Foto: Bojan Cvejić

Usvojen je Carinski zakon koji je usaglašen sa novim Carinskim zakonom Evropske unije. Usvojen je set poreskih zakona, među kojim su izmene Zakona o porezu na dobit, kojim su smanjene obaveze poreskih obveznika kroz izmene načina obračuna amortizacije, a novina je i priznavanje prava na poreski kredit u slučaju novčanih ulaganja u povećanje osnovnog kapitala start-up preduzeća.

Usvojene su izmene Zakona o porezima na imovinu kojima je predviđeno jačanje pravne sigurnosti kao i adekvatnije oporezivanje imovine shodno ekonomskoj moći poreskih obveznika.

Najznačajnija novina je da se poreskim merama destimuliše gradnja bez propisane dozvole i nepoštovanje rokova za gradnju. Promenjen je poreski tretman prihoda fizičkih lica u slučaju vansudskog poravnanja između banke i korisnika stambenog kredita koji se smatra problematičnim, jer je izuzet od oporezivanja prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu otpisa dela potraživanja. Usvojenim izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju odloženo je za tri godine finansijsko obeštećenje vlasnika oduzete imovine, tako da bi trebalo da počne u decembru 2021.

Usvojen je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara gde su objedinjene sve naknade koje privrednici plaćaju, neke su smanjene, a neke naknade su ukinute, među kojim su naknade za biogoriva, za obavezne rezerve prirodnog gasa, za prekomerno korišćenje javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta i naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta. Smanjena je naknada za promenu namene šuma i šumskog zemljišta sa desetostruke na petostruku vrednost osnovice.

Poslanici su usvojili Zakon o igrama na sreću koji predviđa prelazak nadležnosti sa Poreske uprave na Upravu za igre na sreću i osnivanje Uprave za igre na sreću, kao organa u sastavu Ministarstva finansija. Izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji brisane su odredbe koje propisuju nadležnost Poreske uprave u oblasti igara na sreću i prenošenje te nadležnosti na Upravu za igre na sreću. Najznačajnija izmena usvojenog Zakona o javnom dugu je definisanje nove finansijske institucije – primarnog dilera, čija je svrha da se podstakne likvidnost tržišta državnih hartija od vrednosti i ublaži rizik refinansiranja duga. Usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini omogućava da društva kapitala osnovana po Zakonu o inovacionoj delatnosti, čiji je jedan od osnivača Republika Srbija, pokrajina ili jedinice lokalne samouprave, mogu koristiti i upravljati nepokretnostima u javnoj svojini, kao i da te nepokretnosti mogu dati u zakup start-ap društvima u cilju infrastrukturne podrške inovacionim delatnostima.

Usvojen je Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, koji bi trebalo da omogući efikasnije praćenje i kontrolu naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Usvojenim zakonima koji se odnose na plate u javnom sektoru produžava se zabrana zapošljavanja i menjaju se rokovi od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u pojedinačnim delovima javnog sektora, što se odnosi na platne razrede, i ostavlja se nov primeren vremenski period za prilagođavanje poslodavaca i zaposlenih, i to sve do 1. januara 2020. Ministar državne uprave Branko Ružić obrazlažući zakone u skupštini rekao je da su oni osnov reforme sistema plata. Izmenama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru produžava se primena tog Zakona do kraja 2019. godine, kako bi se ostvarili ciljevi fiskalne politike usmereni na održanje fiskalne stabilnosti, što vodi daljem smanjenju učešća javnog duga. Ružić je najavio da će se naredne godine razmatrati efikasniji sistemi koji će omogućiti korisnicima javnih sredstava efikasnije popunjavanje radnih mesta. Novi Zakon o državnim službenicima definiše pojam kompetencija u procesu upravljanja ljudskim resursima, a uređuje da će se izbor među kandidatima u konkursnom postupku ubuduće zasnivati na proveri tih kompetencija, ali se takav sistem uvodi i u funkciju vrednovanja rada državnih službenika.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru predviđeno je da se rad inspekcija zasniva na proceni rizika, planiranju i upravljanju rizicima, a prvi put uređeno je i pitanje kontrole neregistrovanih subjekata. S obzirom na to da Srbija ima manjak inspektora u svim oblicima inspekcijskog nadzora i službenih kontrola, sledi Plan zapošljavanja novih inspektora i stručno usavršavanje inspektora kroz obuke, u skladu sa novim mehanizmima ovog Zakona. Skupština Srbije usvojila je Zakon o Fondu za nauku Srbije čija će osnovna uloga biti da obezbeđuje finansiranje naučno-istraživačkih projekata, a ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je da će se Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja baviti samo politikom u oblasti naučnih istraživanja i kroz institucionalno finansiranje kojim će biti obezbeđena stabilnost u radu naučnih ustanova i samih istraživača. Ključni cilj je stvaranje naučno-istraživačkog sektora koji može da bude ravnopravan partner u okviru Evropskog istraživačkog prostora.

Za sprovođenje zakona potrebno je obezbediti 500 miliona dinara i to za aktivnosti osnivanja i rad Fonda za nauku Srbije i uspostavljanje informacionog sistema i baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima. Zakonom je utvrđeno da Fond počinje da radi danom upisa u sudski registar. Usvojen je i Zakon o patentima, a prema rečima Šarčevića, on donosi da ljudi koji se bave istraživanjem mogu da imaju „sigurniji, mirniji san kada je u pitanju zaštita njihovih autorskih prava“. Među 62 tačke dnevnog reda usvojeno je i nekoliko odluka i međunarodnih sporazuma.