godine posle silnih skandala koji su joj se dogodili. Ovako nešto je moguće samo kada se vlast uzurpira brutalnom silom. Plašim se da su potcenili samo jednu stvar. To je bunt građana, osećaj neslobode i frustracije i visok nivo agresije koji se oseti na svakom koraku. Budući da oni ne pomeraju svoje stražnjice iz limuzina i funkcionerskih fotelja, izgleda da su izgubili osećaj za realnost i agresiju, i ona im se može razbiti o glavu. Na šta su ljudi spremni za to da okončaju period u kojem se osećaju zarobljeno, gde je vlast nesmenjiva, u kojoj jedna političko-mafijaška hobotnica dominira nad svim sferama života? Plašim se da su Vučić i SNS Srbiju doveli u kontekst u kojem nema srećnog kraja, čemu se niko ne raduje. To će biti veća tragedija od one pre dvadeset godina, i oni toga nisu svesni.
* Vučić je, govoreći o novom ministru odbrane, Nebojši Stefanoviću, istakao da je i on lično sa mesta ministra odbrane postao predsednik Vlade a potom i države. Da li je to najava novog premijera nakon narednih izbora?
– Ako se nađemo u situaciji da Vučić postane predsednik mesne zajednice Gospođinci, jer mu se tako hoće, on će upravljati državom potpuno suvereno kao što upravlja sa mesta predsednika države. U tom smislu, premijer može biti bilo ko, što je potpuno nevažno. Oni se pripremaju za Vučićev lični trijumf pobede na predsedničkim izborima. On želi da veže parlamentarne i predsedničke izbore zato što je stranačka infrastruktura neuporedivo motivisanija da trči izbornu trku na parlamentarnim izborima nakon kojih će biti izabrani na različite pozicije, steći privilegije i biti nagrađeni za svoj rad, za razliku od predsedničkih izbora, gde se odlučuje samo o Vučiću. Zbog toga, nedostatka legitimiteta i parlamenta bez opozicije, izbori će biti veoma brzo. To je sramotno, kompromitantno i izaziva zgražavanje svakog novinara, političara, bilo koje ličnosti koja iz sveta dođe u Srbiju i uvek će biti prva tema bilo koje međunarodne instance sa našim režimom. Ta situacija nije podnošljiva.
* Predstavlja li imenovanje Nebojše Stefanovića za ministra odbrane nastavak dalje privatizacije namenske industrije?
– Vest da posle afere Krušik Nebojša Stefanović i formalno preuzima vojni resor, kom pripada Krušik, govori nam o tome da sve one afere nisu slučajne, već su deo jednog šireg plana, u kome će jedna političko-mafijaško-porodično-kumovska struktura da preuzme sve što je unosno u ovoj zemlji. Ne preuzimaju oni gubitaške kompanije ili niskoprofitne biznise, već samo ono što donosi visok profit. Sve, od Krušika do Jovanjice, obeleženo je tragom SNS-a, te je imenovanje Nebojše Stefanovića za ministra odbrane omogućavanje njemu da se u Krušiku završe oni poslovi koji su započeti.
* Vučić je u nekoliko navrata napomenuo da je nova vlada „vlada kontinuiteta“. Šta to znači?
– Precizniji izraz bi bio vlada kompromiteta, jer ne postoji nijedan ministar koji nije duboko kompromitovan kroz više afera, osim onih koji su se prvi put pojavili i još nisu stigli ništa da zabrljaju, ali hoće sigurno u prvih sto dana, čim su pristali da se nađu u takvom društvu. Sličan se sličnom raduje.
* Govoreći o izboru predsednika Narodne skupštine, čini se kao da ga je upravo odabrao predsednik Srbije i proglasio ga na konferenciji za novinare.
– Ako je u nečemu Vučić bio uspešan ovih osam godina, to je u urušavanju svake primisli parlamentarne demokratije i demokratije u ovom društvu. To je potez karakterističan za njega, da svakom svojom rečenicom i gestom ukaže na to da ne postoji druga institucija do njega. To zgražava civilizovani svet, a njemu i njegovim saradnicima, bratu i kumovima je svejedno. Bitno im je jedino da kleptokratska vlast ostane netaknuta i nastavi da uzurpira resurse u Srbiji.
* Koliko „lako“ možemo izaći iz jednopartijskog sistema do kog smo, ne formalno, ali suštinski stigli?
– Poslednji put kada smo bili u jednopartijskom sistemu trebalo nam je 45 godina da izađemo iz njega, a nadam se da će ovaj put biti malo kraće. Sigurno je da režim počiva na potpunom medijskom monopolu, na kupovini glasova i prisili zaposlenih u javnom i privatnom sektoru da glasaju za vladajuću stranku. Biće veoma teško demokratskim metodama boriti se protiv toga. Danas u Srbiji više od dve trećine stanovnika, prema nekim istraživanjima, tvrdi da je demokratija suvišna, što govori o niskom nivou političke svesti koja je posledica što niskog nivoa pismenosti, što toga što smo predugo živeli u sistemu koji jednostavno nije poznavao političku alternativu koja je bila jednaka izdaji države i državnog interesa. Tu smo se našli u začaranom krugu, koji će morati biti presečen pre nego što će se sam zatvoriti.
Srbija zaslužuje da se politikom bave ljudi sa kičmom i obrazom
* Da li je Gordana Čomić slika današnje političke scene?
– Nažalost jeste, iako bih voleo da nije. Srbija ne zaslužuje takvu političku scenu, već zaslužuje da se politikom bavi mnogo veći broj elementarno časnih ljudi, sa elementarnim integritetom, kojima nisu amputirani ni kičma, ni obraz, koji znaju gde su granice i šta su crvene linije, gde počinje dostojanstvo a gde počinje sramota. Nije politika toliko loša delatnost koliko su političari u Srbiji loši ljudi. Otužno mi je što je bila potpredsednica Zoranu Đinđiću, što je veća čast nego biti bilo kakav funkcioner u ovoj zemlji ikada. Ako joj to nije bilo jasno i bio dovoljan motiv, onda prepuštam njenoj savesti sve ono što je učinila. Nekad će se možda pogledati u ogledalo, ali to je zaista njena stvar, i nemam nameru da trošim reči na postupke koje ne mogu da razumem kao ljudsko biće, a kamoli kao neko ko se bavio politikom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
