Samofalov: Ne pristajemo na ucene 1

Jedina stranka koja ima potencijal da to ponudi jeste Ujedinjena DS. Zato je neophodno da proces ujedinjenja okončamo što pre, kako bismo u 2020. ušli potpuno spremni.

Ni kampanja bojkota se ne može uspešno voditi bez jake i velike DS. Siguran sam da će Zoran Lutovac biti pouzdan partner u ovom velikom poslu koji nas očekuje, a pozdravljam izbor svakog predsednika koji dobije podršku članstva ujedinjene DS. Proces obnavljanja velike DS nije i ne sme biti sveden na borbu za lidera.

Opozicija je izgubila dragocenih sedam godina u kojima je borba za konsolidaciju opozicije i stvaranje jake stranke bila podređena borbi za lidera. Zato je to i bila borba za mesto prvog na Titaniku.

Prvo moramo imati brod, da bismo se uopšte bavili kapetanom, a ne obrnuto.

Vučić pobeđuje pre svega stranačkom mašinerijom, kaže u razgovoru za Danas Konstantin Samofalov, portparol Socijaldemokratske stranke i član Izvršnog odbora Ujedinjene DS, upitan kada će biti održana skupština ujedinjenja Demokratske stranke, SDS i Zajedno za Srbiju, kao i da li će Zoran Lutovac biti lider i nakon toga.

* Da li je SDS u političkom sukobu sa liderom ZZS Nebojšom Zelenovićem? Na čemu mu zamerate, budući da ste putem Tvitera poručili da on o planovima DS govori kao da je lider te stranke?

– SDS nije u političkom sukobu sa Zelenovićem i svako ko je istinski protivnik ovog režima i deli našu vrednosnu i političku orijentaciju ne može biti naš politički protivnik. Zamerka je u zagovaranju usporavanja procesa ujedinjenja, uprkos tome što smo u taj proces ušli pod dogovorom da nam je svima cilj da se što pre ujedinimo. U međuvremenu je našim partnerima očigledno postalo prioritetnije članstvo u Savezu za Srbiju i proces ujedinjenja doživljavaju kao suprotan SZS-u. Mi sve vreme govorimo da to nisu suprotni procesi i da jaka DS znači i jači SZS, ali i jaču celokupnu građansku opoziciju. SZS je, ipak, kratkoročni projekat, a ubrzano ujedinjenje DS je jedini način da opozicija dobije konačno jaku organizaciju koja nudi i infrastrukturu, ali i jasnu politiku. Dobijamo čak i besmislene poruke da će naši partneri proces ujedinjenja DS usloviti pristupom naše stranke SZS-u. Nadamo se da to nije istina, jer na partnerstvo zasnovano na bilo kakvim ucenama nećemo pristajati, a što se tiče našeg ulaska u SZS ne vidimo nikakav smisao u pristupanju savezu u kom se nalaze i stranke koje ne dele našu politiku i vrednosti. Ali smo uvek spremni na saradnju oko zajedničkih ciljeva i u tome i sarađujemo sve vreme. Međutim, za nas je prioritet stvaranje jake DS, jer duboko verujemo da je to najefikasniji način borbe protiv Vučićevog režima. Sa uverenjem da i naši partneri dele taj stav smo i ušli u ovaj proces. Taj tvit sam objavio jer je proces ujedinjenja već predugo talac onih koji u javnosti govore o potrebi ujedinjenja, a u stvarnosti ga blokiraju. Takvu vrstu licemerja mogu da vidim samo kao potrebu da se dinamika ujedinjenja podredi ličnim kandidaturama, a to je pogubno za ovaj proces, a samim tim i za konsolidaciju celokupne građanske opozicije. Uostalom, nekorektno je da bilo ko iznosi planove Ujedinjene DS koji nisu prethodno dogovoreni na zajedničkim organima, kao i da bilo ko govori u ime DS, koja ima svog predsednika i svoje rukovodstvo.

* Stranački odbori DS i SDS počeli su da se ujedinjuju „na lokalu“. Ima li istine u tvrdnjama da se to čini kako bi se „zaobišli klipovi“ koje u „točkove“ demokrata „ubacuje“ Dragan Đilas?

– Ne, jer mi se ujedinjujemo zbog potrebe formiranja jake opozicione stranke, a ne zbog „zaobilaženja bilo čijih klipova“. A na tom putu ujedinjenja klipove mogu ubacivati samo oni koji su direktno uključeni u taj proces, jer samo oni na njega direktno mogu i uticati. Tako da se odgovornost za usporavanje tog procesa ne može prebacivati na bilo koga spolja. Ujedinjavanje lokalnih odbora SDS, DS i ZZS prirodan je nastavak procesa započetog u maju ove godine, kada smo na skupu naše tri stranke doneli odluku o stvaranju velike, ujedinjene DS, koja jedina može da se suprotstavi naprednjačkoj mašineriji. Ujedinjenje smo započeli simbolično na Vračaru, opštini u kojoj smo uvek pobeđivali protiv autokratskih režima. Nakon toga pokrenuli smo inicijativu za ujedinjavanje i drugih odbora i taj proces je već krenuo širom Srbije.

