Gužva na Zapadu, „tankovanje“ na Istoku

U poređenju sa Istočnom konferencijom, na Zapadu je konkurencija i ove sezone daleko veća, a borba za mesto u plej-ofu neuporedivo neizvesnija. Denver Nagetsi, Lejkersi i Klipersi iz Los Anđelesa, kao i Sakramento Kingsi trenutno su najprijatnija iznenađenja generalno u ligi, a pogotovo u Zapadnoj konferenciji. Na drugoj obali, Toronto Reptorsi, Milvoki Baksi i Indijana Pejsersi deluju kao ekipe koje bi mogle da pomrse računicu Filadelfije i Bostona, koji su pre početka sezone bili viđeni u finalu Istoka. Nikola Jokić se i definitivno etablirao kao jedan od boljih centara u ligi, predviđanja čuvenog Čarlsa Barklija dosežu i do MVP nagrade na kraju sezone, dok su Nemanja Bjelica i Bogdan Bogdanović važni činioci dobrih rezultata Kingsa, usko povezanih sa ambicijama franšize da se posle 2005. prvi put nađe u plej-ofu. Nažalost, Marjanović i Teodosić samo su puki protagonisti suštinski dobrih rezultata Klipersa (na opšte iznenađenje) i iz trenutne perspektive teško je uopšte očekivati da će se izboriti za bolji status kod trenera Doka Riversa.

Čovek franšiza – gde god da je igrao od Klivlenda, Majamija pa do Lejkersa Lebron DŽejms je ekipe činio neuporedivo boljim i sposobnijim da se nadmeću za najviše domete. Kao neko ko je u karijeri igrao devet velikih finala i osvojio tri šampionske titule, DŽejms je letošnjim dolaskom u redove „jezerdžija“ automatski franšizu koja je poslednjih osam godina lutala u potrazi za novim identitetom pretvorio u kompetitivan sastav, sposoban da se prvenstveno nađe u plej-ofu. Lejkersi su trenutno na skoru 19-14, zajedno sa Klipersima dele četvrto mesto na Zapadu i ono što je još važnije igraju lepo i raznovrsno, čime zaista podsećaju na generaciju Medžika DŽonsona i Karima Abdula DŽabara tokom 80-ih godina 20. veka (osvojili pet titula). Lebron pritom prošlogodišnje rukije Kajla Kuzmu, Lonza Bola i DŽoša Harta čini još boljim igračima i ukoliko Rob Pelinka, kao generalni menadžer bude uspeo da ostvari želju DŽejmsa da dovede Entonija Dejvisa iz NJu Orleansa, Lejkersi bi posle skoro jedne decenije mogli da se vrate šampionskim ambicijama.

Denver je u potrazi za mestom u plej-ofu još od 2013. Dolaskom Arturasa Karnišovasa na mesto generalnog menadžera 15. juna 2017. klub je nastavio sa politikom njegovog prethodnika Tima Konlija. Dovođeni su relativno anonimni igrači poput Torija Krega, Treja Lajlsa ili Montea Morisa koji su gotovo savršeno obavljali epizodne uloge u cilju oplemenjivanja onoga što su produkovali lideri Nikola Jokić, DŽamal Marej i Geri Heris. Iskustvo i znanje Pola Milsapa sa četvorke od neprocenjivog su značaja za Nagetse kojima je poslednjih godina upravo ta pozicija bila problematična (neuspeo eksperiment sa Nurkićem i Jokićem u centarskoj liniji). Denver je sa trenutnom skorom 21-10 lider na Zapadu što je najbolji rezultat u istoriji kluba, koji je u sedam navrata osvajao diviziju (poslednji put 2010), ali nikada nije bio najbolji u konferenciji. Uprkos problemima sa povredama čak trojice igrača iz startne petorke (Marej, Heris, Milsap) uz Vilija Bartona kao šestog igrača, Nagetsi su zadržali pobednički kurs izgubivši samo jednu na poslednjih pet mečeva, odnosno tri od 10 utakmica. U odnosu na prošlu sezonu, Denver napadački više nije tako dominantan (tek na 18. mestu), ali je zato defanzivno neuporedivo napredovao i trenutno je treći najbolji tim u ligi. Jokić je na dabl-dabl proseku (18,2p, 10sk) i u najvažnijim statističkim parametrima (poeni, asistencije, skokovi) nalazi se među pet najboljih centara u ligi. Uprkos kadrovskim promenama tokom leta, prevashodno odlasku Diandrea DŽordana u Dalas, Klipersi igraju iznenađujuće dobro. Iako su tim bez izrazitog lidera, naročito van formata nekog DŽejmsa Hardena ili Entonija Dejvisa, trenutno dele četvrto mesto na Zapadu i bez obzira na konkurenciju i činjenicu da će gotovo svi timovi osim Finiksa verovatno biti u igri za mesto u doigravanju, Klipersi će sa četvrtim najboljim napadom u ligi (115,6p) imati čemu da se nadaju. Idućeg leta ekipa Doka Riversa moći će da „napadne“ nekog superstara jer će imati dovoljno mesta u „seleri kepu“.

