Srbija se pridružila deklaraciji EU, kojom se osuđuje izricanje smrtne kazne maloletnicima u Iranu, rukovodeći se pre svega svojim državnim interesima i u skladu s nezavisnošću svoje spoljne politike, kažu za Danas diplomatski izvori iz Vlade Srbije, objašnjavajući odluku zvaničnog Beograda da prvi put u 2009. zvanično podrži proglas Predsedništva Evropskog saveta kojim se izražava protivljenje odluci iranskih vlasti o pogubljenju trojice tinejdžera.
„S obzirom da ne učestvujemo u donošenju odluka unutar EU i da imamo nezavisnu spoljnu politiku, svaka odluka koju donosimo pre svega je u skladu s najvišim državnim interesima. Slično će ostati i kako se budemo približavali članstvu u EU, kao i kada postanemo njeni članovi. Tako se uostalom i sada ponašaju sve države članice Unije. Naravno, što budemo bliže ulasku u Uniju sve ćemo više harmonizovati našu spoljnu politiku s Briselom, jer punopravno članstvu u EU je bez ikakve dvojbe centralni strateški prioritet Srbije. Ipak, u svakom trenutku ćemo insistirati i na zaštiti naših ostalih nacionalnih interesa, poput Kosova i Metohije, jer to je izazov s kakvim se ne suočava nijedna članica Unije“, ističu za Danas sagovornici iz Vlade.
Na pitanje da li će podrška evropskoj osudi kršenja ljudskih prava u Iranu uticati na pogoršanje odnosa s vlastima u Teheranu, koje su jedan od važnijih saveznika Srbije u međunarodnoj borbi protiv nezavisnosti Kosova, Danasovi diplomatski izvori kažu da do toga neće doći.
„Naši sagovornici u Teheranu upoznati su s podrškom Srbije pomenutoj deklaraciji i objašnjen im je naš principijelni stav čvrstog protivljenja praksi koja se tim dokumentom osuđuje. Ovaj stav ni u kojoj meri neće uticati na pogoršanje odnosa koje imamo sa Islamskom Republikom Iran“, zaključuju naši sagovornici iz Vlade.
Kako je Danas objavio u svom vikend izdanju, Srbija se prošle sedmice pridružila deklaraciji EU kojom se izražava duboka zabrinutost zbog proglašenja smrtne kazne nad maloletnicima Behnudom Šojom, Rezom Padašijem i Huseinom Hagom. Tim dokumentom pozivaju se vlasti Islamske Republike Iran da preinače tu odluku i upozorava se da bi ova pogubljenja „bila u direktnoj suprotnosti s međunarodnim obavezama koje je preuzela IR Iran, pre svega s Međunarodnom konvencijom o građanskim i političkim pravima i Konvencijom o pravima deteta, koje jasno zabranjuju izvršenja smrtne kazne nad maloletnim licima, odnosno nad osobama koje su počinile ta krivična dela pre punoletstva“.
Uobičajena praksa EU je da ponudi i zemljama koje nisu njene članice, ali to nameravaju da postanu, priključenje ovakvim deklaracijama međunarodnog karaktera. U slučaju pomenutog akta, svoju podršku dale su pored ostalih i Turska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, BiH i Albanija. Zvanični Beograd se, ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obavezao da će raditi na harmonizaciji svoje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
