Fudbal zna biti i surov

„Crvena furija“ nije blistala, „crveni đavoli“ su dugo odolevali njihovim napadima, ali u samom finišu Španci su uspeli da golom krunišu bolju igru i zasluženo izbore plasman u polufinale Mondijala.

Da fudbal ponekad može biti i surova igra na svojoj koži su to najbolje osetili Belgijanci. Fudbaleri su na ovo izuzetno dugo i naporno Svetsko prvenstvo došli, praktično, bez dana odmora posle nacionalnih šampionata i povrede su bile realna opasnost.

Međutim, peh kakav je zadesio Rudija Garsiju, selektora Belgije, je za rubriku „verovali ili ne“. Na zagrevanju pred početak meča sa Španijom povredio se kapiten Juri Tilemans, a u drugom poluvremenu sa terena je morao da izađe i Tibo Kurtoa, jedan od najboljih golmana sveta.

Mladi Sene Lamens, golman Mančester junajteda, nije izdržao pritisak, posle njegove, ne baš najspretnije, intervencije lopta se odbila do Mikela Merina koji ju poslao u mrežu.

Podsetimo, Merino je bio strelac i pobedonosnog gola protiv Portugalije. Pobedila bi, vrlo verovatno, Španija i bez pomenutih pehova Belgijanaca, ali ostati u najvažnijoj utakmici prvenstva bez dva najbolja igrača je stvarno mnogo, previše.

Surov je bio i žreb na ovom Mondijalu. Naime, već po završetku grupne faze bilo je i laiku jasno da će se Argentina, praktično, „prošetati“ do polufinala i da u finalu nećemo gledati jednu od dve najbolje reprezentacije.

Stručnjaci (i naravno bukmejkeri) su pred početak Mondijala najveće šanse za osvajanje titule davali Špancima i Francuzima. Dosadašnjim igrama „crvena furija“ i „trikolori“ su te prognoze i opravdali, stvarno su trenutno najbolje reprezentacije. Ali, za jednu od njih neće biti mesta u finalu.

Neki tvrde da je upravo u tome i draž fudbala i svetskih prvenstava. Za mene je to nepravda, da ne kažem surovost.

Stavovi autora komentara na našem portalu ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.