Foto: FoNet/Zoran Mrđa

On poručio da je put za prijem otvoren i da je to sada samo pitanje vremena i teškog rada.

Uslovi su isti za sve zemlje, a Srbija još mora da radi kako bi postala potpuno funkcionalna tržišna ekonomija, smatra Popovski, zamenik pri Generalnom direktoratu EK za politiku susedstva i pregovore o pristupanju.

Popovski je ocenio da u slučaju Srbije postoje pitanja o pravosuđu, vladavini zakona i parlamentarnom sistemu koja treba da budu rešena.

Mi bismo voleli da vidimo i normalizaciju odnosa sa susedima, podvukao je Popovski u izjavi novinarima uoči početka regionalne konferencije „EU i Zapadni Balkan“, koju u Beogradu organizuje Centar za evropske politike.

Popovski je objasnio da EU očekuje normalizaciju odnosa Beograda i Prištine uoči prijema.

Voleli bismo da vidimo dobar ishod, ali ne govorimo kakav bi trebalo da bude taj ishod, objasnio je Popovski.

Upitan o poseti pomoćnika američkog državnog sekretara Vesa Mičela Beogradu, Popovski je odgovorio da ne zna detalje te posete i da treba pitati Mičela kakvi su njegovi stavovi.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović smatra da Strategija EK za proširenje daje jednu verodostojnu perspektivu.

„Sve države, poput Srbije i Crne Gore, ali i druge države regiona, koje su iskrene u nameri, sada imaju ponudu da do 2025. postanu članice“, istakao je Majstorović.

On je, međutim, podvukao da se pristupanje Uniji ne odvija po pozivu.

„To je proizvod iskrene političke namere svake od država. Države Zapadnog Balkana treba da pokažu da to zaista žele i da naprave svoje planove kako do 2025. planiraju da ispune uslove za članstvo“, objasnio je Majstorović.

On je ocenio da će Srbija imati najveći izazov u oblasti vladavine prava i da će se po tom poglavlju meriti koliko je Srbija rešena da zaista ispuni ono što je sada nekakva perpsektiva u vremenskom smislu.

Vremena je jako malo, da bi Srbija pristupila 2025. mora biti spremna da završi pregovore do 2023. godine, jer državama članicama će biti potrebno godinu i po do dve za ratifikaciju, objasnio je Majstorović.

Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforma pravosuđa, poštovanje slobode izražavanja, uloga medija u demokratskom društvu, stabilnost demokratskih institucija i jasna podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. To će biti kriterijumi koji će meriti napredak Srbije ka EU, zaključio je Majstorović.