Tadić: Đukanović me optužuje jer ne sme Vučića 1Foto: FoNet/ Nenad Djordjevic

U tu svrhu je i smanjen cenzus, jer stvarna opozicija koja bojkotuje izbore ne bi ni imala problem sa cenzusom. Srbija 21 bi u tom Vučićevom diktatorskom igrokazu trebalo da stvori privid postojanja i proevropske opozicije, eto da ne bi bilo baš previše očigledno da je za ulogu opozicije u skupštini veliki vođa uspeo da nađe samo „firere“, šoviniste i one za koje je odavno jasno da nisu opozicija – kaže u razgovoru za Danas Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i nekadašnji predsednik Srbije.

*Vaši najbliži saradnici Marko Đurišić i Nenad Konstantinović su u Srbija 21. Da li oni sa članskom kartom SDS lobiraju za izbore, umesto za bojkot?

– Onog trenutka kada su mimo odluke stranke ušli u taj pokret oni su praktično napustili SDS i sve ideje, vrednosti i politiku koje su zastupali kao funkcioneri SDS-a. Odluka o njihovom formalnom statusu biće doneta u skladu sa procedurama predviđenim Statutom. Na takvu njihovu odluku sam im odgovorio da je potpuno besmislena ideja da će se protiv Vučića boriti pristupanjem organizaciji čije formiranje podstiče sam Vučić i političkim potezima prema kojima predstavnici vlasti javno iskazuju enormno divljenje. Važno je da naša javnost bude upoznata sa apsurdnošću delovanja te organizacije.

*Najveći udarac ideji bojkota čini se zadaće eventualna odluka Nebojše Zelenovića i Saše Paunovića da učestvuju na lokalnim izborima?

– Niko nema monopol nad načinom sprovođenja ideje bojkota, a jedini kriterijum za takozvanu izdaju ideje bojkota bi trebalo da bude koliko način bojkotovanja izbora za koji se neko opredeli zaista doprinosi obaranju Vučićevog režima. A ko je na koji način doprineo toj ideji ili je ugrozio, biće jasno tek nakon izbora. Što se tiče izlaska na lokalne izbore, ne možemo unapred da odbacujemo tu ideju, koju je trebalo još na početku zajedno da prodiskutujemo i donesemo jedinstvenu odluku. Možda ni sada nije sasvim kasno da saslušamo argumente svih i za i protiv i donesemo zajedničku odluku. Potrebno je odgovorno analizirati i argumente koji govore u prilog tome da u određenim okolnostima izlazak na lokalne izbore može čak i da ojača bojkot na državnom nivou, a ne neodgovorno se zakucavati u rigidnosti. Izlazak na lokalne izbore ne mora da znači da je bojkot polovičan i selektivan, ali ono što nije sporno je da izlazak na lokalne izbore samo u nekim opštinama to svakako znači.

*Sudeći po sve većem broju onih koji izlaze na izbore uspeh bojkota će biti daleko od uspešnog? Da li je to vlast uspela da razbije ionako razjedinjenu opoziciju ili ona to sama uspešno čini iz nekih ličnih interesa?

– Ne može se nazivati razjedinjenjem opozicije to što su neki opozicionari odlučili da izađu na izbore u projektima koje organizuju i finansiraju Vučić i ljudi bliski njemu, jer to više ni nije opozicija. To bi bilo kao kada bismo rekli da izlazak radikala na izbore znači razjedinjenje opozicije u bojkotu. Ipak kao što je bitno takve organizacije i one koji im prilaze nazvati svojim imenom, tako je jednako bitno ne etiketirati kao izdajnike one stvarno opozicione stranke koje su procenile da je izlazak na izbore efikasniji način borbe protiv Vučićevog režima. SDS je još na Glavnom odboru prošle godine donela odluku o bojkotu, a o načinu na koji ćemo učestvovati u kampanji donećemo odluku na organima stranke.

*Prvi udarac ideji bojkota zadalo je udruženje 1 od 5 miliona optužujući poslanike da nisu sproveli bojkot u parlamentu?

– Bojkot skupštine nije mogao biti mnogo efektivniji i to navoditi kao izgovor za izlazak na izbore je u najmanju ruku smešno. Za one koji su navodno iznenada nakon godinu dana shvatili da bojkot skupštine nije bio efektivan, očigledno je efektivna bila jedino Vučićeva odluka o smanjenju cenzusa.

*Iako su predsednički izbori daleko, Aleksandar Vučić vas je ovih dana kandidovao za predsedničkog kandidata opozicije. Imate li nameru da se ponovo kandidujete?