Sakramento je franšiza koji je najduže bez plasmana u plej-of. Ideje Vlada Divca, generalnog menadžera, polako prerastaju u tim koji bi trebalo da vrati igrački sjaj u prestonicu Kalifornije iz perioda kada su upravo Divac, Stojaković, Veber igrali najlepšu košarku u ligi. Kingsi trenutno igraju u najbržem ritmu zahvaljujući munjevitom Deronu Foksu. Prošlogodišnji ruki sa Kentakija najbrži je igrač u ligi sa loptom i neko ko sa 7,5 asistencija po meču poprilično uspešno razigrava saigrače. Bjelica se iznenađujuće odlično uklopio i jedan je od šestorice igrača sa dvocifrenim učinkom (10,9p) a pritom ima najbolje procente za tri u čitavoj ekipi (45,3). Bogdanović je bio povređen na startu sezone, kao šesti igrač pruža sve bolje partije i sa prosečnih 15 poena trenutno je treći strelac ekipe koja je skorom 18-15 na sedmom mestu na Zapadu. Hjuston, San Antonio i Juta, u odnosu na prošlu sezonu, igraju iznenađujuće loše i imaće velikih problema da se uopšte nađu u plej-ofu. Odlazak Trevora Arize prošlog leta u Finiks definitivno je uticao na odbranu Roketsa, narušio je i timsku hemiju, uprkos tome što je DŽejms Harden najbolji strelac lige (32p). Hjuston je naročito loš na gostovanjima, na kojima je u poslednjih pet mečeva izgubio četiri utakmice. Sličnih problema imaju i Sparsi, dok je Juti napad najveći problem (sedmi najlošiji u ligi). Doprinos rezervista je veoma mali, a pritom Donovan Mičel pruža osetno slabije partije u poređenju sa prošlosezonskom ruki sezonom (za tri mizernih 28 odsto).

Na Istoku je stanje daleko lošije; već na trećini takmičarske godine čak četiri ekipe mogle bi da „tankuju sezonu“ odnosno da izgube što više utakmica zbog bolje pozicije na narednom draftu (Čikago, Klivlend, Atlanta, NJujork). Svega pet timova trenutno ima pozitivan skor (Toronto, Milvoki, Indijana, Filadelfija i Boston) i jedino se pomenuti Toronto, Milvoki i Indijana mogu uvrstiti u pozitivna iznenađenja, tačnije timove koji bi mogli da se nađu u finalu Istoka. Posle pet godina na mestu asistenta u Reptorsima, Nik Nurs je letos dobio poziciju glavnog trenera Toronta. Odlukom da Jonasa Valančijunasa izbaci iz startne petorke i upari u centarskoj liniji Paskala Sijakama i Serža Ibaku znatno je ubrzao napad koji je sa 114,3 poena sedmi najbolji u ligi. Reptorsi su najbolja gostujuća ekipa. Sa novim trenerom Majkom Budenholzerom, Milvoki odaje utisak ekipe koja bi mogla da dogura i do velikog finala. Janis Adetokumpo igra fenomenalno, nalazi se među deset najboljih strelaca (26,2) praktično je na dabl-dabl proseku (10,29 i to u timu koji ima najbolji napad u ligi (116,9 p) sa ubedljivo najviše skokova po meču (50). Filadelfija i Boston igraju ispod očekivanog. U Siksersima ni ambijent nije baš najbolji, pogotovo nako trejda Šarića i Kovingtona u Minesotu, odnosno dolaska DŽimija Batlera. Embid i Simons ne uspevaju da „kliknu“ sa reprezentativcem SAD, čak su se i javno žalili na nedostatak hemije, a pritom ekipa defanzivno igra ispod svakog nivoa (šesta najlošija u ligi). Seltikse je u napadu osetno poremetila povreda Ala Horforda; izgubili su na „spejsingu“, a pritom Gordon Hejvord nikako ne uspeva da se nametne kao jedan od lidera nakon što je prošlu sezonu propustio zbog jezivog preloma noge. Ekipa za tri šutira samo 36 odsto, pomoć rezervista je nedovoljna, dok su pojedinci poput DŽejsona Tejtuma, Markusa Smarta, pa i Terija Rozira u osetno slabijoj formi.

Istok

1. Toronto 25-10

2. Milvoki 22-10

3. Indijana 22-12

4. Filadelfija 22-12

5. Boston 19-13

6. Šarlot 16-16

7. Majami 16-16

8. Detroit 15-16

————————————

9. Bruklin 16-19

10. Orlando 14-18

11. Vašington 13-21

12. Atlanta 9-23

13. NJujork 9-25

14. Čikago 9-25

15. Klivlend 8-26

Zapad

1. Denver 21-10

2. Golden Stejt 23-11

3. Oklahoma 21-11

4. LA Lejkers 19-14

5. LA Klipers 19-14

6. Portland 19-14

7. Sakramento 18-15

8. Hjuston 17-15

———————————–

9. San Antonio 18-16

10. Memfis 17-16

11. Juta 16-18

12. Dalas 15-17

13. Minesota 15-18

14. NJu Orleans 15-19

15. Finiks 8-26

Košarkaško „svetilište“ u Springfildu dobija u aprilu nove stanare

Žeravica i Divac pred Kućom slavnih

Među kandidatima za ulazak u košarkašku Kuću slavnih za 2019. godinu su i dva Srbina – legendarni Ranko Žeravica i Vlade Divac su među kandidatima za ulazak u košarkašku Kuću slavnih za 2019. godinu. Žeravica, legendarni trener koji je preminuo pre tri godine i bivši centar koji se proslavio u NBA ligi, a sada je funkcioner Sakramenta, nalaze se na predloženom spisku stranaca za mesto u Kući slavnih u Springfildu.

Pored njih nominovana su i dvojica bivših jugoslovenskih reprezentativaca, Hrvati Toni Kukoč i Josip Đerđa. Kandidati su od „domaćih“ još i Čonsi Bilaps, Tim Hardavej, Kris Veber i Tajron „Magzi“ Bogs koji su sa Divcem i Žeravicom bili među potencijalnim dobitnicima ovog priznanja i prošle godine, ali i Ben Valas, trener Rik Adelman. Laureati će biti poznati u aprilu 2019. godine.