Foto: FoNet/Aleksandar LevajkovićBriselski pregovori doživeli su apsolutni krah i to je možda, iako paradoksalno, najbolja moguća pozicija za Srbiju, jer su oni vodili stolici za Kosovo u Ujedinjenim nacijama (UN), izjavio je FoNetu predsednik Predsedništva Narodnog slobodarskog pokreta (NSP) Miroslav Parović, koji smatra da se odnos snaga u svetu menja.
On je, u okviru serijala razgovora Kosinus, novinaru Nikoli Todoroviću rekao da Srbija ne bi trebalo da insistira na nekoj novoj formi pregova.
Parović je za to da Srbija „kupuje“ vreme kako bi ojačala svoju poziciju, pre svega položaj Srba na Kosovu, jer su „oni naš najveći garant suvereniteta“.
Međunarodni poredak u ovom momentu, ipak, još funkcioniše na UN i Savetu bezbednosti, uveren je Parović, koji predviđa da će se doći do toga da je to jedini okvir gde se razgovori o Kosovu mogu voditi.
Prema njegovoj oceni, na globalnom planu u toku je promena odnosa snaga između vodećih sila, dok su u nekim evropskim zemljama „drastično“ promenjene političke prilike, pa Evropska unija (EU), posrednik u razgovorima Beograda i Prištine, „ne zna šta će sama sa sobom“.
Ovo nije vreme za donošenje velikih, istorijskih, konačnih rešenja, ali jeste za razgovore, pregovore, za osnaživanje srpske pozicije, objašnjava Parović i dodaje da u istoriji politike, pogotovo na Balkanu, ni jedno rešenje nije bilo konačno.
On je ocenio da Srbija u ovom trenutku ne pregovara sa Prištinom, već sa jednim delom međunarodne zajednice, uveren u mogućnost dogovora sa Albancima, ali kada ostanu bez Amerike i NATO, kao zaštitnika.
Tada će razgovori biti na civilizacijskoj, racionalnoj osnovi, umesto pod naredbama i protektoratom onih čiji je interes daleko i od srpskog i od albanskog interesa, smatra Parović.
Za sebe kaže da ne spada u mitomane koji ne vide da je na Kosovu milon Albanaca, a Srba malo, ali to ne znači da bi trebalo voditi politiku koja će dati taj deo teritorije.
U suprotnom, tako nešto bi moglo da se nastavi i sa drugim delovima Srbije, upozorava Parović i podseća da nema mnogo Srba ni u Novom Pazaru ili Kanjiži.
Prema njegovom stavu, potrebno je naći održivo rešenje, a to je ono „koje neće sruštiti nacionalni identitet Srbije i Srba, kao naroda, i samim tim rastočiti državu“.
Održivo rešenje je takav institucionalni model, kako precizira Parović, da Albanci funkcionišu u svojim institucijama, a mi u svojim, ali da država Srbija, kao članica UN, ostane u svojim granicama.
On se zalaže za „ozbiljnu autonomiju“ kosovskih Albanaca unutar Srbije, uveren da Kosovo neće dobiti stolicu u UN, jer smatra da „nema ni jednu pretpostavku da bude nezavisna država“.
„Ni istorijsku, pravnu, ni moralnu, niti bilo koju drugu“, ocenio je Parović, koji tvrdi da je Kosovo, „kao lažna država, projekat jednog trenutka u istoriji“.
U suprotnom, Parović upozorava da bi to značilo poništavanje poretka koji je uspostavljen borbom njegovog dede Blagoja Parovića i „svih naših dedova“.
Takav poredak, uspostavljen posle Drugog svetskog rata kroz Savet bezbednosti UN, prema njegovim rečima, vetom sprečava da je sve dozvoljeno, kao i da se svet ne nađe ponovo u „divljaštvu“.
Upitan o eventualnoj podeli Kosova, Parović je odgovorio da bi etnički princip doveo do ozbiljnog domino efekta i na drugim područjima.
On smatra da bi trebalo insistirati da kosovski problem nije samo pitanje odnosa Srba i Albanaca, već i međunarodni, koji se postavio „praktično u srcu Evrope“
Govoreći o eventualnom izjašnjavanju građana o rešenju za kosovski problem, Parović napominje da Ustav ne dozvoljava da se postavi referendumsko pitanje koje zadire u teritorijalnu celovitost države.
Ako bi se narodu postavilo pitanje da li ste za dnevnu egzistenciju ili za Kosovo, to bi, kako upozorava, dovelo do podela iz kojih se nikada ne bismo izvukli.
Hipotetički, zamislite referendum sa pitanjem da li ste za Kosovo ili Evropu, ili na primer, za bolji život vas i vaše dece, zamislite kako izgleda sutrašnji dan nas koji ćemo biti za Kosovo i nekoga ko će izabrati dnevnu egzistenciju, rekao je Parović.
On tvrdi da naša dnevna egzistencija ne zavisi od kosovskog problema, „iako neko pokušava da to tako prikaže“.
Ne rađamo se manje zbog Kosova, ne umiremo više zbog Kosova, ne raseljavamo se zbog Kosova, već zato što nemamo uređenu državu, nemamo pozitivnu selekciju i ekonomiju da zadrži ljude, obrazlaže Parović.
Za njega je Kosovo „identično, bilo kao okupirano ili slobodno, sa našom vojskom, vojskom KFOR ili ruskom, potpuno je nevažno“, jer je deo identiteta.
Ja sam siguran da bez Kosova, kao dela identiteta, moj narod neće postojati i zbog toga ga toliko grčaveto branimo, zaključio je Parović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
