Foto: N1

Protić je, u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, istakao da su u takvim situacijama ključni politički činioci koji su bili na vlasti, „na sebe preuzimali odgovornost da povuku odlučne poteze“.

„Ja sam prilično siguran da je Kosovo, što se Srba i Srbije tiče, izgubljeno“, naglasio je Protić, koji dopušta da se razgovara o razlozima kako je do toga došlo, ali smatra da je, „nažalost, to činjenica“.

„Iz te činjenice mi moramo da izvučemo određene zaključke i donesemo teške odluke“, rekao je Protić, koji ne vidi ikoga spremnog da narodu kaže istinu i povuče odlučan potez, kojim bi se pitanje Kosova definitivno skinulo s dnevnog reda.

„Srbija bi bila možda oštećena, možda osakaćena, ali ipak dovoljno živa i zdrava da može da ide napred“, ocenio je Protić u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozza.

I Samardžić smatra da bi o pitanju Kosova trebalo da odlučuje državni vrh, a ne građani na referendumu.

„Bolje je nametnuti jasno liderstvo u smislu rešavanja problema, nego prepustiti društvu, koje je takvo kakvo je i koje je osetljivo na kosovsko pitanje, da o tome zauzima stav koji vi ne možete sprovesti u stvarnosti“, obrazlaže Samardžić.

Po mišljenju obojice sagovornika FoNeta, Crkvi nije bilo mesto u raspravama o Kosovu.

„Crkva ne bi trebalo da ima pravo da daje bilo kakve političke izjave, što se odnosi i na patrijarha, i na Savu Janjića, i na sve one koji Crkvu vređaju, mada su donedavno delili njene stavove koji su tvrdi, iracionalni i neodgovorni“, napominje Samardžić.

Protić, s druge strane, ukazuje da se u kosovsko pitanje i inače meša „mnogo činilaca“, među kojima ima i onih kojima to pitanje ne pripada.

Za razliku od takvih činilaca, primetno je da se intelektualna elita, prema njegovoj oceni, nije naročito upadljivo uključila u javnu raspravu o Kosovu.

„Inteligencija nije poznata po tome da je veoma hrabra. Izuzeci su oni među intelektualcima, ne samo kod nas, nego i među drugim narodima, i u prošlosti, koji iskazuju veliki stepen hrabrosti. Tako i sad“, tvrdi Protić.

Nasuprot njemu, Samardžić od intelektualne elite nije ništa ni očekivao, uveren da je to elita „koja nas već decenijama drži u komunizmu i nacionalizmu“.

„Koja nam ne dopušta da promenimo politički i ekonomski sistem, strukturu vlasništva i pogled na svet“, predočio je Samardžić.

Prema njegovoj oceni, u takvoj situaciji i „mogli smo da očekujemo sadržaj koji smo i dobili, a to su pretežno opšte poruke o brizi za Srbe, staranje o Crkvi i tako dalje“.

S obzirom na to da se o kosovskom problemu izjašnjavaju svi, a odlučuje samo jedan, na delu je prava kakofonija, u kojoj vlast misli ono što su nekada zastupali predstavnici dela opozicije, a opozicija ono što je ranije tvrdila vlast.

Ako se, pri tome, ima u vidu i da nevladin sektor ima neodređen stav, dok se Crkva se podelila, jasno je što i dalje bez odgovora ostaje pitanje kako da se dogovorimo sa Prištinom, kad nikako da se dogovorimo sa sobom.