Oživljavamo duh pokreta Nesvrstanih u muzici 1Foto: Saša Ivanović

Kreativni i inovativni, oni su deo jedne nove off-scene što egzistira u paralelnom univerzumu unutar Beograda – konfrontirajuće, dinamične i pune pitanja o društvenom značaju sviranja muzike. Ovdašnja publika bi se radovala da se sudari sa ovim nepokornim zidom zvuka, ali je huda sudba drugačije htela, bar ovom prilikom, te je najavljeni koncert na Zidiću ispred Doma omladine Beograda, morao biti odložen zbog izmenjene epidemiološke situacije. U iščekivanju sledećeg datuma njihovog nastupa, pratite Džezbollah i njihove nove radove u virtuelnom svetu – ali ih, pre svega, upoznajte!

* Džezbollah zaista predstavlja osveženje na sceni svojim originalnim zvukom – ko su vam bili muzički heroji, idoli, učitelji u mladim danima?

– Razni predstavnici improvizovane muzike kao i mnogi pank i džez sastavi koji u svojoj muzici kombinuju elemente pop struktura i eksperimentalnih tehnika. Od džez faca, to su na primer Ornet Kolman, Feroa Sanders i Don Čeri. Od starih bendova, tu su sastavi poput This Heat, Sun City Girls, Lounge Lizards i The Ex. Međutim, najviše nas inspirišu savremeni bendovi poput The Thing i predstavnici moskovske okolo-džez scene kao što su Brom, Soljvićegodsk i Zlurad.

* Ime benda već je samo po sebi veoma provokativno, o nazivima vaših kompozicija i njihovom muzičkom sadržaju da i ne govorimo. Da krenemo ipak od imena – Džezbollah je …?

– Džezbollah je, evidentno, kovanica reči džez i Hezbollah. Hezbollah je libanska šiitska politička partija i paravojna formacija. Što se tog dela kovanice tiče, zadatak naziva benda i sadržaja naše fejsbuk stranice je da na ironičan način subvertira ideološku sliku stvorenu o Bliskom istoku, Arapima i pripadnicima islamske vere kao o potencijalnim ili aktuelnim teroristima, fundamentalistima i verskim fanaticima.

Kao angažovani muzičari i aktivisti, prepoznajemo potrebu da se borimo protiv islamofobije kao najizraženije vrste rasizma u Evropi i u Srbiji. Očigledan primer su takozvane ‘narodne patrole’ koje spopadaju izbeglice po ulicama naših gradova, praktikujući metode zastrašivanja po uzoru na slične ultradesničarske organizacije u zapadnoj Evropi.

„Džez“ je tu zato što smatramo da, nazivajući našu muziku tim imenom, ukazujemo na tradiciju unutar crnačke muzike koja se retko spominje u etabliranim kulturnim institucijama. Pre svega, to je free jazz pokret 1960-ih godina koji je uspeo da kombinuje avangardnu muziku sa političkim porukama pokreta za crnačko oslobođenje, i danas aktuelne teme. Pozivajući se na tu tradiciju nastojimo da razbijemo sliku o džezu kao o elitističkoj, snobovskoj muzici.

* Zašto ste odlučili da i svojim imenom, kao i povlačenjem paralele između naše svakodnevice i složenih dugotrajnih dešavanja na Bliskom istoku i arapskom svetu uopšte, označite novi prostor inspiracije? Kakva je ta paralela, o kakvoj vrsti nadahnuća se radi?

– Pitanje Bliskog istoka je opšteprisutno u našim životima i turbulentna istorija tog geografskog područja je po mnogo čemu slična Balkanu, pogotovo posmatrano iz kolonijalnog aspekta. Imperijalizam Prvog sveta i način na koji globalne velesile profitiraju iz krvavih i naizgled beskrajnih sukoba, predstavljaju nepravdu nasuprot kojoj zauzimamo jasan i borben stav, stajući na stranu emancipatornih i oslobodilačkih pokreta sa tog trusnog područja.

Paralelu nalazimo u istoriji Balkanskog poluostrva, koja je takođe isprepletena sličnim sferama uticaja, ratovima, zakulisnim radnjama, atentatima i eksploataciji. Može se reći da oživljavamo duh pokreta Nesvrstanih u muzici.

* Kako je išlo sa razvojem grupe i vašeg stila? Zna se samo da ste u početku bili trio, sada već kvintet, kroz kakve faze ste prolazili, koji instrumenti trenutno čine bend?

– Osnovu naše muzike čine analogni sint, bas i bubanj, a imali smo eksperimente sa nekoliko ručno pravljenih instrumenata, među kojima je najznačajniji „Raljodžezer 5000“, sa kazuima, improvizovanim perkusijama i igračkama-instrumentima koje smo nalazili po kućama.

