Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Mnogo važnije od stava međunarodne zajednice o izlasku na izbore je to šta se oceni na domaćoj političkoj sceni, odnosno ono o čemu se dogovori stranačka i građanska opozicija, kaže za Danas lider Nove stranke Zoran Živković, govoreći o uticaju Zapada na stav opozicije da bojkotuje naredne izbore.

Živković navodi dva primera u kojima je međunarodna zajednica imala različit stav. Prvi su izbori koji su održani 97. i kada ih je DS bojkotovala i drugi izbori 24. septembra 2000. na koje je opozicija izašla.

– Zapad 97. nije razumeo taj akt bojkota i pitali su šta se dobija i da li time postajemo jači. I nažalost bili su u pravu. U prvim analizama koje smo radili u DS, zaključili smo da od toga nismo dobili ništa i da niko nije pitao da li su izbori legitimni ili ne jer DS i još nekoliko partija nije učestvovalo. Međutim, 2000. nas je Zapad uveravao i skoro na ivici da preti govorio da ne učestvujemo na izborima sa obrazloženjem da će Milošević da ih pokrade i da nećemo moći da ga uhvatimo u krađi kao 96. I Vašington i Brisel, i Pariz i London i Berlin su nas ubeđivali da ne treba da izađemo. Ali pobedili smo – kaže on.

Prema njegovim rečima, treba uraditi sve pripreme kao da će se izaći, a o odluku o izlasku doneti kada izbori budu raspisani i u odnosu na to šta se tada dešava, šta se dešavalo neposredno pre toga i koja je projekcija za posle.

– Ono što treba da se uradi da bi preispitali odluku o bojkotu je promena stanja u parlamentu, medijima, ali i da se vlast obaveže da će pozvati OEBS da kontroliše te izbore. To je jedina garancija da možemo biti sigurni da izbori neće biti pokradeni – kaže Živković i dodaje da pre svega toga treba prestati sa razmiricama na društvenim mrežama i prebacivanjima ko je kriv i zaslužan za proteste, bojkote, kišu sneg… Uz to napraviti nacionalni savet u kojem će biti stranke iz opozicije, nevladine organizacije, pojedinci, kulturna i kritička javnost kako bi se koordinirale aktivnosti.

Na primedbu da je jedno od obrazloženja bojkota to da vlast neće imati legitimitet posle izbora na kojima nema opozicije, on pita ko to ocenjuje i meri legitimitet izbora.

– Za legalitet je lako. Međunarodna zajednica je priznala izbore 97. koje smo bojkotovali, a i one 2000. Ne znam da je ikad međunarodna zajednica izašla negde i nije priznala izbore u poslednjih 30 godina. Legitimitet lepo zvuči ali praktično ne znači ništa – ukazuje Živković.

Izvršni direktor CESID Bojan Klačar smatra da Zapad ne može direktno da utiče na odluku opozicije na način da Palmer ili neko drugi dođe i kaže da treba izaći, tim pre što opozicija nije homogena i ideološki ali i u odnosu prema Zapadu.

– Ali ako bi međunarodna zajednica javno izašla sa stavom da bi bilo dobro da opozicija učestvuje, onda bi to bio signal za razmišljanje o promeni odluke. Teško je predvideti reakciju opozicije na tako javan stav jer oponenti vlasti očekuju pritisak Zapada i na vlast da poboljša izborne uslove. Ako bi dakle Zapad javno imao poruku prema opoziciji da ne bojkotuje, verujem da bi paralelno poslao poruku i vlasti da izađe u susret zahtevima opozicije – navodi Klačar.

On je pojasnio zašto je bojkot u demokratskim razvijenim zemljama Evrope vrlo retka pojava i teško razumljiv koncept. Kako je rekao, za razliku od Srbije tamo ima poverenja u izborni proces, odnosno u to da će institucije i ljudi koji su dužni da sačuvaju izbornu volju građana uraditi svoj posao kako treba.

Đilas: Palmer nije tražio da učestvujemo

Predsednik SSP Dragan Đilas izjavio je da zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer nije tražio od opozicije da učestvuje na izborima. On je komentarišući Danasov tekst u kojem se navodi da je Palmer tražio od predstavnika opozicije da učestvuje na narednim izborima i da je opoziciji preneo poruku vašingtonske administracije da se SAD ne zalaže za bojkot glasanja jer smatraju da bi tako bio narušen demokratski princip, naveo da su prisutni na sastanku s Palmerom ponovili svoje stavove o situaciji u Srbiji, nasilju koje vlast sprovodi u svim sferama društva i o Kosovu, i izneli apsolutno jedinstven stav da, u skladu sa Sporazumom sa narodom, na izborima pod ovakvim uslovima neće učestvovati. Sa američkim zvaničnikom deo opozicije sastao se u utorak, 11. juna u Beogradu.

Povezani tekstovi