INTERVJU Nebojša Čović o problemima tokom FIBA prozora i zašto pojedini igrači nisu bili u sastavu: Srbija je bila reprezentacija sa najviše promena

Velike poteškoće je imao selektor Dušan Alimpijević da sastavi tim, jer nije bio u mogućnosti da računa na sve igrače iz Evrolige.  O problemima sa klubovima i igračima, suđenju i neprijatnosti koju su doživeli navijači Srbije u Istanbulu, za Danas je pričao predsednik Košarkaškog saveza Srbije Nebojša Čović.

Prvi čovek srpske košarke je na početku govorio o razlozima izostanaka pojedinih igrača.

– Crvena zvezda i Partizan, kao i svi ostali srpski klubovi, su ispoštovali sve dogovore i pustili sve igrače koji su bili na spisku reprezentativaca. U tom smislu nismo imali nikakav problem – rekao je na početku razgovora Nebojša Čović, a onda je objasnio pojedinačne otkaze.

– Što se tiče Petruševa, on je prijavio problem sa kolenom i hrskavicom i u dogovoru sa doktorima definisano je da u vreme prozora miruje kako bi dobio injekciju kojom bi sanirao eventualno taj problem koji ima. Micića nije pustio klub, a plus on ima dodatni problem sa kolenom. Išao je kod doktora u Minhen, ali ga u principu nije pustio klub i to je osnovno. Milutinov ima takođe povredu kolena, ali ni njega ne bi pustio klub jer se to preklapalo sa Kupom Grčke. Međutim, imamo čvrsto obećanje da je na leto tu za ovaj „prozor“ u julu mesecu.  Što se tiče Gudurića, on je u novembru imao problem sa ahilovom tetivom i zato nije došao na taj prozor, ali je tada obećao da će biti u februaru sigurno. Međutim, nije došao u sada. Igrao je i bio MVP italijanskog Kupa koji su osvojili. Rekao je da mu je potreban odmor i došao je u Beograd da primi injekciju.

Jedan igrač nije došao, prema rečima Čovića, bez ikakvog opravdanja.

– Smailagić se jednostavno nije javljao na telefon nikome iz stručnog štaba. Njegov klub Virtus nije pravio nikakav problem. Saznali smo da je polomio telefon i bio je zakazan poziv sa pomoćnim trenerom u klubu, ali on se ni tada nije pojavio u zakazano vreme. Pa sad zaključite sve ostalo sami.

Partizan je pustio igrače, ali Aleksej Pokuševski nije bio u timu.

– On nije prihvatio da se odazove. Klub je dao zeleno svetlo, a Pokuševski je objasnio treneru Alimpijeviću da iz ličnih razloga ne može da bude deo tima. Jednostavno, mi kao Savez nismo u situaciji da bilo koga nateramo da igra. Ja nikada nisam podržavao ni dok sam bio u klubovima, da na silu terate igrača da igra. Naravno, kad je povređen najvažnije je da se saniraju povrede…

Sa druge strane selekcija Turske je imala praktično sve igrače na raspologanju.

– Turcima čestitam na dve pobede, ali kad se analiziraju prozori oni su imali najmanje promena igrača. Sa druge strane, selekcija sa najviše promena do sada u prozorima je Srbija. Turci su imali čak osam reprezentativaca sa Evropskog prvenstva plus naturalizovanog Biberovića. Mi smo za prvu utakmicu imali jednog i to je bio Dobrić. Za drugu utakmicu smo imali dva i to je uz Ognjena bio Aleksa Avramović.

Dubai je takođe pravio određene probleme.

– Avramović je takođe bio sporan od strane Dubaija, ali je naš doktor Radovanović, nakon pregleda ustanovio da on može da igra. Dubai ga je pustio da igra, ali nažalost samo drugu utakmicu. I njega i Nemanju Dangubića. Inače se i Avramović vodio kao povređen. Tako da Dubai ima specifičnu situaciju. Imao je 12 reprezentativaca i doneli su odluku da sedam puštaju, a pet ne.  To je sad klupska politika, da ne ulazimo u to.

