Srbija može 2014. u EU

Kako objašnjavate plan zvanične Atine da zemlje Zapadnog Balkana, a možda pre svih Srbija, 2014. postanu članice EU?

– Cilj Grčke je članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, na osnovu kriterijuma i preduslova koje postavlja Unija. Iskustvo je, do danas, pokazalo da proširenje EU predstavlja jedno od najefikasnijih oruđa za uspostavljanje mira, stabilnosti i prosperiteta. Međutim, zbog niza razloga, koji se odnose između ostalog i na takozvani „zamor od proširenja“, ali i na trenutnu opštu ekonomsku krizu, početna dinamika koju je dala Solunska strategija, doneta na inicijativu Grčke tokom njenog predsedavanja EU 2003, a koja je profilisala evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, treba da se obnovi. Imajući to u vidu, premijer Jorgos Papandreu je najavio, nekoliko dana nakon preuzimanja dužnosti u oktobru 2009, grčku inicijativu pod nazivom „Agenda 2014“. Naš cilj je da udahnemo novu snagu evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, postavljajući kao simboličan cilj za njihovo učlanjenje u Evropsku uniju 2014. godinu. Značenje inicijative je očigledno – evropska perspektiva, uz ispunjenje neophodnih preduslova, živa je i uglavnom ostvariva. Evropa je budućnost svakoga građanina našeg osetljivog regiona. Budućnost koja je u njegovim rukama.

Da li je ova inicijativa samo ohrabrenje državama Zapadnog Balkana da nastave s reformama ili ima značajniju ulogu u procesu evropskih integracija?

– Suštinski, naš cilj je dvostruk. Prvo, da se obnovi interesovanje Unije za region, a drugo, da ciljani datum 2014, sa svojim ogromnim simbolizmom, posluži kao podstrek za zemlje u regionu pri intenziviranju njihovih težnji ka EU. To obuhvata i rešavanje nerešenih pitanja u regionu, na bazi dobrosusedskih odnosa, koji inače predstavljaju preduslov postojećeg Procesa stabilizacije i pridruživanja. Inicijativa je, dakle, i simbolična i suštinska, ona je ambiciozna, ali i ostvariva. Konačni rezultat, naravno, nastavlja da zavisi od samih zainteresovanih strana. Ali, podjednako je važno da volja EU bude vidljiva.

Da li se vaša inicijativa za Zapadni Balkan odnosi i na Kosovo i kako vidite evropsku perspektivu Kosova?

– Stav Grčke povodom statusa Kosova je poznat i on je definisan uz potpuno poštovanje međunarodnog prava. Istovremeno, dužni smo da gledamo napred i ne treba da dopustimo da Kosovo bude izvor tenzija u Evropi. Upravo iz tog razloga smatramo da naša inicijativa „Agenda 2014“ ima dodatnu vrednost, jer može da bude katalizator koji će dati dinamiku dijalogu za diplomatski izlaz. Može da postane kanal za isticanje uloge Evrope.

Očekujete li pozitivan odgovor vaših kolega u Uniji, budući da se neke države protive ratifikaciji SSP i prelazak na narednu fazu dok se ne okonča saradnja s Tribunalom u Hagu?

– Grčka, kao najstarija država članica EU u regionu, predstavila je svoj predlog svojim evropskim partnerima. Niz njih je prihvatio duh inicijative, a uz to tu je i pismo koje sam potpisao zajedno sa austrijskim ministrom spoljnih poslova Mihaelom Špindelegerom, koje prikazuje prioritete evropskog puta Zapadnog Balkana. Uslediće i druge inicijative, tako da sam uveren da sve više evropskih partnera shvata da pitanje članstva Zapadnog Balkana nije pitanje „zamora od proširenja“ i „odmaranja“, već ostvarenja same vizije EU o miru, stabilnosti i prosperitetu i dobrim odnosima u celoj Evropi.

Da li će se o srpskoj kandidaturi za članstvo raspravljati narednih meseci u evropskim institucijama?

– Grčka je odigrala glavnu ulogu u usvajanju skorašnje odluke Saveta EU da se odmrzne Prelazni trgovinski sporazum. Nadamo se ekvivalentnoj odluci koja bi omogućila ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Što se tiče nedavnog podnošenja kandidature Srbije za članstvo u EU, naš stav je jasan – treba ga razmotriti što je ranije moguće i to, kao i u slučaju ostalih zemalja Zapadnog Balkana, na pravičan i suštinski način. Srbija pripada evropskoj porodici i što pre dobije mesto koje zaslužuje to će biti bolje i za nju i za celu Evropu.