Foto: STARSPORT

Predsednik FSS Slaviša Kokeza iznenada ga je pozvao u svoj tim, Odbor za hitna pitanja ga preko noći promovisao u trećeg potpredsednika (uz Savu Miloševića i Dragomira Lazovića), a mi ga dan posle iznenađujuće vesti pitali kakvu je to ponudu dobio kada nije mogao da je odbije i nastavi s mirnim životom van stadiona, a na svoje postojanje podseća povremenim medijskim oglašavanjem na različite fudbalske teme.

– Jednostavno, takav se poziv ne odbija. Angažman u nacionalnom Savezu kruna je rada svakoga ko „živi“ fudbal, kao što ja to činim 50 godina. Ne radi se o stavci više u profesionalnoj biografiji, pogotovo meni s tolikom kilometražom, pa ako hoćete i uspesima, već prilici da se urade neke stvari za opšte dobro. U FSS su očigledno mislili da im mogu koristiti moje znanje i iskustvo. Nisam se kolebao kada su me pozvali – kaže na početku razgovora za Danas novopečeni 70-godišnji član Izvršnog odbora FSS.

* Da li je možda vaš fudbalski sin Krstajić pomogao vašem kooptiranju u vrhušku FSS, s obzirom da ga je baš Kokeza svojevremeno doveo u stručni štab A tima?

– Moguće, moguće… Mada, svojevremeno sam imao sličan poziv i od Kokezinog prethodnika Tomislava Karadžića. Njegovu ponudu za sportskog direktora FSS odbio sam jer nije došla u pravom trenutku. Tačnije rečeno, tada sam bio na funkciji u Partizanu.

* Šta će tačno biti vaše potpredsedničko zaduženje?

– Biću zadužen za sportska pitanja, a kako je to širok pojam i može da uključi veliki dijapazon zaduženja u hodu ćemo izdefinisati tačna prava i obaveze. Ja prvi to želim, jer sam navikao da radim u sredinama gde se precizno razdvajaju uloge. Ako me sportski direktor i selektor pitaju za savet na raspolaganju sam im, ali neću da im se mešam u posao. Ne volim takve stvari. Isto tako, drugi neće moći u moj.

* I vi i Savo Milošević ste partizanovci. Nije li vas previše oko Kokeze, kojeg iz njegove Crvene zvezde stalno optužuju da radi u korist crno-belih, a na štetu crveno-belih?

– Uvek je bilo i biće i partizanovaca i zvezdaša u Savezu. Ne vidim ništa sporno u tome, bez obzira na brojčano stanje jednih i drugih. Kompetencije su važnije od ličnih klupskih opredeljenja. Nisam neuki fudbalski početnik.

* I ove sezone ima dosta povika na regularnost Superlige. Imate li ličnih indicija o nameštanju utakmica? Da li ih je manje ili više nego pre?

– Uvek je bilo i biće sumnji u regularnost, to je prosto nešto što ide uz fudbal. Uz sport, generalno. Kao što su priče o nameštanju uvek bile predimenzionirane, jer ljudi u nekom trenutku, posle milion puta ponovljenih stvari, počnu da veruju da ništa nije čisto. S druge strane, svuda pa i kod nas, može dosta toga da se otkrije ako se malo zagrebe ispod površine. Da zaključim, ne treba zatvarati oči pred eventualnim anomalijama tog tipa, ali ni (o)suditi bez konkretnih dokaza.

* Sudije su svako malo na tapetu aktera mečeva i klupskih uprava. Ima li Srbija dovoljno obučenih i nepotkupljivih delioca pravde? Trebaju li nam uvođenje VAR tehnologije i strani arbitri?

– Nisam ni za jedno ni za drugo. Mislim da imamo dobar sudijski kadar, samo bi trebalo još ozbiljnije ulagati u njihovu edukaciju i davati im veće dnevnice. Stati im u zaštitu, takođe. Ne mislim na nekažnjavanje pojedinačnih grešaka već na čuvanje od nenormalnog pritiska koji trpe. Nepojmljivo i nedopustivo je da se pričom o sudijama najavljuju utakmice, počinju novinarski izveštaji sa njih i odjavljuju mečevi. Ispade da se fudbal igra zbog njih, a nije tako.

* Mogu li mirno da spavaju u upravi Partizana zbog vašeg povratka u fudbal? Imate li ambiciju da se vratite na neku od funkcija u Humskoj, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja?

– Nema niko razloga da me se plaši. Ni ljudi iz Partizana, iako su me proglasili opozicionarom i bundžijom, maltene neprijateljem kluba u kojem sam proveo skoro ceo svoj život i toliko toga (u)radio. Sve su to gluposti, bacanje prašine u oči i guranje pod tepih sopstvenog neznanja i brljotina proisteklih iz nedoraslosti poslu. Mogao sam da se vratim u upravu da sam hteo, odnosno da sam pristao da se borim na njihov način, ali to nije moj stil – zaključuje Bjeković.

Bez euforije na Mundijal

* Pod uslovom da selektor u Rusiju odvede sve igrače koje želi, a oni budu zdravi i pravi, šta mislite da Srbija može da napravi na Mundijalu? Realno.

– Trebalo bi imati veru u selektora i igrače koje odvede u Rusiju, ali ih ispratiti bez euforije. Ekipa i stručni štab, pak, moraju da sačuvaju svoj mir, tj ne dozvole da ih poremete bilo kakve trzavice, kao što nam se uvek dešavalo. Da, svi bismo voleli da reprezentacija što duže ostane na Mundijalu, ali zaboravljamo da je uspeh pojaviti se tamo, posle toliko loše odrađenih kvalifikacija. Da li će momci uspeti u tome ne zavisi samo od njih, ali šta god da urade biće u redu ako vidimo da su dali sve od sebe. Bez takvog pristupa čovek ne može ničemu da se nada.