Turska je uspešna na planu naturalizacije igrača.

– Da. Što se tiče turske reprezentacije, ono što je isto interesantno, Biberović je naturalizovan igrač. Larkin je naturalizovan igrač. Osmani je Albanac, ali on je već dobio njihovo košarkaško državljanstvo. Najavljuje se i da će Biberoviću biti uskoro skinuta zvezdica i da neće igrati kao naturilizovan igrač. On je Bošnjak iz Zenice, a Čedi Osman je rođen u Ohridu, majka mu je iz Novog Pazara, ali ni on nema tu zvezdicu pored svog imena. Uz to neverovatno je da mi imamo naturalizovanog igrača, pored svih naših ljudi u FIBA. To je Stefan Miljenović koji je rođen u Kanadi.

Turski navijači su u Beogradu, kako kaže Čović, primljeni na jedan, a srpski u Istanbulu na drugi način.

– Ambasador Turske je pred prvu utakmicu tražio prijem u Košarkaškom savezu Srbije. Primili smo ga potpredsednik Krstić i ja, a bio je tu i potpredsednik Sunturlić i obavili smo razgovor. On je izrazio zabrinutost da slučajno na utakmici reprezentacija ne dođe do nekih provokativnih situacija koje su se dogodile na utakmici Partizan – Fenerbahče. Mi smo rekli da se to neće dogoditi i da će biti sve u redu. Oni su imali oko 300 navijača na utakmici. Svi su videli da je velika većina njih bila u turskim dresovima. Nikakvih problema nije bio. Videli ste kako su prihvaćeni bio je i aplauz posle himne. Bio je tu i predsednik Turskog saveza Hido Turkoglu i sve je bilo u redu. Ono što je nas neprijatno iznenadilo je da  su našim navijačima na ulazu u halu u Istanbulu oduzimali srpske zastavice. Izgovor je bio da je to zarad njihove bezbednosti. Ti naši navijači, a nije ih bilo više od desetak, su sve ozbiljni porodični ljudi koji su sedeli iza naše klupe.

Suđenje je na oba meča izazvalo mnogo komentara.

– Šta da vam kažem oko suđenja, a da ne ode u onu čuvenu: „Ko gubi ima pravo da se ljuti“.  Mi se ne ljutimo, samo pošto smo dugo u košarci i pratimo, moramo da primetimo neobično ponašanje sudija iz Slovačke i Letonije na prvoj utakmici u Beogradu sa neobičnim odlukama, najblaže rečeno. Tu je i više od neobičnog ponašanja sudije iz Bugarske na utakmici u Istanbulu. Lično mislim, da se našalim malo, da bi nam Ataman bolje sudio. Međutim, ne treba da bude nikakva panika. Ovo su samo poruke i jedno veliko iskustvo iz kog mi treba da izvučemo pouku. Jasno je da moramo za utakmice 2. jula sa Švajcarcima u gostima i 5. jula sa Bosnom i Hercegovinom u Beogradu, formiramo što je moguće jači sastav i da uradimo ono što je neophodno, a to su dve pobede. Da nam to bude deo pripreme za nastavak u avgustu gde ako budemo drugi u ovoj našoj grupi, idemo kao domaćini na trećeg iz grupe Italija, Litvanija, Island, Velika Britanija u prvoj utakmici u avgustu, dok u drugoj utakmici u avgustu idemo kao gosti na prvog iz te grupe sa kojom ukrštamo.

Predsednik KSS veruje da nema razloga za paniku.

