U Crnoj Gori je moguć iranski scenario 1Foto: Medija centar

Što se ti tiče društava, sve što se događa u nekom delu regije prenosi se u sve druge delove. Tako da se ne može govoriti o razdvajanju. U svim tim društvima veoma su glasne manjine koje insistiraju na razdvajanju i na vekovnom neprijateljstvu. Tu je reč o vrlo glasnim i često agresivnim manjinama, pa to može izgledati kao da se razlike uvećavaju i da mržnja raste, što je privid i neistina. Ali, s druge strane, vrlo su retki društveni faktori koji insistiraju na tome da su i u naše ime činjeni zločini i da naša pozicija nije moralno besprekorna. Iako raste njihov broj. Zahvaljujući onoj glasnoj manjini ova tendencija nije jasno uočljiva ali raste – kaže u razgovoru za Danas Lino Veljak, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, u odgovoru na pitanje da li su trideset godina od raspada bivše Jugoslavije, narodi i društvene okolnosti u tim državama sličniji ili različitiji u odnosu na period pre razbijanja jednistvene države. Što se tiče političke dimenzije, dodaje Veljak, tu imamo vrlo kontradiktorne procese.

– Moglo bi se reći da je u tom pogledu stanje u Srbiji, stanje na Kosovu, kao i stanje u BiH, gotovo zacementirano, kao i da bi se moglo, zasad, označiti kao beznadežno. U CG su se dogodile zanimljive stvari koje se mogu završiti na različite načine. Moglo bi se pretpostavljati da će se CG, s jedne strane, dodatno demokratizirati, ali, s druge strane, da će u zemlji dodatno rasti radikalno klerikalističke snage koje bi mogle preuzeti kontrolu nad bitnim aspektima i države i društva.

* Hoćete da kažete da predstoji jačanje fundamentalističkih snaga u CG, koje bi ove pozitivne procese mogle da vrate unazad?

– To će biti demokratska vlast koja će imati podršku većine građana, a problem je što će ta većina građana zahvaljujući tektonskim promenama u strukturi društvene svesti po stanju političke strukture bliža Turskoj i Iranu, nego, recimo, skandinavskim zemljama. Crkva je u CG, a i šire u svojim vodećim strukturama, jedna izrazito konzervativna organizacija sa elementima radikalnog fundamentalizma.

* Kako objašnjavate taj paradoks da moderne snage obaraju diktatora, koji je na vlasti 30 godina, nalaze zajednički jezik sa SPC, kao i da SPC uspeva da te ljude željne promena izvede na birališta i inspiriše?

– Analogija je moguća sa Iranom 1979. U Iranu je svrgnut Mohamed Reza Pahlavi, koji je, poput Mila Đukanovića, godinama vladao tom zemljom i modernizovao Iran u sekularnom smislu. On je vladao krajnje autoritarno i produbljivao je socijalnu nepravdu. Bunt su vodili mladi ljudi, ali su se oni udružili sa konzervativnim delom zajednice, koja je bila nezadovoljna sekularizacijom i modernizacijom Irana. Konačan rezultat je – Homeini. To je model koji, ne nužno, ali verovatno može biti ključ daljeg razvoja događaja u CG. To, dalje, ne znači da će Amfilohije Radović imati formalno poziciju vrhovnog i državnog vođe, ali je prilično verovatno da će njegova kao i pozicija njegovih naslednika neupitno, ne samo moralno, već i kada je reč o političkom autoritetu, biti pitana o svemu. CG neće imati u perspektivi nikakvog Vučića ili Dodika nego će imati jednog Homeinija u manje ektremnom smislu nego što je slučaj u Iranu.

* To što je CG članica NATO, odnosno trenutna najbrža u regionu na putu evropskih integracija, ne znači mnogo u tom smislu.

– CG može postati članica NATO i EU, a da na vlasti budu populističke snage. Vidim značajnu tendenciju i demokratski kapacitet sastava buduće koalicije na vlasti, a pitanje je zrelosti crnogorskih građana da li će na budućim izborima, koji bi mogli biti istovremeno sa predsedničkim, veću i značajniju poziciju dobiti – Dritan Abazović. Ili će krenuti putem autoritarnog i populističkog uređenja.

* Koliku snagu u usmeravanju tih procesa imaju kapitalizam, tokovi novca, investicija…?

– Zapadne zemlje zanima investiciona klima. Tolerisaće se svaka vlast koja će obezbediti da investicije rezultiraju odgovarajućom profitnom stopom. Ko god bude u stanju garantovati oplođivanje kapitala i neometano iznošenje profita iz zemlje, imaće podršku tih centara. Prilično zanimljiva i indikativna pojava je bivši Reis Mustafa Cerić, koji je pozvao bošnjačku stranku u CG da se prikloni budućoj koaliciji na vlasti. Ako bi se to dogodilo, to bi bilo problematično, jer Dritan Abazović onda ne bi bio presudan jezičak na vagi, već bi ta nacionalistička grupacija mogla računati na rezervne glasove grupacije bošnjačke stranke. Ta poruka Mustafa Cerića indikativna je zbog toga što u njegovoj pozadini stoji bojazan Erdogana da će turske investicije biti ugrožene. To je poziv na lojalnost novim vlastima samo da bi se osigurao profit koji bi trebalo da rezultira turskim investicijama u CG.

