Srpska politička scena je istrošena tema

Marko Šelić, poznatiji kao Marčelo i hip hoper (iako je i mnogo više od toga) voli da uvek „zagrebe po površini“ i da stvari sagleda sa svih strana. Taj njegov „fazon“ oseća se u svim pesmama sa prethodna tri albuma, u prvom romanu „Zajedno sami“, u mesečnim kolumnama koje piše za jedan dnevni list, a svakako i u razgovoru koji smo vodili sa njim, naravno uz kafu.

* Termin mejnstrim kao da u Srbiji i u Beogradu polako gubi pravo značenje. Kako ti definišeš ovaj pojam i šta podrazumevaš pod njim?

– Kad god me pitaju da nešto kažem o tome, osećam se kao Bajaga, kao da treba da pričam o nečemu što je bilo pre dvadeset godina, iako sam na sceni prisutan 7- 8 godina – međutim, toliko se stvari promenilo u odnosu na taj period! Drago mi je što se čitav ovaj talas kome sam pripadao izvukao iz andergraunda i privukao pažnju publike i medija, a da tom prilikom nije zašao u onu runu konotaciju mejnstrima. Nikada nisam verovao u onu Breginu da je bitno samo da ti se objavi velika slika. Ne znam zašto bi neko imao tako imbecilnu ambiciju. Ali, sa druge strane, ljudi preteruju kad to predstavljaju kao lokalnu crtu. Koliko se zapravo MTV razlikuje od Pinka? Isti recept: malo smisla, mnogo šarenila. Muzika se gleda, nažalost.

* Opšti je utisak da su se u muzičkom smislu devedesete ponovo vratile. Šta je prouzrokovalo taj trend?

– Kada govorim o tome, rizikujem da me pogrešno shvate – kao, provincijalac pljuje prestonicu, što nije istina, jer ne bih ni bio tu da ne volim Beograd. Ipak, mislim da svaka apokalipsa, pa i kulturna, ima svoje vesnike. Kad vidiš da je dr Igy procenio da mu je vreme da stupi na scenu, to je najava kulturnog sunovrata. To se desilo 90-ih, to se dešava i sada. U redu, sve to ima svoju publiku, takve koncerte posećuje 5.000 ljudi – svaka čast, ali je zabrinjavajuće što ne postoji kontra-sila pa dolazimo do toga da je nešto što je umetnički sakato koncertni događaj sezone. Prisutan je naopaki sistem vrednosti.

* Pesme u kojima kritikuješ srpsku političku scenu na neki način su te i proslavile. Frustrira li te to što je domaća politika nepresušan izvor novih tema?

– Startovao sam numerom „Kuća na promaji“, pa sam u ponekim glavama prisutan samo kao takav, ali ja sam zapravo bio politički angažovan u svega dve pesme, na dva različita albuma. U politici ničeg kreativnog nema, uvek je sve isto, zameni imena u nekom starom takvom tekstu i delovaće kao da si ga napisao danas – kad čitaš Domanovića, poveruješ da ti je savremenik. Ja sam socijalno angažovan, a ne politički, zanimam se za pojedinca i njegovu jedinstvenu sudbinu. Samim tim je i cilj socijalnog angažmana u razmenjivanju ideja kako da se razume i spase duh pojedinca. Osoba, a ne masa. Ne bih da zvučim armagedonski, ali masa mi se čini trajno izgubljenom.

* Sa svakim novim albumom nudiš nešto potpuno novo i samim tim privlačiš i nove slušaoce i donekle odbijaš stare. Koliko je pametno konstantno se menjati?

– Opasno je, ali to je duša kreativnosti. Druga opcija je ona po kojoj artista prepisuje samog sebe, radeći stalno ono što mu je većupalilo kod publike . Ljudi su uvek željni reprize, vezuju muziku za neki period svog života i očekuju da ih novim albumom vratiš u te dane. Autori koji stalno tragaju za novim imaju stalnu smenu publike – ali, hej, nije da ti ja ne dam tvoj period života, moraš da shvatiš da je prošao! „Ostati sasvim isti“ je osobina vredna kod neke vremešne građevine, ali ne kod čoveka. Idemo dalje.

* Zbog tvoje svestranosti, uz ime Marčelo idu brojne „titule“ – hip-hoper, pisac, kolumnista, čak i adapter u stripu Dilan Dog. Šta te od svega toga najviše ispunjava i najbolje definiše?

– Ne znam, bavljenje nečim kreativnim je kao večna potraga za mirom za koji ne znaš kako izgleda, a pri tom te sve vreme zabavlja nemir. Mene fascinira i čini srećnim ta potraga, a ne titule: ja sam samo sluhista, nisam muzičar, a nisam ni pisac, jer imam tek jedan roman iza sebe. Jednom me je neko nazvao hobotnicom, u pogrdnom smislu – ali, nisam u isto vreme stolar i astrofizičar, sve što radim je slično i srodno. Bavim se čitanjem i pisanjem, i tragam- napomenuo je Marko Šelić, Marčelo.

Marko preporučuje minestrone

Razgovor uz kafu sa Markom Šelićem pretvorio se i u priču uz užinu. Iz caffe bar poslastičarnice mamma’s biscuite house (Njegoševa 9) Marčelo preporučuje laganu čorbicu od povrća – minestrone.