U potrazi za savršenom muzikom

Koliko god na sceni izgledali energično i „divlje“, u prirodi su mirni, staloženi i izuzetno ljubazni. Lako je uvideti da je Nik (kompozitor) praktičan i zapravo „prizemniji“ deo Stereo ekipe, odnosno da je Rob (pevač) njegova suprotnost.

Koliko su vam se životi promenili posle hit pesme „Connected“?

Nik: Potpuno su se promenili. Jednostavno, imali smo album koji je prošao odlično i od tog trenutka sve se promenilo. Da se nije sve baš tako dogodilo, verovatno bi nam bilo mnogo teže da nastavimo dalje. Nije nas zadesila ta situacija, niti iznenadila, jer je to bio naš treći album i sve je išlo ka tome. Odjednom smo imali mnogo posla i ugovorenih svirki, svi su nas odjednom znali.

Rob: Nisam osećao kao da se sve menja, a menjalo se. Bilo je to veoma uzbudljivo iskustvo i za sve nas je usledila jedna velika avantura. Osećao sam se kao da nas je neko pronašao u univerzumu i odlučio da nam se dogodi takva popularnost. Da je sve drugačije, bilo mi jasno kada sam izašao na ulicu i video da me ljudi prepoznaju i bilo mi je neobično. Bio to čudan osećaj, mada više za moje prijatelje i moju porodicu. Meni se to dopalo jer je to značilo da se ljudima sviđa naša muzika i to je definitivno najveća satisfakcija.

Kada ste počeli da se bavite muzikom da li ste mogli da pomislite da će jednog dana vaše ime biti svetski poznato?

Nik: Kao i svako dete i ja sam sanjao da jednog dana budem poznat, ali zaista nikada nisam mogao ni da zamislim na koji način bih to mogao da ostvarim. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom uvek sam razmišljao pozitivno, nikada u fazonu „to se neće dogoditi“,

Rob: Kada ste klinac onda sanjate o tom savršenom životu, ali kada malo porastete shvatite da morate dobro da se potrudite da te snove pretvorite u stvarnost. I zaista oni će se vrlo verovatno ostvariti ukoliko ih stalno imate na umu, ukoliko im konstantno težite. U životu ne smete da preskačete „lekcije“, već morate da idete korak po korak. I onda se ti ciljevi koje ste zacrtali i ostvare, a to je možda i problem jer kada ih ostvarite mnogi se pitaju „šta sad“. Tada je neophodno da sebi zadate novi zadatak, ja se trudim da baš tako živim.

Idete iz zemlje u zemlju, iz aviona u avion, sa festivala na festival. Da li vam se dešavaju trenuci kada pomislite „dosta je bilo“?

Nik: Umorimo se, jer se stvari ne dešavaju uvek kako želimo. Sve u šta ulažete maksimum sebe mora se okarakterisati kao teško. Kada ste sa istim ljudima dan i noć, idete na nastupe, a svako ima neki svoj problem. To je zapravo kao u kancelariji u kojoj radi mnogo ljudi, čarke su neminovne zbog različitih karaktera. Ali tada možete da uzmete slobodan dan i to vaša firma neće mnogo osetiti. U ovoj situaciji to ne možete da uradite, jer su odnosi intenzivniji. Međutim, sa druge strane svesni smo da radimo ono što volimo i to je velika stvar, tako da zbog toga sve te negative stvari uspevamo da prevaziđemo.

Rob: Kao i svi ljudi, imam svoje dobre i loše dane, uspone i padove. Nekada sam isključivo negativan i to po običaju uvek uzrokuje umor. Tada samo želim odmor jer znam da je to jedini način da povratim energiju. Na kraju dana, kakav god on bio, morate da sagledate širu sliku onoga što radite i da se potrudite da te loše stvari, koje su poput mamurluka, što pre prevaziđete. Verujem da samo tako možete opet pronaći pozitivnu energiju i shvatite da morate na takav način da se „kotrljate“ u životu. Kada gledate u prošlost uvek vam se čini da je tada sve bilo „ružičasto“, ali kada se malo zamislite, znate da ste i tada imali uspone i padove.

Po kojim kriterijumima birate gradove u kojima ćete gostovati. Zašto ste se odlučili za Bir fest, odnosno za ponovni dolazak u Beograd?

Nik: Uživamo u svakom dolasku ovde. Zaista. Ovde smo imali jedan od naših nezaboravnih nastupa, bilo je to u Hali sportova. Tu svirku nikada nećemo zaboraviti, sve je bilo totalno ludo. Volimo ovu energiju, neverovatnu publiku.

Prepoznatljivi ste po energičnim nastupima. Odakle crpite toliku energiju?

Rob: Mene svirke uvek pune energijom, publika me ispunjava. To je moćna stvar kada želite da se bavite muzikom. Sve što radimo, radimo zbog tih nastupa uživo. Kakav god da mi je bio dan, uvek se trudim da pronađem taj mali svet u koji uđem, stanem ispred mikrofona i tada znam da sam na pravom mestu i da sam pronašao sebe.

Da li za vaš trenutni status na muzičkoj sceni možete reći „to je to“, ili pak težite nekim novim ciljevima?

Nik: U ovom poslu ste čas na vrhu, čas na dnu. Jednostavno je tako. Kada gledamo iz sadašnjeg ugla čini mi se da možemo do više pozicije, da se možemo vratiti tamo gde smo i ranije bili. Moj privatni cilj je bolja prodaja albuma, bilo bi lepo da se naši albumi emituju i slušaju širom sveta. To su neke stvari kojima uvek težite i kojih vam nikada nije dosta. Uvek morate da gledate napred, u ovom poslu mnogo toga izgubite i morate znati na koji način da ih nadoknadite.

Rob: Ja trenutno želim da nađem nešto novo, da otkrijem šta bi to novo moglo da bude. Može se reći da sam u potrazi. U stvari, uvek sam u potrazi za kvalitetnom, savršenom muzikom, onom koju ja tako doživljavam. Želim da nam se dogodi album koji će na pravi način obradovati naše fanove.

Koju vrstu muzike privatno slušate?

Nik: Jedan dan sam raspoložen za stare dobre hitove, drugi dan za disko…Sve je to muzika, volim i AC/DC… Nikada nisam bio ograničen. Uvek volim da čujem i vidim kako to drugi rade.

Rob: Muziku koja me podiže, a to je zaista širok spektar. Sve zavisi od toga kakav je dan, često mi prija čist rep, Bisti bojs i takve stvari. Daju mi energiju.

Peperoni pica za Stereo

Rob i Nik su zainteresovano prelistavali meni restorana Pomodoro. Posle kraćeg dvoumljenja odlučili su se za picu Peperoni (paradajz sos, mocarela, peperoni, origano, masline), za koju su bili uvereni da će im dati energiju za nastup na Bir festu.