Zelenović: Prvo moramo da utvrdimo šta se dešava sa KiM

On je opozicionim akterima nedavno ponudio tri tačke oko kojih bi se okupili, a treća od njih je i ta da se opozicija uključi u rešavanje kosovskog čvora (prva novi ljudi, druga samo jedan stub spoljne politike – Zapad). Zelenović još smatra da je državni interes da se to pitanje reši u najkraćem mogućem periodu jer može da se desi da će za pet ili deset godina biti lošija pozicija.

Opoziciona scena je oko ovog predloga podeljena, od strogog odbijanja do podrške, ali čini se da Zelenovića niko nije najozbiljnije ni shvatio.

Osim što među opozicijom nema jedinstvenog stava s kojim bi izašli pred javnost i vlast, deluje da među onima koji su protiv vlasti niko i nije spreman da jasno i glasno kaže da bi priznao kosovsku nezavisnost.

Retke izjave o ovom pitanju svode se na „Kosovo je srpsko“, što se ne razlikuje od stava vlasti, do zalaganja za status kvo uz stav da nije trenutak za statusna pitanja.

Uz sve to, opozicija je van parlamenta, mestu sa kog bi mogla da zahteva svoju ulogu u kosovskom i svim drugim dešavanjima i odbila je učešće u takozvanom unutrašnjem dijalogu o tome.

U takvoj situaciji postavlja se pitanje uloge i načina na koji bi opozicija i mogla biti uključena u rešavanje problema. Ako vlast to uopšte hoće, jer do sada nije pokazala interesovanje.

– Kada postoji volja – naći će se način. Kada postoji energija, ta energija će pronaći put. Moja ponuda svima u opoziciji je naišla na snažan pozitivan odjek. Razgovaram sa mnogo budućih partnera, novih ljudi, koji su nam sada najpotrebniji. O svemu ću vas izveštavati na vreme, kako sporazumi budu formalizovani –  kaže Zelenović pojašnjavajući svoj predlog.

Upitan ima li on rešenje za Kosovo koji bi predstavio javnosti, on odgovara da treba prvo videti šta je na stolu.

– Da znamo šta se dešava. Nije normalno da ni institucije, novinari, opozicioni političari, na kraju krajeva – građani, već sedam godina, a to je od Briselskog sporazuma, nemaju bilo kakvo saznanje – navodi on.

Ni politički analitičar Boban Stojanović nije siguran kako bi opozicija učestvovala u rešavanju kosovskog ciklusa, kao ni u to šta bi rešenje moglo da podrazumeva. On ne očekuje ikakav model suštinskog uključivanja opozicije ili bilo koga drugog osim Vučića u procese koji imaju veze sa Kosovom.

– S obzirom na to da Srbija nema zvaničnu strategiju za pregovore u Briselu, kao ni opšti pravac ili ciljeve pregovora, da se nije razgovaralo o tome ni u Skupštini (sem predstave nakon što je opozicija odlučila da bojkotuje sednice parlamenta) – ne znam ni šta bi i kako bi se to ostvarilo. Opozicija bi morala da bude deo svega toga na institucionalizovan način, bez obzira na stavove prema tom pitanju jer je to jedno od najvažnijih pitanja za državu. Ali, s obzirom na to da je Vučić „privatizovao“ to pitanje bez obzira na kojoj je on funkciji, ne očekujem da se bilo ko drugi uključi u to šta god da smatra da je rešenje. Čak ni taj unutrašnji dijalog nije doneo ništa osim činjenice da se eto „kao dešava“ –  navodi Stojanović.

Isto smatra i politički analitičar Dragomir Anđelković, koji zbog nemogućnosti institucionalnog učešća u Skupštini smatra da opozicija može da se uključi tako što će biti aktivnija u javnosti i iznositi svoje predloge.

– Ako vlast plasira neki predlog koji nije u skladu sa onim što su stavovi opozicije, ona može da organizuje neke akcije protiv toga. Ali mislim da sve to važi za onaj deo opozicije koji nije prozapadno orijentisan. Jer sada pritisak na vlast ima smisla da vrši onaj deo opozicije koji ne smatra da treba ići u brži i bliži razvoj odnosa sa Zapadom, odnosno sa Zapadom rešavati pitanje Kosova. Onaj deo koji misli da to treba, ne vidim šta bi mogao da radi. Osim da organizuju neke manifestacije podrške potezima vlasti koji su u tom pravcu povučeni. A to već nije posao opozicije – zaključuje on.

Na pitanje koga vidi u delu opozicije koji teži priznanju nezavisnosti Kosova, on odgovara da ne zna.

– Došli smo u poziciju da opozicija zauzima stavove koji su kontra vlasti a malo se plasira autentičnih stavova ovakve ili onakve vrste. Jasniji su stavovi Boška Obradovića ili Mlađe Đorđevića, koji su krajnje nacionalno orijentisani. Dok od onog dela opozicije, koja je prozapadno orijentisana, ne vidim stavove osim onih koji su kontra vlasti. U takvoj situaciju teško je reći ko je za priznanje Kosova a ko nije. Nema više takvog profilisanja kao što je nekad bio LDP, za koji se znalo da je za priznanje Kosova. Ovo je prvi put da Zelenović tako nešto kaže –  ukazuje Anđelković.

Na opasku da je lider ZZS rekao da treba što pre rešiti pitanje Kosova ali da nije nije rekao kako, Anđelković navodi da ako neko zastupa brzo rešavanje tog problema uz približavanje Zapadu, to ne može da bude rešavanje Kosova koje podrazumeva njegovo vraćanje u okrilje Srbije.

Iz kabineta predsednika države Aleksandra Vučića juče nismo dobili komentar na Zelenovićev predlog kao ni odgovor da li je predsednik uopšte spreman da ga prihvati.

Potraga za pečatom GIK

Kada Gradska izborna komisija u Šapcu proglasi zvanične izborne rezultate lokalnih izbora koji su dva puta delimično ponavljani, trebalo bi da SNS formira vlast i izabere novog gradonačelnika umesto Nebojše Zelenovića. Međutim, nakon što je deset članova GIKe podnelo ostavke zato što im policija ne garantuje ličnu bezbednost, dosadašnji predsednik gradske skupštine Nemanja Pajić obmanuo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da je pečat GIK izgubljen. On je 9. oktobra poslao zvaničan dopis ovom ministarstvu da dobije dozvolu za izradu novog pečata. Ali, sada već bivši sekretar Gradske skupštine Zdravko Ranković, uz ostavku 7. oktobra naveo je da se pečat zajedno sa delovodnikom nalazi u sefu Gradske uprave i kad neka buduća skupština postavi po zakonu ovlašćeno lice, to će mu biti uručeno. To su objavili i lokalni mediji. U svemu ovome zbunjuje što je Nemanja Pajić, inače predsednik pokreta Zapadna Srbija i novi koalicioni partner SNS, mogao da zvanično zatraži pečat. „Novim pečatom, s obzirom da je pribavljen kriminalnom radnjom jer je Pajić zloupotrebio službeni položaj, sve potpisane odluke su ništavne. Zbog ovog dela podneću krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja, a radi se o teškom krivičnom delu“, ističe advokatica Vera Palinkaš, doskorašnja članica GIK-a koja je podnela ostavku.