Đoković može da ima jednu od najboljih sezona u karijeri, a da li mu je prvo mesto na ATP listi dostižno?

Gledano iz sportskog ugla, Đoković prkosi svakoj logici. Malo je onih koji bi posle dvo i po mesečne pauze neigranja bili sposobni da ispariraju najboljima, a kamoli „samo“ nastave tamo gde su stali, međutim Đoković je kao neka stena kojoj zub vremena ne može ništa.

Zbog svojih stavova u vezi sa vakcinacijom na virus korona, svesno je propustio američku turneju, zaključno sa US openom, neposredno nakon osvojenog Vimbldona, tačnije 21. grend slema u karijeri.

I dok su se njegovi najveći takmaci nadmetali u Sinsinatiju, Torontu, potom i Njujorku, Novak je marljivo radio, obilazio njemu interesantne destinacije, uživao u svadbenim veseljima, pogotovo najmlađeg brata Đorđa, objavivši u međuvremenu da će se teniskim obavezama vratiti u Tel Avivu.

Izgledalo je sa strane, uprkos tome što je produktivnost svoje metodičnosti u radu nebrojano puta dokazao, da Novak i ne žuri, preterano da povrati takmičarsku formu.

Ni tokom Lejver kupa, poslednjeg teniskog plesa Rodžera Federera, posle kojeg se penzionisao, nije se moglo naslutiti u kakvom je fizičkom stanju najbolji srpski sportista svih vremena.

Čak je u meču za Ože-Alijasimom iz Kanade poražen i to sa zabrinjavajućih 0:2 u setovima, međutim, vedrog osmeha pozdravio se sa navijačima, Nadalom i Federerom posebno, a potom uputio u topli Tel Aviv.

Pitanje je da li bi uopšte nastupio u Izraelu da nije napravio veliku pauzu; potrebni su mu bili mečevi i kao kada se detetu da omiljena igračka, tako je izgledao od starta turnira u Tel Avivu.

Uprkos tome što je turnir bio iz serije 250 imao je svoju težinu. Morao je Đoković da savlada vrlo respektabilne rivale poput Anduhara i Pospišila, ali je u finalnom meču sa Marinom Čilićem manifestovao takvu kombinaciju snage i tehnike kao da je izašao iz vremenske mašine deset godina mlađi.

Primetili su i inostrani komentatori da je Nole dodatno ojačao telo, ruke i rameni pojas, zadržavši izvanredno kretanje na osnovnoj liniji.

Samo što je podigao pehar u Tel Avivu, uputio se u prestonicu Kazahstana, na turnir iz serije 500. Na osnovu konkurencije, jasno je bilo da je takmičarski reč o nadmetanju nešto slabijem od mastersa sačinjenim od izvanrednih tenisera poput Rubljova, Cicipasa, Medvedeva, Kačanova, Hurkača, Alkaraza….

Činjenica da je tek u finalu sa Danilom Medvedevim izgubio gem na svoj servis možda je i najbolji pokazatelj tenisa kakav je Srbin prezentovao publici u Astani.

Furiozno je startovao maltene protiv svih rivala, osmi Medvedeva u polufinalu; odmah je pravio brejk, stvarao ubedljivo vođstvo, bacajući protivnike na konopce silinom jačom od bokserskih udaraca Majka Tajsona u najboljim danima.

Fizički je konstantno delovao snažno, kondiciono spremno što je zasluga njegovog medicinskog tima na čelu sa fiziom Ulisesom Badijom.

Dugo već traje njihova saradnja, više od pet godina Argentinac je deo stručnog štaba srpskog asa. S obzirom na to da je specijalista za ramena, ruke, laktove ne čudi što je bio najzaslužniji za fizički i mentalni oporavak Noleta nakon operacije lakta.

Dobrano je uticao i na to da Đoković ojača rameni pojas, svoje telo održava na optimumu u bilo kojem trenutku i bez obzira da li kalendarski ima profesionalne obaveze ili ne.

Đoković je u meču za titulu u Astani bio toliko dominantan protiv Stefanosa Cicipasa, koji je u prošlosti izjavama umeo da ga pecne, da se na terenu nije tačno znalo ko ima 35, a kome su tek 24 godine.

Ponosit, a opet staložen i smeran, Novak je posle četvrtog ovosezonskog trofeja najavio da od sebe najbolju verziju očekuje na mastersu u Parizu (31. oktobar – 6. novembar), poslednjem turniru iz serije 1000 pred Završni masters u Torinu (13. novembar – 20. novembar).

Kalendarsku godinu, izvesno, neće završiti na prvom mestu ATP liste, ali bi sa potencijalno šest trofeja mogao da ima jednu od najboljih sezona u karijeri (gledano kroz prizmu broja trofeja).