Foto: facebook/ Dijana Vukomanović

Nakon odlaganja prijema Srpske napredne stranke u Evropsku narodnu partiju zbog navodnog protivljenja Hrvatske demokratske zajednice, Srbiju će i dalje u međunarodnim partijskim organizacijama predstavljati svega tri stranke.

Demokratska stranka naše interese će braniti preko Partije evropskog socijalizma i Socijalističke internacionale čiji je punopravni član, SVM će isto raditi kroz Evropsku narodnu partiju, dok LDP ostaje u Partiji evropskih liberala, demokrata i reformista. Sve ostale domaće partije su ili u predvorju međunarodnih partija, ili tek nameravaju da pokrenu postupak za prijem u neku od organizacija.

Srbija je do pre par godina imala pet stranaka koje su ravnopravno učestvovale u međunarodnim partijskim organizacijama, ali je u međuvremenu G17 plus koji je bio član Evropske narodne partije nestao sa političke scene, a Demokratska stranka Srbije je izbačena sa spiska članica EPP zbog antievropske politike, mada u ovoj stranci tvrde da su sami istupili iz EPP zbog stava ove organizacije oko stvaranja nezavisnog Kosova i Metohije.

„DSS je trenutno članica Međunarodne demokratske unije koja okuplja konzervativne partije. Tu organizaciju su 1983. osnovali Margaret Tačer, DŽordž Buš stariji, Helmut Kol, Žak Širak i drugi. Od omladinskih organizacija smo u DEMIK-u“, kaže za Danas Sanda Rašković Ivić, šefica poslaničke grupe DSS u republičkom parlamentu.

U EPP se učlanjuju stranke desnog centra koje drže vlast u većini evropskih zemalja. Oni okupljaju 78 partija iz 39 zemalja i predstavljaju trenutno najveću političku grupaciju u Evropskom parlamentu. SVM je već dugo u toj organizaciji, dok je SNS članica poslaničke grupe EPP u Savetu Evrope. Najvažnija članica je CDU, stranka Angele Merkel, zatim tu je i partija Nikole Sarkozija, bivšeg predsednika Francuske, Karl Bilt, nekadašnji predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Inače, bar četiri puta godišnje predstavnici srpskih stranaka imaju priliku da se nađu za istim stolom sa najvećim evropskim liderima. Tako se pre svake sednice Evropskog saveta organizuju samiti lidera stranaka EPP, što je uvek dobra prilika za opušteniji razgovor sa evropskim zvaničnicima.

Sa druge strane, DS je od 2008. članica Socijalističke internacionale (SI) i Partije evropskih socijalista (PES), kojima pripadaju nemački SDP, austrijski SPO, britanski laburisti… Pre osam godina kada je DS na čelu sa Borisom Tadićem primljena u Socijalističku internacionalu i SPS je saopštio da će aplicirati za članstvo. Za proteklo vreme socijalisti nisu mnogo odmakli na putu ka SI.

U održavanju stanja „mirovanja“ umnogome su im pomogli drugi. Najpre socijaldemokratske stranke iz regiona. Svojevremeno je zvaničnu regionalnu inicijativu protiv prijema SPS pokrenuo lider Socijaldemokratske partije (SDP) BiH Zlatko Lagumdžija koji je pozvao predsednike SI i evropskih socijalista i sve „sestrinske“ partije da zajednički zaustave pokušaj rehabilitacije Miloševićevog SPS. Potom je, kako su tvrdili socijalisti, njihov prijem u SI zaustavio i sam Boris Tadić koji nije „mogao da im oprosti što su omogućili naprednjacima da uđu u vlast i izigrali dogovore sa demokratama“.

Nataša Gaćeša, internacionalni sekretar SPS, kaže za Danas da njena stranka ni nakon toliko peripetija i problema oko prijema u SI nije odustala i napominje da im na tom putu sada ne stoje demokrate.

„Kanali kojim sve stranke pristupaju Socijalističkoj internacionali i Partiji evropskih socijalista je preko omladine. Prvo ide prijem omladine stranke, pa tek onda čitave stranke. Pokrenuta je redovna procedura za prijem omladine i očekujemo da će se to uskoro i dogoditi“, kaže Gaćeša i dodaje da SPS ima dobru saradnju sa socijalističkim i socijaldemokratskim strankama u regionu, ali i otvorenu saradnju sa partijama evropskih socijalista i socijaldemokrata, kao i sa Progresističkom alijansom socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu.

Kao što je Tadić navodno stopirao prijem SPS u Socijalističku intrernacionalu, tako su i predstavnici njegove bivše stranke prošle godine zaustavili prijem njegove nove Socijaldemokratske stranke u Partiju evropskih socijalista. Argument DS bio je da je SDS četvrta stranka koja je nastala iz Demokratske stranke, od kojih su tri danas vanparlamentarne, ali i t o što SDS ne postoji ni šest meseci i da se nije desilo da ijedna partija, posle tako kratkog vremena od osnivanja, bude primljena u ovu evropsku porodicu stranaka.

Pokret socijalista, kako za Danas kaže Bratislav Jugović, očekuje da će za godinu-dve poostati član porodice Evropske levice i u tome im, kako kaže, svesrdno pomaže grčka Siriza.
Pozicioniranje među evropskim partijama priprema i Socijaldemokratska partija Srbije Rasima LJajića.

„Jedan od prvih prioriteta u narednih nekoliko meseci biće priključivanje SDPS Socijalističkoj internacionali i Partiji evropskih socijalista. Smatramo da je naša stranka najbolji promoter ideja moderne socijaldemokratije u Srbiji, kao što se i od osnivanja konstantno zalažemo za evropske socijaldemokratske vrednosti“, kaže za Danas Vladimir Marinković, funkcioner SDPS.

Evropski liberali

Partiju evropskih liberala, demokrata i reformista, čiji je LDP punopravni član, čine 56 liberalno demokratskih stranaka iz cele Evrope i aktivni su pretežno u EU. Od 2010. ELDR je treća po veličini politička grupacija u Evropskom parlamentu, u kome ima 74 poslanika i osam članova u Evropskoj komisiji. U Evropskom parlamentu ELDR predstavlja parlamentarna grupa Savez liberala i demokrata Evrope.

Evropska levica‘]

Partija evropske levice, poznatija kao Evropska levica formirana je u januaru 2004. pred izbore za Evropski parlament. Prvi kongres održan je 8. oktobra 2005. a među viđenijim članicama je grčka Siriza, Komunistička partija Austrije, Radnička partija Mađarske, beloruska Partija ujedinjene levice, Rumunska komunistička partija, Ujedinjena alternativna levica Katalonije i druge. U Evropskom parlamentu deluju pod nazivom grupe – Evropska ujedinjena levica – Nordijska zelena levica.