Grbović za Danas o Partizanu u Evroligi: Nema jedinstva ako se ne vrati Željko Obradović

Od euforije po dolasku nekadašnjeg NBA asa Džabarija Parkera, preko razočaravajućih rezultata na startu sezone, šokantnog odlaska Željka Obradovića do otvorenog sukoba sa predsednikom Ostojom Mijailovićem, ubedljivih poraza, vrlo slabog starta Đoana Penjaroje i na kraju do konsolidacije i šest vezanih pobeda u finišu sezone dovoljnih tek za 15. mesto (16) na tabeli.

Proslavljeni košarkaš crno-belih Goran Grbović je u razgovoru za Danas bio jasan u analizi učinjenog.

– Posle svega što se dešavalo ovaj rezultat smatram neuspehom. Na početku sezone se licitiralo plasmanom barem među osam najboljih uz osvajanje ABA lige i KLS-a, a tu ćemo sačekati ishode. Partizan praktično živi od Evrolige, kao i Crvena zvezda. Uprava kluba nije ispunila obećanje koje je dala pre početka Evrolige. Svašta se izdešavalo, trapava rešenja i tek na kraju tim je uspeo da se konsoliduje pod komandom Đoanom Penjarojom – istakao je Grbović.

Kao ključan razlog za odličan finiš u Evroligi Grbović je apostrofirao povratak Karlika Džonsa posle višemesečne pauze zbog povrede.

– Karlik je bio presudni faktor za stabilizaciju u igri, on je pronašao mesto saigračima i dobili smo kvalitetnu igru kao proizvod. Imali smo šest pobeda u nizu, što je fantastična serija. Drugi bitan faktor je Nik Kalates koji je našao svoju ulogu koju je igrao ceo život. Bilo je interesantno rešenje kada je Partizan igrao sa dva plejmejkera.

Dobar deo tima pružao je promenjive partije tokom sezone. Sterling Braun i Dvejn Vašington kao starsosedeoci nisu ispunili očekivanja kada je bilo najvažnije.

– Smatram da teško mogu da se nađu neka bolja rešenja od njih. Ne vidim uspeh Partizana bez nekih novih mladih domaćih igrača. Ne mogu da navijam za ime Partizana. Mogu da navijam samo za istoriju i za one temelje Partizana na kome je izgrađeno sve ovo. Ali, da imamo u ekipi 10-12 stranaca to je za mene, iskren da budem, nekako degutantno. Znam da je cela Evroliga takva i da je odavno uspostavljen taj američki kor igrača i menadžera, kao i stila igre. Ja ne znam da li neko ko gleda utakmice prepoznaje uopšte bilo šta evropski u igri velike većine timova. Žalgiris, recimo, igra svoju košarku.

Ne znam da li neko prepoznaje bilo šta od evropske igre u Zvezdi i Partizanu. Ja to ne vidim. To je sve “pik end rol”, “pik end pop”, neki 1 na 1, 1 na 2, 1 na 3 i tako dalje. Nema dinamike i tempa kakvog treba da ima. Ja tu košarku ne poznajem. Onda bolje da gledam NBA jer je kvalitetnija od Evrolige. I onda kada spomenete dovođenje novih igrača potrebno je, dakle, da nađemo novog stranca. Pa koliko treba da ih imamo,15, 16?

Kalates blago Partizana

U Partizanu se ove sezone ispostavilo da igrački kvaliteti ne moraju da budu presudni za ostvarivanje rezultata, već da inostrani košarkaši treba da se uklope u trenerov sistem.

