Đorđe Perišić: Biološki rat velikih

– Celo ovo ludilo doživljavam kao biološki rat velikih sila, s previše kolateralne štete po nas male. Mnoge su istine kroz istoriju čovečanstva ostale neotkrivene ili neizrečene, verovatno ća tako biti i s ovom pandemijom, ali zna se za postojanje određenih centara moći i ljudi, sklonih raznim nedozvoljenim rabotama zarad ostvarenja svojih interesa. Čak i da su se zaigrali ovog puta, njih sigurno ne boli glava, jer su od početka imali neki svoj cilj i unapred znali strašne posledice , ali zato trpi ceo ljudski rod. I tek će… Mislim da će proći godine i godine dok se svi ne vratimo ranijem, normalnom životu. Ništa više neće biti isto posle ovakvog, specijalnog obračuna, s žrtvama čiji broj samo raste iz dana u dan. Jedno je kada vas gađaju bombama iz vazduha, jer su takvi napadi vidljivi i ograničeni na manju ili veću teritoriju, a drugo kada cela planeta ima posla sa nepoznatim neprijateljem – ovako svoju priču iz samoizolacije počinje 78-išnji Beograđanin, rođen u Kotoru.

Višestruki prvak „velike“ Jugoslavije u plivanju na 100 i 200 metara prsno, krajem pedesetih i početkom šezdesetih, sa više od 66 nastupa za SFRJ, na Olimpijskim igrama u Rimu 1960, Univerzijadi 1961. u Sofiji, Meditaranskim igrama 1963. godine u Napulju i raznim drugim takmičenjima, veoma je striktan u poštovanju strogog kućnog karantina za osobe starije od 65 godina.

– Ni moja žena ni ja ne mrdamo iz stana, a ostatak porodice je organizovao naše snabdevanje u vreme ove maksimalne samoizolacije nas vremešnijih, sa sinom Dejanom kao najangažovanijim. Tu smo gde smo i čekamo da prođe nevolja.

Međutim, poznati Vračarac iz generacije jugoslovenskih osvajača olimpijskog zlata iz Meksika 1968, s (po) jednom evropskom i planetarnom bronzom, nije od onih statičnih i besposlenih penzionera.

– Sportskim žargonom rečeno, u fazi sam fizičkih priprema za dan kada će sve ovo proći. Ostao sam telesno aktivan, samo što sam plivanje zamenio dužim hodanjem. Na vrhu moje zgrade postoji terasa od 100 metara dužine… Gore, dole i tako u krug dok ne pređem oko pet kilometara. Svaki dan.

Osvajač 11 titula prvaka Jugoslavije, šest šampionskih naslova u njenim zimskim prvenstvima, četiri trofeja u nacionalnom Kupu i čak šest evropskih kruna, u kapici Vaterpolo kluba Partizan, ne zapušta ni svoj um u uslovima ograničene slobode.

– Deo svog vremena sam rasporedio na prikupljanje dokumentacije za eventualno štampanje monografije Vaterpolo saveza Srbije, koji skupa sa Plivačkim savezom  i Savezom za skokove u vodu, sledećeg 2. oktobra slavi 100 godina od osnivanja. Mislim da jedan vek postojanja zaslužuje da bude stavljen na papir, s potrebnom arhivskom građom o svim klubovima, mada su mnogi u međuvremenu pogašeni. Ogroman je to posao, teško je pronaći sve potrebne podatke, ali mi zato pričinjava zadovoljstvo. Dok listam sav taj materijal rado se prisećam nekih lepih prošlih dana. Svog života i zemalja u kojima sam živeo. Takođe, prikupljanjem dokumentacije o plivačkoj sekciji VK Primorac, gde sam se tim sportom bavio do 1959. godine, pomažem prijateljima u pripremi prigodnog štiva za obeležavanje 100-godišnjice sportskog ponosa Kotorana – 30. jula 2022. godine – superaktivan je nosilac bezmalo svih najvažnijih funkcija u klupskom i nacionalnom vaterpolu (pojedinih u više mandata), nekadašnji ministar sporta u Vladi SR Jugoslavije i dugogodišnji generalni sekretar Jugoslovenskog olimpijskog komiteta.

– S članstvom u Komitetu revizora Evropskih olimpijskih komiteta kao jedinom preostalom aktivnom ulogom u sportu – dopunjuje nas ovaj ugledni rukovodilac nekadašnjih turističkih giganata Generalturist, Centroturist, Ineks i Unis-turs, te dobitnik Ordena Međunardonog olimpijskog komiteta, Majske nagrade SOFK Srbije, Ordena rada sa zlatnim vencem SFRJ i Oktobarske nagrade Beograda.