– Nema razloga za paniku, ali ima razloga da još bolje uvežemo sistem. Takođe, ima razloga da počnemo da shvatamo zašto je važan sistem u košarci, zašto je važno formiranje prave domaće profesionalne lige. Sa kompletnom organizacionom piramidom liga po dubini. Kako bi kroz taj košarkaški sistem, koji smo inače predložili još u leto 2025. godine pre Rige, Pešić, Krstić i ja, uspeli da napravimo pristup formiranja naših mladih igrača. To je jedini pravi sistem. Jer kao što ste videli, mi funkcionišemo sada na našim rezultatima mlađih kategorija iz 2007. godine kad smo u svim uzrastima uzeli zlato u Evropi, kao i na rezultatima generacije 2005. godišta. Ali to je nedovoljno i mora se obezbediti kroz sistem kontinuitet koji smo nekada imali. Zato je važna profesionalna domaća liga i kompletna struktura koja je predložena u leto 2025. godine.

Kako se napreduje na tom planu?

– Nažalost, naši klubovi, ili tačnije pojedini naši klubovi nisu uzeli učešće u raspravi na tu temu. Misle da ćemo moći da formiramo domaće igrače tako što će naši klubovi u evropskim takmičenjima, imati veliki broj stranaca. I to veliki broj stranaca koji su nosioci igre. Jer ako izanaliziramo domaće igrače koji su igrali sad za reprezentaciju, a na primer igraju Evroligu, Evrokup, FIBA Ligu šampiona ili FIBA Kup. Koliko njih su nosioci igre u svojim klubovima? Odgovor je „vrlo malo“, a pitanje je i koliko zapravo igraju.

Nije lak posao sagledati koji su sve igrači potencijalno interesantni za naše selekcije.

– Od dolaska novog rukovodstva u Savez, mi smo postavili sistem praćenja svih naših igrača, kako u Evropi, tako i u Americi. I naši treneri reprezentativni su neprekidno sa njima u kontaktu kao i stalnom praćenju njihovog učešća i prisutnosti u igri i napredovanja. I moram da vam kažem da situacija nije baš sjajna. Sve manje imamo igrača koji su bilo gde prve zvezde, a to je ono što donosi uspeh. Izbrojte koliko imamo igrača u Evroligi, vidite koliko imamo igrača domaćih u Evrokupu, koliko imamo u FIBA Ligi šampiona, koliko u FIBA Kupu i biće vam dosta toga jasno. A onda pogledajte kakvo je stanje sa ovih osamdesetak i nešto dečaka koji su otišli u Ameriku, pa ćete sami moći da zaključite.

Još je lošije stanje kod devojaka gde pored svih problema imamo i vrlo malu bazu igračica.

– Što se tiče ženske košarke, situacija je još gora. Što sve ovo govori da u nekom prethodnom vremenu, desetak i više godina, se uopšte nije razmišljalo ni o kakvom sistemu. Čak ljudi koji su pričali o sistemu i davali određene analize i pokušaje da se to pomeri, poput Pešića bili su napadani i osuđivani. Imali smo neke igračice kojih više nema i sada ženska reprezentacija ima veliki problem. Te generacije više nema i sve ove nove koje dolaze to je vrlo prosečno, jer je slabo rađeno i veliki su problemi.  Kada su ljudi poput Pešića pričali o tome javno, onda su njih napadali neki košarkaški anonimusi, tako da ih nazovem, jer potpuno je pogrešno nabrajati im imena i prezimena, jer oni u košarci ništa ne predstavljaju. Ali je čudno da su takođe mnoge naše legende ćutale na to. Valjda živeći u nekom samozadovoljstvu ili ne znam čemu, a da nam košarka polako tone. I to moramo da zaustavimo ako možemo. Ako ne možemo, pa šta da radimo? Javno ćemo samo reći šta se događa, kao što vam ja sad javno i kažem. Može da se dogodi u bliskoj budućnosti da nam  i Evropsko i Svetsko prvenstvo ostanu san, a da ne pričamo o Olimpijskim igrama – zaključio je Nebojša Čović.