Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Dok karikaturista Dušan Petričić misli da turneja „Budućnost Srbije“ nije ozbiljno građenje kulta ličnosti, već velika i ozbiljna lakrdija. Aleksandar Vučić svojim kvalitetima ne podržava priču o ozbijnoj autokratiji i diktaturi, pa je i to, „kao i sve drugo u našem slučaju, foliranje i amaterizam“, ocenio je Petričić, u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet „Prvi put nam se događa da imamo vođu s kojim se sprdamo.

Narod se sprda, on služi za sprdnju. Nikada, ni sa jednim do sad se nismo sprdali“, ukazao je Petričić i upitao da li se „neko sprdao sa Titom ili sa Miloševićem, ili sa kraljem Petrom?“.

Za razliku od njega, Žilnik napominje da Vučić, umesto opipljivih rezultata koje će isporučiti građanima, proizvodi strah i konfuziju, što su metodi diktatorskih režima u krizi.

„Ovo što imamo s tim autobusima, to se nije dešavalo u Titovo vreme. U Titovo vreme, ljudi su jednostavno gledali svojim očima“, priseća se Žilnik.

U razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza, on je to ilustrovao pričom o građenju Novog Beograda koji je bio močvara, a gde je, samo posle šest godina izgradnje, stanove dobilo 20 hiljada radnika i intelektualaca.

„A vidite, ovde se sad priča o nekim kulama na vodi, na terenu koji je sigurno čvršći nego što je bio teren Novog Beograda, pa nikako da se useli, nikako da se objavi ime nekog radnika, seljaka, intelektualca koji tu stanuje“, rekao je Žilnik za FoNet.

Po njemu, građenje kulta ličnosti nije nova, a ni retka pojava, pre svega zbog toga što republikanski model parlamentarne države traje mnogo kraće, nego što su trajali feudalizam ili robovlasništvo. Žilnik, u tom smislu, navodi primer Napoleona Bonaparte koji je, posle uspostavljanja republike i revolucije u kojoj je i sam učestvovao, sebe proglasio carem, i to carem sveta.

Opisujući trenutnu situaciju u državi, Petričić ocenjuje da su Srbi amaterski narod, koji još nije završio osnovnu školu države, društva i institucija.

On je uveren da se „mi stalno kačimo za neke harizmatične ličnosti, vođe, koji će doći s neba ili s planine, pa će nas izvući“. „To zapravo tako ne funkcioniše. To funkcioniše tako što se napravi država, institucija, sistem“, objasnio je Petričić.

Prema njegovim rečima, i u takvim društvima ima krađe, korupcije i manipulacije, ali tamo „ekstremi odu u zatvor“. U Srbiji nikada nije bilo tragičnije mentalne situacije, koju Petričić poredi sa horor filmom, i objašnjava da niko više ne ume da se snađe i odredi šta je istina, a šta laž.

Sasvim suprotno od njega, Žilnik trenutnu situaciju poredi ss animiranim filmovima, pa čak i starim Diznijevim. Glavni junaci, kako opisuje, iskaču iz svake električne mašine i na svakih 10 minuta skaču, prevrću se i dočekuju na noge.

„Sve se završi u razgrađivanju svih tih slika i obećanja, u osećaju ironije, distance, i humora, prema tako hiperaktivnim crtanim junacima koji su jurišali kroz prostore i hvalili se da će postati rakete, a završili su u blatu“, zaključio je Žilnik.

Povezani tekstovi