– To što sam ja ostavio iza svog mandata ostvareno je u najtežim ekonomskim okolnostima u mirnodopskoj istoriji sveta i tada smo po svim ekonomskim pokazateljima bili u vrhu u regionu, za razliku od Vučićevog mandata u kom smo na začelju po skoro svim tim parametrima i to u najboljim globalnim ekonomskim okolnostima. Vučić je ostao zarobljen u 2012. i osam godina opsesivno u javnim nastupima smenjuje bivšu vlast. Sada nije trenutak da razmišljamo o kandidaturama, jer pred nama je pre svega zadatak konsolidovanja opozicije, a tek onda traženje zajedničkog kandidata. Obrnuti redosled značio bi pogubni nastavak borbe za mesto prvog na Titaniku. Ipak, neki ljudi ni danas ne mogu da odole tom iskušenju samokandidovanja u skladu sa ličnim ambicijama, a ne sa sposobnostima da dovedu do pobede. Od toga ko je taj kandidat, važnije je ne samo da je to zajednički kandidat konsolidovane opozicije, već i da može da dobije 50 odsto plus jedan glas.

*Ovih dana kao mogući predsednički kandidat opozicije spominje se i Mlađan Đorđević?

– Znajući njegove afinitete pre bih očekivao da se spominje u kontekstu nekih funkcija u crkvi, nego u državi.

*Lider LDP vas optužuje da ste vi stvorili Vučića i da ste ključna figura za ono što nam se danas događa?

– Od komentarisanja izlizanog stereotipa kako sam ja stvorio SNS, još jedino besmislenije je da takve optužbe dolaze upravo od podržavalaca i koalicionih partnera tog istog SNS-a.

*Za razliku od perioda kada ste Vi bili predsednik, danas je situacija u regionu poprilično zaoštrena. Zašto tvrdite da ono što se dešava u Crnoj Gori predstavlja populističku propagandu i odvratnu predstavu Đukanovića i Vučića?

– Zato što obojica profitiraju na fingiranom sukobu kojim bilduju svoj lažni patriotizam. Da su zaista želeli da reše ovaj problem sa Zakonom o slobodi veroispovesti, to su mogli da učine i pre četiri godine kada je to pitanje otvoreno. Umesto toga tapšali su jedan drugog po ramenu i hvalili se nikad boljom saradnjom Srbije i Crne Gore, dok su zapravo verovatno jedino sarađivali u lukrativnim poslovima i zataškavanju organizovanog kriminala. Uostalom, najveći dokaz da je sve predstava je činjenica da se ni danas lično ne napadaju i ističu svoje prijateljstvo uprkos tome što Vučić Đukanovićevu Crnu Goru optužuje za gušenje prava Srba i SPC, a Đukanović Vučićevu Srbiju za nastavak velikosrpskog projekta i rušenje crnogorske državnosti. Ni većih međudržavnih sukoba, ni većeg ličnog prijateljstva lidera. Izgleda da što su gori odnosi Srbije i Crne Gore, to su Milo Doživotni i Aca Srbin bliži.

*Imaju li razloga Srbi u Crnoj Gori da protestuju?

– Naravno da imaju i to pre svega zato što u organima vlasti nisu proporcionalno zastupljeni predstavnici srpske zajednice. Svaki narod ima razlog za zabrinutost i protest ukoliko živi u državi čiji predsednik tvrdi da matična država tog naroda nema pravo da brani interese, identitetska i druga prava svojih sunarodnika u drugoj državi. A Đukanović je upravo takvu kritiku uputio Srbiji stavljajući brigu naše države za Srbe u Crnoj Gori i drugim državama regiona u kontekst velikosrpskog projekta, što je politička besmislica. Pored toga, Đukanović optužuje SPC da ugrožava svojim zahtevima sekularni karakter crnogorske države, a upravo on dovodi u pitanje njenu sekularnost time što kao predsednik države postavlja strateški cilj formiranja autokefalne crnogorske crkve. Pa upravo je to par ekselans rušenje sekularnog karaktera Crne Gore direktnim mešanjem države u pitanja crkve.

Tadić: Đukanović me optužuje jer ne sme Vučića 2
Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

*Kako Vi gledate na izjavu srpskih zvaničnika da Crna Gora o spornom zakonu treba da pregovara sa patrijarhom Irinejom, a ne sa Amfilohijem Radovićem?