– To kod Amerikanaca ne postoji u sportskom kontekstu. Može biti samo jedan. To je uvek tako. Igra se na kraju za jednog čoveka u napadu. Jedna lopta, jedan čovek šutira i brani onog sa loptom i tako dalje. Ali, način na koji oni igraju, koji je olakšan tim “pik end rolom” i dovođenjem plejmejkera, uh… Evropa nema više plejmejkera. Čuveni Rik Pitino kaže da su oni izumrli, a njih je najteže napraviti. Kad imaš dobrog pleja imaš otvoren put, ne ka cilju, već ka uspehu. Nikola Jokić je unikatan slučaj koji ima ulogu i pleja i centra i krilnog igrača. On je “ol raund”. Koliko često mu daju loptu da on povede, to je taj tempo koji on usporava. Plejmejker vozi auto i četiri igrača. On menja brzine, dodaje i smanjuje gas, koči… Mi to nemamo, a takav je Kalates koji nije šuter  i “jedan na dva ili dva na jedan”. Takav organizator je bio i Željko Obradović. E, to su evropski igrači koji su izumrli. Zapravo, evropska košarka odumire. Pregledajte utakmice od ranije. Videćete da ni na jednoj utakmici plejmejker ne počinje napad tako što zove “pik end rol”. Nijedan. To se radi negde na pola napada kad se već ide u egzekuciju. To je ono što meni smeta. NBA jeste najbolje takmičenje, ali zašto su onda tri, četiri MVP igrača iz Evrope? Jokić, Dončić, Adetokumbo, pa oni nisu Amerikanci.

Duško Vujošević poslednji hodočasnik

Grbović kao osnovni problem za napredak Partizana ipak vidi u rukovodstvu kluba.

– Ljudi koji su na čelu Partizana ne poznaju košarku. To je činjenica. Oni gledaju na sportski rezultat kao da je u pitanju biznis. Da li sredstva biraju makijavelistički da ih cilj opravdava, ne znam, ali smatram da to nije dobro za budućnost Partizana. Šta sada da kažu klinci sa 13-14 godina koji treniraju i navijaju za Partizan, kada vide da u klubu nema dva domaća igrača. Kako da ga motivišeš pričom da će baš on jednog dana biti u prvom timu kada je to lutrija. Prošlo je vreme stvaranja. Duško Vujošević je bio poslednji hodočasnik i on je uspeo da dođe do tog svetog košarkaškog mesta. Bio je neko ko je hodočastio i vratio se sa svim tim znanjem, preneo ga, izgradio i napravio. To je proces i za to treba vremena i strpljenja. Ali, ako neko u Evropi ima strpljivu publiku i publiku koja razume košarku, onda je to Partizan.

Upravo je ta publika okrenula leđa klupskom rukovodstvu posle odlaska Željka Obradovića iz Partizana i mesecima traži odlazak predsednika Ostoje Mijailovića.

– Epskim povratkom Željka Obradovića je upaljena vatra. Šta je Željko doneo? Entuzijazam, pobednički mentalitet i… Budžet. Željko je doneo sve. Tog koga ste spomenuli, ja ne želim ni ime da mu spomenem. Željkov odlazak je odneo sve. Ostala je nesloga između navijača, uprave, igrača,svih tih ljudi koji su unutra. Meni je žao Penjaroje koji je dobar trener, jer je došao u takvom trenutku u klub. Međutim, upoređivati Željka Obradovića sa bilo kojim drugim trenerom je nemoguće i jednostavno nije fer. Ta atmosfera prepune Arene” i jedinstva se neće vratiti ako se ne vrati Željko Obradović. Država će i dalje da učestvuje u klupskom budžetu sa 60, 70 odsto, ne znam ni ja tačno koliko. U “Areni” će sad biti veće cene i troškovi, a ljudi koji vode Partizan misle da je klub kompanija. Ne razumeju košarku i to je najveći problem. Partizan i Zvezda trenutno rade kao firme koje su na budžetu države. To je za Evroligu neprihvatljivo. Dok god ne budu privatizovani i te A licence će ostati jako daleko u ovom odnosu snaga u evropskoj košarci. Ambicija kluba mora da bude u skladu sa vašim vrednostima. Mislim da ljudi u upravi imaju mnogo veću ambiciju nego što imaju neke lične i kolektivne vrednosti. Znate kako, nedovoljno inteligentni ljudi su dovoljno hrabri da se predstavljaju savršenim. Košarka je jako komplikovan sport za naučiti. Ne samo da je igraš, nego i da je gledaš. Puno truda i vremena treba da uložiš da bi je uopšte razumeo kao gledalac. A, igra se vrlo jednostavno.

Pred crno-belima će biti sezona još većih izazova u Evroligi.

– Sledeća godina biće još teža, jer će se svi pojačati. Bogati će da oduzimaju igrače siromašnima samo da im sede na klupi, da ne igraju kod konkurencije. Kupovaće za milion samo da oslabe rivale. Potrebna je mudrost da se snađeš u svemu tome – konstatovao je Grbović.

Bonus video: Partizan – Baskonija