* Prošlo je gotovo godinu dana od početka protesta „Jedan od pet miliona“, na kojima neretko učestvujete. Šta se u Srbiji, prema Vašem mišljenju, u međuvremenu promenilo zahvaljujući tim protestima?

– Srbija više nije ista zemlja, strah kao tradicionalno najsnažnije oružje jednog autokrate je popustio, i demokratska Srbija danas sazreva i postaje spremna za političke promene.

* Kako komentarišete iziričito protivljenje Zapada, uključujući EU, odluci dela opozicije u Srbiji da bojkotuje predstojeće izbore?

– Zato što je ova vlast svela Srbiju na zemlju jednog pitanja-Kosova. I međunarodna zajednica donosi odluke u skladu sa interesima vlasti koja im je najpouzdaniji partner u predaji sprskih interesa na Kosovu. Medjunarodni centri kojima je cementiranje kosovske nezavisnosti deo spoljnopolitičke agende svakako kratkoročno višebrinu o ostvarenju ovog cilja od jačanja demokratije na Balkanu. Na nama je da ih ubedimo da je autoritarni način vladanja Aleksandra Vučića i koncept stabilokratije koji se na Balkanu neguje, dugoročno opasan ipotencijalno socio-ekonomsko, pa i bezbednosno,  bure baruta koje nikome neće doneti dobro.

* Kako gledate na kritike koje je na račun evroposlanice Tanja Fajon izrekao funkcioner naprednjaka Vladimir Đukanović?

– S obzirom na servilnost njegovog šefa prema pojedinim zvaničnicima upravo iz EU iz koje Tanja Fajon kao evroposlanik dolazi, ove kritike deluju zaista groteskno. Vučić vešto koristi svoje pione, a velika vlast navede čoveka da pomisli kako može da preigra i najveće sile, ali ga na kraju uvek sačeka šamar realnosti. Vučić će se pokazati nepouzdanim partnerom za sve pomenute medjunarodne faktore, I to će ga skupo koštati. Nažalost, njegov amaterizam  već skupo košta Srbiju i zato je naša odgovornost kao opozicionih političara još veća.

Kako komentarišete iziričito protivljenje Zapada, uključujući EU, odluci dela opozicije u Srbiji da bojkotuje predstojeće izbore?

Zato što je ova vlast svela Srbiju na zemlju jednog pitanja-Kosova. I međunarodna zajednica donosi odluke u skladu sa interesima vlasti koja im je najpouzdaniji partner u predaji sprskih interesa na Kosovu. Medjunarodni centri kojima je cementiranje kosovske nezavisnosti deo spoljnopolitičke agende svakako kratkoročno višebrinu o ostvarenju ovog cilja od jačanja demokratije na Balkanu. Na nama je da ih ubedimo da je autoritarni način vladanja Aleksandra Vučića i koncept stabilokratije koji se na Balkanu neguje, dugoročno opasan ipotencijalno socio-ekonomsko, pa i bezbednosno, bure baruta koje nikome neće doneti dobro.

Kako gledate na kritike koje je na račun evroposlanice Tanja Fajon izrekao funkcioner naprednjaka Vladimir Đukanović?

S obzirom na servilnost njegovog šefa prema pojedinim zvaničnicima upravo iz EU iz koje Tanja Fajon kao evroposlanik dolazi, ove kritike deluju zaista groteskno. Vučić vešto koristi svoje pione, a velika vlast navede čoveka da pomisli kako može da preigra i najveće sile, ali ga na kraju uvek sačeka šamar realnosti. Vučić će se pokazati nepouzdanim partnerom za sve pomenute medjunarodne faktore, I to će ga skupo koštati. Nažalost, njegov amaterizam već skupo košta Srbiju i zato je naša odgovornost kao opozicionih političara još veća.

„Toliko je jednostavno“

* Nedavno ste upisali doktorske studije na Pravnom fakultetu u Beogradu, ističući da ste to uradili „u inat plagijatorima“?

– Napadnuto obrazovanje mora da se brani upravo podizanjem kvaliteta i značaja obrazovanja. I to je obaveza svih nas, jer je nedopustivo da obrazovanje bude prepušteno onima koji ga doživljavaju kao poligon za grabljenje lažnih diploma i titula. U Nemačkoj je ministar odbrane Gutenberg zbog plagiranog doktorata podneo ostavku i izvinio se javnosti. Vučićev ministar Mali ne da nema nameru da se zbog plagijata bilo kome izvini, već se smeje građanima u lice tvrdeći kako će taj plagirani doktorat da pocepa i da napiše novi. Tomu diplomu i doktora Nebojšu iz Beograda nema potrebe ni da komentarišem. Duboko sam uveren da nismo svi isti i da je odgovornost političara da svojim primerom čine ovo društvo normalnijim mestom za život, umesto da ga truju svojim nepočinstvima. Svoje doktorsko zvanje ću pošteno da steknem ili ga neću imati. Toliko je jednostavno.