– To je pitanje ustrojstva crkve, a ne stavova srpskih zvaničnika, koji ne bi trebalo da se mešaju u to ko je nadležan da pregovara u ime crkve, kršeći time princip sekularnosti države.

*Koliko takvu zaoštrenu situaciji u Crnoj Gori podgrevaju i izjave iz Srbije?

– Izjave Dačića i Lončara su krivična dela, koja izazivaju međunacionalnu mržnju, sukobe i segregaciju. Ovu vladu očigledno čine primitivne i neobrazovane ličnosti, koje takvim izjavama dovode u pitanje osnovno ljudsko pravo, garantovano zakonom države u kojoj obavljaju ministarske funkcije. Posebno ističem da su njihove izjave socijalno i politički opasne, jer predstavljaju presedan koji onda može da se primeni i na pripadnike svih drugih nacionalnih manjina i razbuktaju nove sukobe u Srbiji, a time i u regionu. A što se tiče Vučićeve izjave da bi Lončar trebalo da se izvini, Lončar je trebalo da bude smenjen, a ne na Vučićevom lažnom času bontona.

*Milo Đukanović, ovih dana podsetio je da su loši odnosi Srbije i Crne Gore bili i u vreme kada ste vi bili predsednik i kada su „neki vaši savetnici mešetarili po Crnoj Gori“?

– To je očajnički potez Đukanovića da optuži velikosrpski projekat za aktuelne probleme u Crnoj Gori, a da pri tom ne optuži Vučića. Đukanović se našao u nevolji kako optužiti Srbiju za urušavanje crnogorske države, a pri tom ne optužiti predsednika Srbije koji drži svu vlast u svojim rukama i kako optužiti Srbiju za velikosrpski projekat, a ne pomenuti u tom kontekstu Vučića koji je najveći deo svog političkog života služio upravo toj velikosrpskoj ideologiji. Pa se u toj nevolji nespretno dosetio da umesto Vučića pomene mene, nazivajući jednog savetnika „kamarilom savetnika“, jer nekog je morao, a nekog očigledno nije smeo. Posebno je zanimljiv takav odnos prema Vučiću u trenutku kada su odnosi Srbije i Crne Gore najgori u istoriji, do te mere da su se čak i njih dvojica složili da je atentat na Đukanovića planiran sa teritorije Srbije, da ne pominjem paljenje crnogorske zastave u Beogradu i otvorenu raspravu u Crnoj Gori o mogućoj potrebi angažovanja NATO za zaštitu od Srbije. Mora da je i za to kriva „kamarila mojih savetnika“.

*Sudeći po izjavi tek izabranog predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da je Vučić ratni kabadahija, mogu li se očekivati neki normalni odnosi Beograda i Zagreba?

– Ne mogu, a takvim odnosima su doprineli Vučić i Grabar Kitarović, kao i sadašnja srpska i hrvatska vlada.

*Koliko je novonastala situacija u BiH opasna po region?

– I više nego opasna i ona je posledica vlasti nacionalističkih lidera u čitavom regionu, ne samo u BiH, ali nažalost i katastrofalnih grešaka međunarodne zajednice u BiH. Od izuzetno sporne odluke Ustavnog suda, još je opasnija Dodikova izjava o izlasku Republike Srpske iz BiH. Korak po korak čitav region biva opterećen sukobima, što u krajnjem ostaje ključni argument za evropske političare koji se protive proširenju da odbiju zemlje Zapadnog Balkana za punopravno članstvo u EU. Poslednjih osam godina imamo eroziju svega pozitivnog što je u domenu smirivanja regionalnih tenzija učinjeno i ponovo se preti dezintegracijama postojećih država i zvecka oružjem u potaji.

Obavezivanje

*Bez obzira na kritike suseda na račun Vučića, on dobija pohvale iz EU i SAD. Kako na to gledate?

– Kao na podržavanje ostanka na vlasti po bilo koju cenu, pa čak i urušavanja demokratije u Srbiji, onoga koji se obavezao da ispostavi njima poželjno rešenje za Kosovo.

Postoje opstrukcije ujedinjenja DS

*Iako više puta najavljivano ujedinjenje velike DS to se do sada nije dogodilo. Zašto?

– I SDS i ja lično smo učinili veliki napor da dođe do ujedinjenja, međutim očigledno je da postoje određene opstrukcije i vrlo brzo ćemo videti da li su i drugi akteri iskreno pristupali tom procesu i da li će ostati privrženi toj ideji ili će im prioritet ostati samo članstvo u Savezu za Srbiju.