Ko je odlazeći predsednik OKS Božidar Maljković? Slavni trener koji je u Splitu poručio Hrvatima da im je potreban Aleksandar Vučić

– Poštovani, ovim vas obaveštavam da se izborni proces u Olimpijskom komitetu Srbije odlaže do daljnjeg, na insistiranje državnog vrha Republike Srbije. Takođe vas obaveštavam da povlačim svoju kandidaturu za predsednika OKS – napisao je Maljković.

Odlazeći predsednik Olimpijskog komiteta je bio na ovoj značajnoj funkciji od maja 2017. godine. Svojevremeno je imao samo reči hvale za čoveka koji je u Srbiji sinonim za „državni vrh“ i ispričao kako se upoznao sa sadašnjim predsednikom Aleksandrom Vučićem.

– Sa Vučićem sam se prvi put sreo kada je bio žestoka opozicija. Tema je bila Crvena zvezda, našli smo se u restoranu u Zmaj Jovinoj ulici. Za sve što govorim imam dokaze, nije rekla-kazala – pričao je pre više godina legendardni trener.

Maljković je na pitanje šta nedostaje hrvatskom sportu za uspeh, odgovorio upravo – Aleksandar Vučić, što je dodatno tada i objasnio.

– To je bilo na predavanju na Medicinskom fakultetu u Splitu. Bila je puna sala, bio sam sa mojim igračem Dinom Rađom i legendom Željkom Jerkovim. Mogu vam reći da je pola sale aplaudiralo, a pola se gledalo u čudu. Volim taj grad i te ljude i oni vole mene. Uvek će neko ko ne zna ili ne voli aktuelnu vlast reći kako daje državne pare, a ne svoje. A, ko to daje svoje? Makron, Merkel, Pedro Sančes? Ne, daju državni novac. Nekada se na nagrade čekalo po godinu dana, sada se čeka 48 sati. Vučić voli sport i patološki ga prati, ako ja mogu da ocenjujem što se sporta tiče, radi za čistu desetku, u ostale sfere ne ulazim. Ko je ikada popio kafu sa mnom, zna kakav sam čovek i da nisam neko ko se dodvorava ili poltron, govorim onako kako jeste. Da nije tako, i to bih rekao. Pritom, ja nisam član SNS, verovatno nikad neću ni biti, ne zanima me ta vrsta političkog angažmana.

Naravno, Božidar Maljković je pre svega jedan od najboljih košarkaških trenera u istoriji.

Rođen je u Lici 1952, a ubrzo se sa porodicom preselio u Kraljevo. Tamo je počeo da igra košarku, ali igrački nije mnogo ostvario. Prve trenerske uspehe ostvario je kada je na preporuku profesora Aleksandra Nikolića preuzeo Jugoplastiku 1986. godine. Osvojio je sa Splićanima dve titule prvaka Evrope (1989, 1990.) uz tri šampionska trofeja u Jugoslaviji, a zatim je prešao u Barselonu gde je naredne sezone izgubio u finalu Kupa šampiona upravo od Splićana.

Kada je prešao u Limož predvodio je tim do titule u francuskoj ligi, ali i do plasmana na završni turnir Evrolige. Na završnom turniru u Atini smatrani su za autsajdera, ali su prvo u polufinalu pobedili Real Madrid sa Arvidasom Sabonisom i tada moćni Beneton sa Tonijem Kukočom u finalu. Maljković je tako 1993. godine treći put postao prvak Evrope.

Do četvrte titule prvaka Starog kontinenta Maljković je stigao sa Panatinaikosom (1996.) koji je tada u svojim redovima imao Dominika Vilkinsa, jednu od najvećih NBA zvezda koja je zaigrala u Evropi.

Poslednji veliki trofej je ostvario sa Realom kada je psotao šampion Španije 2005. Iako je često bio u opcijama da preuzme selekciju naše zemlje, to se nikada nije dogodilo, ali je zato njegova ćerka Marina Maljković ostvarila velike uspehe sa ženskom košarkaškom reprezentacijom Srbije.