Pravilnik o poklonima

Prema odredbama Pravilnika, koji je objavljen u Službenom glasniku, funkcioner može da primi protokolarni i prigodni poklon čija vrednost ne prelazi pet odsto prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa, odnosno prigodne poklone „čija ukupna vrednost u pojedinoj kalendarskoj godini ne premašuje iznos od jedne prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa“.

Pravilnikom je precizirano da je poklon – novac, stvar, pravo i usluga izvršena bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data funkcioneru ili povezanom licu u vezi sa obavljanjem javne funkcije, koju je moguće finansijski vrednovati.

Propisano je da protokolarni i prigodni pokloni za koje se utvrdi da prelaze propisane vrednosti postaju javna svojina. U protokolarne i prigodne poklone, bez obzira na njihovu vrednost, ne računaju se oni čije bi uručivanje, odnosno prijem predstavljalo krivično delo, čije je uručenje ili prijem zabranjeno propisima, ako su uručeni u obliku novca i hartija od vrednosti i ako bi njihov prijem bio u suprotnosti sa etičkim standardima koji važe za pojedine vrste funkcionera. Takve poklone treba odbiti i vratiti poklonodavcu, jasna je Agencija.

Učestvovanje na konferencijama, okruglim stolovima, seminarima i sastancima koje finansiraju domaći ili međunarodni organi i organizacije ne predstavljaju poklon.

Pravilnikom je utvrđen i obrazac za izradu jedinstvene liste evidencije poklona i obaveštenje o primljenom poklonu. Funkcioneri će morati da ispunjavaju taj obrazac i da ga potom predaju instituciji u kojoj rade. Poslodavci su dužni da vode evidenciju i da čuvaju zbirku obaveštenja o poklonima kao arhivski materijal. Agencija će izraditi katalog primljenih poklona koji su postali javno vlasništvo i objaviti ga na svom internet sajtu.