Arsenal je šampion Engleske: Artetina vizija konačno prekinula agoniju navijača Tobdžija

Titulu im je obezbedio Bornmut odigravši nerešeno (1:1) protiv glavnog konkurenta Mančester sitija kolo pre kraja sezone u Premijer ligi. Prošlo je više od 8000 dana kada su na starom stadionu Totenhema, Vajt Hart Lejnu, 25. aprila 2004. godine, momci pod vođstvom Arsena Vengera pokorili Englesku, a treba istaći da prvotimci tima Maks Dauman, Majls Luis-Skeli i Kristijan Moskera nisu bili ni rođeni kada je poslednji put osvojen trofej šampiona države.

Osvajanje toliko želejnog trofeja dobija i na znajaču ka da se zna da su prethodne tri godine završavali na drugom mestu.

Iako je Arsenalov uspeh ove sezone bio kolektivni napor, nema sumnje da je menadžer Mikel Arteta bio centralni protagonista ovog velikog poduhvata.

Za Artetu, osvajanje ove titule u Premijer ligi i ostavljanje svog mentora Pepa Gvardiole na drugom mestu u tom procesu predstavlja konačnu satisfakciju za rad i dokaz kvaliteta posle skoro sedam godina provedenih na klupi Arsenala.

Pred ovu sezonu napravljene su promene u igračkom sastavu koje su donele to malo što im je nedostajalo prethodnih godina, pa i decenija.

Akcenat je bio na dovođenju igrača u najboljim fudbalskim godinama, spremnih da odmah doprinesu. Dok su direktni rivali trošili na velike zvezde (poput Liverpula koji je doveo Aleksandera Isaka i Florijana Virca) Arsenal je odlučio da rasporedi resurse na više pozicija. Želeli su kompletan tim pre nego onaj koji je izgrađen oko zvučnih imena.

Šveđanin Viktor Đokeres je došao iz Sportiga i on je bio izabran da predvodi napad. Za to je izdvojeno 54,8 miliona funti (uz određene bonuse), što je svakako malo u odnosu na ono što su dobili. Arsenal je takođe kompletirao transfer Martina Zubimendija, čiji su okvirni uslovi dogovoren skoro godinu ranije.

Uz njih Kepa Arizabalaga je stigao iz Čelsija, a Kristijan Moskera iz Valensije.

Arsenal se odlučio za Nonija Maduekea kao podršku Bukaju Saki na desnom krilu, a prelazni rok je zaokružen dogovorom transfera Pjera Inkapijea iz Bajer Leverkuzena.

Po njemu Tobdžije će isplatiti bundesligašu 52 miliona evra uz bonuse. Ali nisu odmah morali sve da plate.

Levi bek iz Ekvadora je pozajmljen Arsenalu za sumu od šest miliona evra, dok će ostalih 46 biti isplaćeno kao obavezan otkup na kraju ove sezone.

Imao je Arteta viziju i davao je šansu i mladim igrače. Tako je izveo je na teren šesnaestogodišnjeg Maksa Daumana čak 12 puta tokom sezone.

U Premijer ligi momak rođen 31. decembra 2009. godine zabeležio je pet utakmica, odigrao ukupno 91 minuta, a postigao je i gol i zabeležio asistenciju. Asistirao je već u drugom kolu u ubedljivoj pobedi protiv Lidsa 5:0. A gol je postigao u važnoj pobedi nad Evertonom 2:0 i tako značajno doprineo šampionskom putu Arsenala

Godinama su bili nadomak osvajanja Premijer lige i zato su se poneki trudili da i ne izbaksuziraju sezonu,. Tako je u martu, Rikardo Kalafjori čak dbio da potpiše sliku trofeja Premijer lige.

Dogodila se i promena najbližeg saradnika. Dodavanje bivšeg argentinskog reprezentativca Gabrijela Hajncea, bliskog Artetinog prijatelja, na mesto pomoćnog trenera pružilo je Špancu dodatnu sigurnost, jer mu je bilo bitno da ima pored sebe čoveka u kojeg ima neograničeno poverenje, a koji je kroz igračku karijeru osvajao mnoge trofeje uključujući i Premijer ligu sa Mančester junajtedom.

Ipak, sezona nije završena za Arsenal. Ostaje borba za važan trofej koji im nedostaje u bogatoj rizmici. To je Liga šampiona. Finale se igra 30. maja (18.00) u Budimpešti, a protivnik Arsenalu će biti branilac titule PSŽ.

Tobdžije su do sada igrali samo jednom u finalu Lige šampiona, i to 2006. kada su u Parizu izgubili sa 2:1 od Barselone.

Ukoliko slave u Budimpešti došli bi u društvo od samo sedam ekipa (Real, Benfika, Ajaks, Crvena zvezda, Steaua, Čelsi i PSŽ) koje su se popele na „krov Evrope“ a dolaze iz glavnih gradova svoje zemlje.