Foto: Pixabay/Wokandapix

Alba Čako-Muler, iz radne grupe za Zapadni Balkan u okviru Evropske službe za spoljnu i bezbednosnu politiku rekla je da je cilj te radne grupe da se protiv populizma bori stavljanjem u prvi plan pozitivnih narativa o EU, a ne samo o pobijanju lažnih vesti činjenicama.

Kako je navela, osnovni činioci borbe protiv dezinformacija su kapacitet za borbu protiv njih, saradnja i koordinacija s partnerima, posvećenost cilju i komunikacija ideja mladima.

Ona je takođe podržala zemlje Zapadnog Balkana.

„Ne samo da je Zapadni Balkan u Evropi nego delimo vrednosti i kulturu“, rekla je ona.

Jovana Majstorović iz Evropskog foruma mladih rekla je da mladi imaju osećaj da je budućnost isplanirana i da aktivizam neće imati bilo kakvog efekta.

„Mnogi mladi padaju u depresiju jer vide slike koje su laži i imaju utisak da nisu ništa postigli, iako to nije tačno“, navela je Majstorović.

Prema njenim rečima, prvi korak za uključivanje u procese je obrazovanje, jer ono mladima govori da mogu da imaju uticaja.

Generalni menadžer Grupe evropske omladine za promene Gabrijel Brezoju rekao je da su lažne vesti opasne jer, iako mogu izgledati beznačajno, brzo mogu eskalirati i dovesti do nasilja.

On je takođe naveo da je ekstremno negativna percepcija političara među mladima razlog što se malo mladih odlučuje na bavljenje politikom.

Flavia Durak profesorka komunikologije, rekla je da se građanski aktivizam premestio na digitalne platforme, što stvara brojne izazove usled međusobne povezanosti svih aktera na internetu.

Navodeći da se na Tviteru lažne vesti mogu proširiti velikom brzinom, i to čak brže kada ih šire ljudi a ne botovi, ona je to nazvala „digitalnim efektom leptira“, pri čemu prvobitni izvor informacije gotovo odmah gubi kontrolu nad njom.

Povezani tekstovi