Krešimir Macan: Vučić koristi tehnike krizne komunikacije

Nakon što je Krik objavio transkripte iskaza uhapšenog Veljka Belivuka, u kojem Belivuk kaže da mu je Vučić tražio razne usluge, predsednik države se našao u kriznoj situaciju koju je morao nekako da „ispegla“.

Vučić je sve negirao, naveo da je spreman da ide na poligraf i odgovara pred državnim organima i najavio za 48 sati pokazivanje „cele istine“.

Pitali smo Macana kako Vučić može da hendluje ovu neprijatnu situaciju.

– Pa on to već radi. Prvo proaktivno izlazi van znajući koje će moguće optužbe biti i tako ima priliku stvoriti komunikacijski okvir koji mu odgovara. To je ta formulacija o „političkoj obrani“. Puštajući ove grozne fotografije u javnost već ih je na jedan način osudio i proglasio „zverima“, a tada ćete teško naći bilo koga da ih na bilo koji način brani, prije svega u medijima. To ostaje posao za advokate koji će voditi obranu. Jasna je poruka svima ako je i bilo nekakvih problematičnih situacija u prošlosti. Ako zaigrate kontra mene ili me ucjenujete, završit ćete ovako, koliko god moćni da sad sebi izgledate – navodi Macan.

Prema njegovim rečima, sad je možda i jasnije zašto od prvog dana ide s tim groznim dokaznim materijalom u javnost, što je presedanski – barem dok optužnica nije oblikovana.

Na konstatciju Danasa da Vučić preduzima korake i primenjuje pravila krizne komunikacije, on odgovara potvrdno.

– Da prvo je bila ova snažna kampanja zastrašivanja, sada diskreditira bilo kakve njihove napade – pa kakve bi on veze mogao imati s takvim „zverima“. Za većinu javnosti će to biti dovoljno. Druga strana će morati da ponudi konkretne dokaze za svoje tvrdnje, samo iskazi neće biti dovoljno uvjerljivi nakon ovakve kampanje ocrnjivanja. On uvijek sve radi po pravilima. Ako je imalo istina da ih je tražio usluge i da su ga možda ucjenjivati, tada je ovaj obračun sasvim jasan. Ali jasno je i ono sto je tipično za države s ovakvom vlasti – bezbednosne službe znaju sve i sve prate, ali čekaju mig da nastupe. Zato je tempiranje cijele ove operacije indikativno, ako naravno ima istine u onome sto tvrde osumnjičenici. To i dalje ne opravdava zlodjela koja im se pripisuju, ali ostaje pitanje bili bi ih se toleriralo da se nisu nekome zamjerili. Jer se uistinu radi o optužbama za grozomorne zločine – zaključuje Macan.