Dva moguća puta Partizana do Evrolige

Kako god da se završi tekuća takmičarska godina (Evroliga bi u nedelju trebalo da objavi konačnu odluku) srpski velikan imaće dovoljno prostora, a i vremena da „izlobira“ mesto u elitnom rangu.

Podatak da su se Darušafaka, Bilbao i Ritas opredelili da naredne godine zaigraju u FIBA Ligi šampiona nije dovoljna ilustracija bolje organizacije i veće finansijske moći takmičenja koje još uvek okuplja evropske klubove iz drugog, možda čak i trećeg ešalona.

Iako i sama Evroliga ima puno problema, a utisak je da će se oni multiplikovati u godinama koje dolaze, i dalje je daleko kompetitivnija u odnosu na FIBA Ligu šampiona.

Pokušaj da se u datim okolnostima privuku pojedini klubovi koji prošle sezone nisu bili zadovoljni tretmanom u Evroligi odnosno Evrokupu, legitiman je, ali je trenutno daleko od onoga što žele crno-beli: mesto u Evroligi naredne godine.

Partizan je i u prethodne dve sezone uredno dobijao poziv od FIBA Lige šampiona u kojoj je učestvovao u njenoj prvoj takmičaskoj godini 2016/17. Od osnivanja Lige šampiona to takmičenje igrala su još tri „jadranska“ kluba, Mega, Cibona i Mornar, koji je nastupio ove sezone.

Iskustva iz tog perioda i nisu bila baš najbolja, tako da su se crno-beli već naredne vratili u Evrokup. U periodu od četiri godine otkad postoji, FIBA Liga šampiona nije uspela da iz zagrljaja Evrolige istrgne barem jedan vrhunski klub.

Zbog relacije Evroliga-FIBA, Ligu šampiona sude sudije daleko nižeg ranga u odnosu na evroligaške. To je jedan od najvećih, a mnogi smatraju i gorući problem Lige šampiona.

Organizacijski i finansijski – Liga šampiona pokriva putne troškove učesnicima i garantuje nagradni fond za učesnike fajnal-fora.

Pobednik dobija milion evra, što je dobra suma, s obzirom na to da se u elitnom klupskom takmičenju pod okriljem FIBA nadmeću klubovi koji uglavnom nemaju budžete veće od deset miliona evra.

Ono što takođe utiče na integritet takmičenja jeste nepostojanje jasnih kriterijuma za plasman u Ligu šampiona i jedino što je bilo obavezujuće jeste da je svaki klub morao da u sastavu ima pet domaćih igrača.

– Mislim da u narednoj godini uopšte neće biti važno u kom će se takmičenju nadmetati klubovi: Evroligi, Evrokupu ili FIBA Ligi šampiona. Ako ne bude bilo publike na tribinama, svako od tih takmičenja biće interesantno možda dve nedelje, a posle će polako postajati neinteresantno, pogotovo sponzorima. FIBA je 2000. prodala Kup šampiona, i to za male pare – 200.000 dolara, tako da danas praktično ne može ništa, u smislu da je kadra da ugrozi Evroligu. Trebalo bi naglasiti da je Evroliga u vlasništvu klubova i da će samo oni odlučiti 24. maja da li će se nastaviti seozna ili neće – stava je Aleksandar Ostojić, novinar magazina Koš, vrlo dobro upućen u dešavanja u Evroligi.

Čak i ako se otkaže takmičarska 2019/20. u Evroligi, što bi kumulativno moglo da se odrazi i na odluku ABA lige koja bi trebalo da bude donešena naredne srede, Partizan bi i dalje imao dva puta do mesta u eltinom rangu.

Ukoliko se ABA liga ne nastavi, klubovi će na Skupštini lige 27. maja glasati o tome kakav bi krajnji epilog trebalo da bude – sa ili bez šampiona. U slučaju otkazivanja sezone u Evroligi, za mesta u narednoj Partizan će konkurisati putem Evrokupa, ali i specijalne pozivnice.

Naime, osim 11 sigurnih učesnika sa A licencom, Asvela i Bajerna sa B licencom, Evrokup bi trebalo da dobije dva mesta, dok bi tri specijalne pozivnice bile dodeljene prema prioritetu Evrolige.

Prema ovosezonskom učinku, do trenutka prekida sezone (četvrtfinale sa Uniksom, uz prednost domaćeg terena), Partizan bi trebalo da bude u najužem izboru da mesto u Evroligi dobije iz Evrokupa.

Za jedno, od pomenuta dva mesta, konkurenciju bi trebalo da ima u Virtusu iz Bolonje, Uniksu, možda Monaku (problem je hala) i Unikahi.

Na osnovu navedenog, Partizan po svemu sudeći nije koketirao sa FIBA Ligom šampiona. Ako se pogledaju svi takmičarski aspekti, retko koji bi mogao da bude na strani FIBA.

Turkiš odlazi, Gazprom dolazi

U kontekstu prelazaka Darušafake i Ritasa iz Evrokupa u FIBA ligu šampiona, odnosno ulaska Bilbaa, kao i navodnih poziva Partizanu, Budućnosti, Cedevita Olimpiji, ali i Galatasaraju, spominje se i potencijalna finansijska neizvesnost Evrolige protkana činjenicom da Turkiš erlajns više neće biti generalni sponzor. Na mesto ove poznate avio-kompanije trebalo bi da dođe ruski Gazprom sa idejom da potpis saradnje na ime generalnog sponzorstva bude višegodišnji. Usled pandemije teško je očekivati da će Evroliga naredne sezone povećati nagradni fond, koji je u poređenju sa troškovima klubova, poprilično skroman. Šampion Evrolige u jednoj sezoni može prihodovati na osnovu pobeda i prvog mesta na fajnal-foru oko dva miliona evra, što je nekih pet posto budžeta onih najbogatijih klubova, odnosno godišnja plata Serhija Ljulja, košarkaša Reala, koji je sedmi najplaćeniji košarkaš u Evroligi.