Fatma Idrizović: Odbila sam poziv iz Amerike, mogu da uspem i odavde

Fatma je uprkos mladim godinama već višestruka šampionka Srbije, a protekle sezone igrala je tri juniorska ITF finala i sva tri osvojila. Pažnju selektorke Tatjane Ječmenice Jevtić privukla je ne samo igrama u mlađim kategorijama reprezentacije, već i time što je na svetskim juniorskim turnirima pobeđivale rivalke koje su bile uzrasta do 18 godina.

* Da li zbog ovako ranog poziva u reprezentaciju osećate pritisak ili strah?

– Nisam neko ko sebi dozvoljava da padne pod pritisak ili da dođe u fazu da se boji u poslu kojim se bavi. Tenis je moj posao iako imam 15 godina, ali takav je ovaj sport, rano uđete u sistem koji je zapravo životni poziv i svakim danom morate da jačate. Nema tu prostora za dečije igre straha i bojazni, posebno nema kada se igra za svoju zemlju, a meni je uvek čast i zadovoljstvo nositi dres Srbije – priča Fatma Idrizović za Danas

* Kada ste počeli da se bavite tenisom i ko vam je bio uzor?

– Sa prvim treninzima krenula sam sa osam godina, a inspirisali su me i učinili da se zaljubim u ovaj sport Jelena, Ana, Novak, Janko, Nenad…, zbog njih i njihovih veličanstvenih uspeha je krenula moja teniska priča.

* Do sada još uvek niste učestvovali na juniorskom grend slemu. Od čega zavisi učešće i kada ćemo moći da vas vidimo na takvom turniru?

– Moj cilj je da to bude u ovoj sezoni, to mi je glavni plan ove godine. Daću sve od sebe da to bude već na Rolan Garosu, a sve zavisi od turnira koje budem igrala do tada i naravno od mog učinka na istim. Radim puno, spremam se za takmičenja, volja i želja su tu, ostaje da na terenu to pokažem i ostvarim zacrtano.

*Američka teniserka Koko Gauf (starija pola godine od Fatme) već je napravila ogromno iznenađenje učešćem na seniorskim grend slemovima. Da li smete da obećate kada ćete započeti učešće na seniorskim WTA turnirima?

– Čestitam Koko na svemu što je uradila, veliki rezultati kojima je svima nama zadala ozbiljan zadatak i postala nam inspiracija. Plan mi je da ove godine krenem sa prvim profi turnirima, nadam se da ću za dve godine biti na WTA turu i na velikim turnirima, iako se to nikada ne zna. Možda dođe sve brzo, a opet možda sve teče jako sporo, nije lak put do velikih turnira, ali mora se raditi na tome i težiti ka tome što i činim.

* Talentovane tenisere obično „love“ sa poznatih svetskih akademija. Kakav je vaš plan po tom pitanju i da li je bilo poziva i od koga?

– Jesam iz Amerike, ali ne želim nigde da idem. Smatram da se može uspeti radeći u svojoj zemlji. Ako je to mogao Janko, koji je bio prvi junior sveta, ostao u Beogradu i uprkos svim povredama koje su ga mučile došao do osmog mesta na svetu, zašto i mi drugi ne bi pokušali i uradili isto. Nije garancija to što ćeš otići negde gde su uslovi za rad idealni u vidu najmodernijih terena, teretana, zgrada… Nije to garancija nikome ni za šta. Sve je do tebe, koliko ćeš raditi, koliko ćeš dati sebe za ostvarenje svog cilja i biti sto posto u tome, a u tome ne mogu pomoći moderne zgrade, skupe stvari. Ja imam i teren i trenere, ljubav i toplinu doma svog, svoje porodice koju su mi najveća inspiracija i to me pokreće, to mi govori svaki dan da radim još više i bolje. Jedino šta istinski jeste važno je imati i adekvatne sparinge. To se dogovori i odeš negde na nedelju ili dve pa treniraš da drugim igračima. Sve se može kad se hoće.

* Na juniorskim ITF turnirima već ste igrali protiv znatno starijih od tebe. Kakva je reakcija protivnika kada ih pobedi neko ko ima 14 (sada 15) godina?

– Nikada nikome nije drago da izgubi, bilo to od nekoga ko je tvoj vršnjak, mlađi ili stariji od tebe, sve je to isto, izgubio si pa si izgubio i ne možeš biti srećan. Takva sam i ja. Ali tenis je sport džentlmenstva i na kraju meča, kakav god on bio, svako od nas pruži ruku i čestita, sad sa gorčinom ili ne, to je sve opet sport i sve je to u redu.

Trenerka na kojoj piše Srbija

* Pehare uvek primate u trenerci Srbije. Da li je u pitanju trenerka kao amajlija ili postoji drugi razlog?

– Nije reč o amajliji, već o ljubavi prema svojoj zemlji. Smatram da svi trebamo da imamo trenerku u svojoj torbi na kojoj piše Srbija i kada primamo pehar da je obučemo. Time ćemo i našem narodu koji nas prati, koji navija za nas, koji je uvek uz nas, poslati pozdrav i ljubav, jer svi smo mi Srbija – tvrdi Fatma Idrizović.