Danas se naš zvuk bazira na relativno stabilnoj ritam sekciji uz takozvane „disaster“ elemente u vidu solističkih instrumenata (sint, truba, gitara) koji imaju veću slobodu improvizacije tokom nastupa. Za ovu svirku planirali smo i gostovanje našeg prijatelja Raleta iz benda Crno Dete na tenor saksofonu.

* Zašto krijete identitet članova? Da li se u tom smislu ugledate na grupe poput The Residents, Slipknot? Ili postoji neki drugi razlog?

– Identiteti članova nisu stvarno skriveni, ali svakako ih ne ističemo u prvi plan. Džezbollah je kolektiv i kao takav namerava da funkcioniše u različitim inkarnacijama i sporednim projektima. S druge strane, negujemo ideju „džez terorizma“, te samim tim moramo da ostanemo konspirativni u svojim namerama, dok radimo na sledećoj velikoj kulturnoj diverziji.

* U kojim gradskim prostorima najradije svirate, ko čini vašu publiku – džezeri i pankeri razočarani mumifikacijom žanra i željni novih uzbuđenja, najširi krug slušalaca sit muzičke konfekcije?

– Do sada smo imali nekoliko svirki u zemunskom MKC Kombinat, tamo uvek sviramo sa zadovoljstvom i osećamo se kao na domaćem terenu. S obzirom da bismo taj klub nazvali svojom bazom, nesporno je da smo gradili svoj zvuk i program u kontekstu tog prostora.

Što se tiče publike, do sada smo se trudili da povežemo naše prijatelje sa punk scene sa publikom i muzičarima koji se bave eksperimentalnom muzikom. Definitivno nastojimo da razbijemo žanrovske podele kao rezultat postmoderne estetizacije raznih izražajnih formi i smatramo da muzika mora biti društveno-politički angažovana, maksimalno demokratska i nadasve uzbudljiva.

* Upravo radite na svom prvom EP-ju – koliko ima kompozicija i koji su njihovi nazivi? Ko je producent izdanja, pretpostavljamo da je teško naći dovoljno senzibilnu osobu da zabeleži ovakav zvuk?

– Snimanje EP-ja je planirano za početak sledećeg meseca. Snimaćemo ga u Novom Sadu kod prijatelja sa lokalne scene, u studiju „Brutal“ uz veliku pomoć našeg druga Filipa Đurovića. On ima višegodišnje iskustvo snimanja i sviranja po eksperimentalnim sastavima, tako da jedva čekamo ostvarivanje te saradnje. Džezbollah je pre svega fokusiran na ‘live’ zvuk, zato verujemo da neće biti problema sa time da se on uhvati. U EP će ući numere Kriminal, Saudijska Energetika, Alkohol Halal, Buržujski Ples i Balkan Intifada.

* Ko su vam najbolji prijatelji na sceni, sa kim od drugih bendova i muzičara najradije nastupate ili sarađujete? Koga preporučujete za slušanje?

– Dosta smo povezani sa novosadskom improvizacionom scenom. Početkom godine svirali smo sa Gunj Triom, to je bend koji možete čuti isključivo uživo. Takođe planiramo da sviramo sa bendom Testet Olt do kraja leta, možda i u nekoliko gradova, ako se popravi epidemiološka situacija.

Ako ste u Novom Sadu, morate da posetite bar jedno „Dron Veče“. To je mikrofestival ‘dron muzike’ koji se održava jednom mesečno u CK13, čija je sudbina trenutno neizvesna. Od beogradske ekipe gotivimo scenu koja gravitira oko Kombinata: Eva Ras, Nike Eyes, Konvoj Bonton Bajkera. Volimo i pankere: Apsurd, Krah, Concrete Worms. Takođe, već pomenuto Crno Dete i Đelićev Dol. Od mlade urbane ekipe rispekt za Sv. Pseta.

* Kako se osećate zbog iznenada odloženog koncerta i uopšte u vezi sa ponovnim sprovođenjem mera protiv širenja virusa Covid-19? Šta zapravo muzičarima preostaje da rade tokom neizvesnih dana, nedelja, a možda i meseci pred nama?

– Bili smo spremni na tu mogućnost i ona se ostvarila. Epidemiološka situacija je konfuzna u najmanju ruku, ali smatramo da je mnogo veći problem od javnih okupljanja na otvorenom, prikrivanje broja obolelih i umrlih, privatizacija i neminovni kolaps zdravstvenog sistema, kao i neodgovorno i politički motivisano rukovođenje represivnim merama od strane vladajuće partije. Iskreno ne znamo kako će se dalje stvari odvijati, ali je izvesno da sve muzičare čeka težak period na profesionalnom planu. Srećom, mi sebe ne doživljavamo kao muzičare, tako da ćemo imati pune ruke posla.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.