* Da li je u CG pobedio veliko srpski projekat?

– Tu bih bio oprezan. Sasvim je sigurno da je deo buduće vlasti bio inspirisan veliko srpskim projektom. Čini se, međutim, da to nije bilo od odlučujuće važnosti, već je to bila uloga Amfilohija Radovića.

* Kako vidite interpretacije da Milo Đukanović i Aleksandar Vučić fingiraju konflikt, a u stvari ih spaja zajednički biznis i koruptivne radnje. Takođe, pretpostavlja se da nijednom diktaturu ne ide u korist da drugi diktator padne sa vlasti.

– To jeste realnija opcija, iako se tu radi o spekulacijama. S druge strane Amfilohije nije eksponent države Srbije, već je autonoman faktor. Njegove pozicije bi se mogle navesti kao liberalniji velikosrpski projekat. On je bio jezičak na vagi za obaranje vlasti Đukanovića, ali i malo više od toga. Da se radilo samo o njemu, vlast Mila Đukanovića bi opstala. Došlo je do sinergije različitih nezadovoljstava. Treba biti pomalo oprezan jer to što Amfilohije nije danas apsolutno dominantan ne znači da budući razvoj događaja do toga ne bi mogao da dovede. Hominizacija CG, to nije nužno, ali taj proces jeste jedan od mogućih scenarija razvoja situacije.

* Vidite li opasnost od sukoba u BiH? Nakon smrti ratnog zločinca Momčila Krajišnika, Milorad Dodik je najavio da će po njemu biti nazvana ulica u toj državi.

– Treba se setiti dočeka ratnih zločinaca nakon održavanja kazne i u Srbiji, i u Hrvatskoj, pa videti da se tu radi o jedinstvenom modelu. To nije ništa novo. Izostaje suočavanje sa prošlošću, i na nivou države, ali i društva. Ono što je pozitivno je razvoj situacije u Hrvatskoj, gde na deklarativnom planu konačno HDZ izjavio kako su i u odbrambenom ratu činili zločini.

* Kako opisujete aktuelne trendove u tom smislu u Hrvatskoj?

– Što se tiče Hrvatske, evidentno je da se HDZ očistio od ekstremističkih elemenata, ali je zabrinjavajuće što se se HDZ pozicionira kao stranka centra i što se ostavlja prostor na desnici gde se ispostavljaju vrlo radikalni elementi ekstremističke politike. Oni trenutno imaju podršku građana do 20 odsto, ali je problem taj što bi ekonomska kriza mogla rezultirati dodatnim rastom tih snaga, pa me ne bi iznenadilo da oni postanu dominantni i da se Hrvatska „orbanizira“. Ne bih nipošto govorio da je u Hrvatskoj desnici marginalizirana time što se HDZ bar na površini emancipirao od najmračnijih strana svoje prošlosti.

* Kako ste videli potpisivanje sporazuma Srbije i Kosova u Americi?

– To je jedna tipična kolonijalna priča. Donaldu Trampu trebaju poeni za izbore a preseljenje ambasade Srbije u Jerusalim biće nešto što će biti ti dodatni poeni od strane američkih građana, koji obožavaju Izrael. Pa je onda pronašao dvojicu žrtava, Vučića i Hotija, koji su, iz njima poznatih razloga, odlučili da se ponize i daju Trampu podršku. Koje koristi će od toga imati Srbija, to možemo samo nagađati. Nakon što Tramp prestane biti predsednik SAD, Stejt department bi mogao biti prilično osvetoljubiv prema vlastima u Srbiji, što bi se moglo nadoknaditi daljom rasprodajom nacionalnih resursa. Bojim se da će Srbija platiti cenu. Ako Tramp dobije na izborima, njegova zahvalnost će biti simboličkog karaktera.

* Verujete li u realnost postavki o srpskom priznanju Kosova, ili smatrate to iluzijom pogodnom za manipulaciju biračkim telom?

– Kosovo je odavno priznato. To je naprosto priča za unutrašnju upotrebu. Doći će verovatno do dodatne normalizacije po modelu dve Nemačke. Savezna republika Nemačka nikada nije priznala DDR i obrnuto, ali oni su imali sasvim normalne političke odnose bez međusobnog priznanja. Taj model će se primeniti i na odnose Srbije i Kosova. Postoji pozadinska ideja da će jednog dana doći do ujedinjenja, do dobrovoljnog pripajanja jednog entiteta drugom – većinskom. To će možda biti i za sto godina, a s obzirom na demografiju, moguć je i obrnuti scenario.

* Kako vidite Srbiju za pet godina?

– U zavisnosti od globalnih trendova. Dakle, šta će se događati u EU, SAD i trouglu velikih sila. Ne može se očekivati da će se Srbija njihati nezavisno od svetskih trendova. Mladi iz regiona će i dalje odlaziti i će Srbija i dalje ustrajno koračati na putu odumiranja nacije. Ne znam šta će biti za pet, ali znam šta će biti za sto godina, ako se ne desi neko svetsko čudo. Deca će učiti kako su postojali neki Srbi, Hrvati, Albanci, Bošnjaci, Crnogorci, ali i da su svi ti narodi odumrli, pa o njima učimo kao što se danas uči o davno odumrlim narodima.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.