Foto: Ismar Ruznic

Voleli bismo da je art norma, osnova svake kulture, a ne izuzetak. Zar nije u cilju svih nas da sutra budemo bolji ljudi u globalu, čitav svijet, društva jedna prema drugima? Možda ću sad zvučati kao neki hipik, al’ u suštini mislim da je to jako bitno – kazao je za Danas Vanja Solaković, muzičar i umetnik iz sarajevskog rok sastava Činčila, čiji stil odlikuje miks performansa i muzike.

Solaković objašnjava da je u Sarajevu problem u tome što ljudi misle da mlade formiraju političari i mediji.

– Pogledajte malo bolje šta upijaju tinejdžeri i novije generacije. Muziku. Uvjek je prisutna muzika. Odeš u prodavnicu – muzika, na dernek – muzika. Muzika je medij iz kojeg čovjek izraste.

Pored Solakovića, koji je glavni vokal, tekstopisac, pravi muziku i „artwork“, trenutnu postavku benda čine: Arman Hadžigrahić – gitara, Mirza Bradarić – gitara i prateći vokal, Ismar Žalica – bas, grafički dizajn, Vanja Gutić – bubnjevi.

Bend je kombinacija umetnosti – performansa i muzike – koja nastaje sasvim spontano jer su momci osetili „prirodni drive“ da spoje te stvari. Posmatrajući „artwork“ ploče mnogo se bolje shvata bit muzike i grupe, primetili su oni.

Ismar Žalica kaže da su teme kojima se bave poprilično introvertne, posebno na poslednjem albumu koji je u pripremi.

– Singlom „Bez oblika“ istražujemo sami sebe prvenstveno, ali i refleksije na naše okruženje, što iskazujemo vizualima. Međutim, koliko god introvertne naše teme bile one ukazuju na stvari oko nas. Da li je u pitanju oštra kritika, na slušaocima je da procene. Pesmom „Marš na Mars“ smo obradili problem zagađenja okoline i način na koji tretiramo Zemlju, jer, ljudi, ovo što radimo dovešće do toga da ćemo stvarno otići na Mars pošto nećemo imati izbora – primetio je Žalica.

Performans je, kako kažu, bitan deo nihovog izražavanja, shvatanja i izvođenja muzike. Često je tribalnog i šamanskog tipa. Koriste četke za slikarstvo, boje, koje su pričvršćenje na vrh gitare, pa tako sviraju i slikaju u isto vreme.

– Ta energija koja nastaje u vibracijama sviranja gitare i zvuk koji izlazi u trenutku utiču i na to šta ćemo naslikati. U pitanju je kreativni krug koji stvaramo, iz koga izlazi energija i nastaju radovi – objašnjavaju oni.

U Beograd ih dovodi to što ih u Bosni i Hercegovini znaju „svi koji ih trebaju znati – alternativna raja“. Sad su odlučili da idu dalje, a Žalica dodaje da postoji razumevanje između ex YU zemalja.

– Smatram da bi svaki umjetnik puno više voleo da je uvezan u regiju, jer na neki način Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora – nama je to sve jedno područje, granice su nam samo imaginarne. To što neko svira u Beogradu i dalje je bratski bend. Osjećamo povezanost – ukazuje Žalica.

NJegova želja za saradnju sa nekim ex YU bendom je nemoguća jer bi voleo da to budu Idoli i Šarlo akrobata. Solaković je realniji – „što se mene tiče, Rambo Amadeus“.

Novi album izbacuju sredinom septembra i u sklopu promocije održaće koncert i „otvoriti vrata beogradskoj publici“.

– Mi nismo bend koji promišlja zvuk. Nikad se nisam zatvarao u žanr. Radimo eksperiment i u našoj muzici ima svega, od panka, grandža, fanka, hip hopa… Tako pravimo sebi zabavu, a nit devedesetih jeste srž muzike koju pravimo – primetio je Solaković.

*Žalica konstatuje da je dosta njih u bendu i kad se „ukusi spoje“ dobija se specifičan izražaj. On jako voli muziku osamdesetih – Joy Division, The Cure, The Smiths, pa kad se to uveže sa Vajninim preferencijama i Mirzinim, nastaje poseban zvuk.

– Probudim se ujutru, živim i, eto, život mi je najveća inspiracija. Od toga kakva si osoba zavisi da li ćeš prepoznati u tim bitnim momentima neke teme koje se mogu razraditi u tekst – objašnjava Solaković kako piše pesme.

Prema njegovim rečima, dosta tekstova je nastalo čisto iz „impulsa momenta“ – prošlo mu je „bezveze“ nešto korz glavu.

– Smatram da su umetnici medij kroz koje teče kosmička energija. Prenosimo njen govor i utičemo da se ona u ovoj dimenziji realizuje. Umetnost u globalu je put pronalaska kosmičke ljubavi za kojom teži svako biće. Ona je portal. Neki ljudi imaju manji, neki veći „tač“ kosmičke energije, a ako je ne osetiš, doživiš, nećeš je nikad ni shvatit – smatra Solaković.

On na pitanje da li je sloboda umetnika ograničena tržišnim sistemom odgovara: „Kapitalizam je čvrst. Oni koji ga vode tačno znaju ko su filozofi i umetnici i koja smo opasnost po sistem. Zato su dobro uveli pravila i dobro igraju igru da na kraju krajeva možemo reći za sebe, a možda ćemo i dugo to govorit, da smo alternativa“.

Ozbiljno o pravima činčila

Ime benda kažu odabrali su slučajno. Upitani su, u šali, da li se zalažu za prava činčila, a Solaković veoma ozbiljno odgovara da prezire bilo koji vid bespoentnog ubijanja živih bića.

– Glupo je koristiti krzno kada se danas jako dobro izrađuje veštačko. Isto važi i za sportski lov. Voleo bih da mogu da utičem na sprečavanje toga, međutim, ni veći ljudi ne mogu jer industrije ulažu puno para u taj veliki lanac. Nemoguće je da mi mali ljudi to menjamo. Nadamo se da će jednog dana u ljudskom rodu proraditi svest da se to promeni – rekao je Solaković.

Muzika i umetnost je najljudskiji način stvaranja

„LJudi se boje da će doći neki loš političar ne shvatajući da su ti političari na vlasti zato što ih je neko izabrao“, primećuje Solaković i objašnjava da odabir ljudi na vlasti te „nove dece“ zavisi od toga „šta ćemo mi njima da ponudimo“.

– Muzika i umetnost je najljudskiji način stvaranja. U rokenrol varijanti lepo je zadžati organsku nit, jer šta je nama kao društvu cilj – da imamo ljude robote koji će biti armija za ove koji vode čitav svjet ili želimo da imamo ravnopravne prijatelje oko sebe i jedan živi oranizam. Cilj onoga što radimo jeste upravo da se održi taj živi organizam u civilizaciji – ukazuje on.

Fali nam onog „švapskog“

„Nema razlike u životu između naših zemalja. Balkan je Balkan, na čelu sa pet deka (političara). Jedna te ista stvar je i kod vas i kod nas. Vrline i mane“, primećuje Solaković i konstatuje da bi kod naših naroda izmenio to što smo „podosta neusmereni. Iako imamo dosta potencijala, energije i inspiracije, dosta stvari ne znamo da isfiltriramo“.

– Fali nam radna etika koja će proizaći iz naše prirodne energije i slobode na Balkanu. Fali nam malo gena radničkog, onog švapskog, pod navodnicima. Previše smo lenji, volimo se zavalit i pit po 500 kafa dnevno – ukazao je Solaković.

Povezani tekstovi