Istorija je pokazala da najveći pritisak na selektore počinje tek kad se plasiraju na veliko takmičenje: Čekaju li Piksija problemi pred Mundijal

Stekli su se tako “svi uslovi” da se u fudbalskom plebsu zapati euforija, kako to ovde obično biva ne samo kad je fudbal u pitanju, ali posebno brzo i žestoko baš kad je fudbal u pitanju.

Bilo bi i pomalo statistički dosadno sada secirati slične situacije iz bliske prošlosti, ali nehajno ih nabrojati svakako je neophodno, bez obzira što ništa ovom narodu ne može pomoći da mu neke očigledne stvari dođu iz zadnjice u glavu. Elem, uvek kad je sve izgledalo potpuno “idealno”, i sastav, i igra, i “atmosfera”, niotkud bi se pojavilo nešto što bi sve to iz temelja prodrmalo, a na kraju bi od euforije nastala tragedija.

Nekada su se razlozi za podbačaje na Mundijalima (jer na Evropskim prvenstvima nismo učestvovali četvrt veka) stidljivo ili “ekskluzivno” pojavljivali u naknadnim ispovestima nekih od aktera, nekada su “zauvek” ostajali u sferi nagađanja ili kafanskog trača, ali su se posledice eksplicitno videle u isto vreme i u svlačionici, i na terenu. Obično je do pogoršanja atmosfere dolazilo neposredno pre ili u vreme objavljivanja “spiska putnika”, to je u ovdašnjem reprezentativnom fudbalu oduvek “cunami” period gde se raspada sve što je ovako ili onako ranije izgrađeno. Tu se na jednom mestu prepliću klupski, politički, menadžerski i svi drugi sitnošićardžijski interesi koji se mogu zamisliti ili pretpostaviti. A mesta je naravno manje nego “zainteresovanih”.

Mundijal je odavno mnogo više od festivala fudbala, to je sada koktel krupnog kapitala i biznisa, gledano odozgo, i najveća moguća berza igrača na kojoj se diže cena, a ponekad se akcije i strmoglavljuju. “San” je svakog igrača da se tamo pojavi, to je bitna stavka u CV-ju i odskočna daska na koju se zagazi maksimalno par puta u karijeri. I zato se baš tada svih šest miliona selektora, koliko ih po procenama ima u Srbiji, “uključuje” u taj izbor svom snagom, sa svoje busije, iz svojih razloga.

Da odmah razjasnimo: i drugde u svetu javnost se bavi procenama i ocenama ko zaslužuje da nosi nacionalni dres, licitiraju o tome i mediji jer je tiražno i “klikonosno”, ima lobiranja klubova i mišljenja stručnjaka, ali je makar u onom civilizovanijem delu to kudikamo diskretnije i dobronamernije, sa punim poštovanjem autonomije selektora koji ima poslednju reč. I od trenutka kad se takav spisak pojavi, njime se više niko ne bavi. Rekosmo, u onom civilizovanijem delu.

U Srbiji je bivalo i da sam selektor zagadi bunar iz koga pije, svojevremeno je Ilija Petković na opšte čuđenje na spisak za SP stavio svog sina, nipojada da je on bio najgori, ali je ta odluka došla iznebuha i bili su nezadovoljni i oni koji su putovali, a još više oni koji nisu sa svom svojom medijskom i menadžerskom podrškom. A ta tadašnja očinska slabost je bila nešto najnaivnije, a ipak je delovalo eksplozivno. Sva druga “mešanja” bila su mnogo pretencioznija i namazanija. Te su klubovi bili nezadovoljni jer njihovim igračima mundijalski pečat bitno povećava cenu prilikom prodaje, te su iz istog razloga još nezadovoljniji menadžeri, a to je u Srbiji često bila profesija kojom su se bavili tipovi koji nesuglasice rešavaju oružjem. Pa onda političari, ostrašćeni klupski i privatno, sa bezbroj načina za vršenje pritiska, a i “navijači”, koji u Srbiji još uvek nemaju sindikat i poslaničku grupu, ali i te kako o mnogo toga odlučuju.

Sa čim se od svega toga već suočio, a sa čime će se još suočiti Dragan Stojković Piksi? Koji jeste veliko fudbalsko ime, veliki autoritet, ali bio je to i Radomir Antić, koji je uz sve pomenute imao i pritiske od čelnika Saveza koji su navodno hteli da mu revidiraju već potpisan ugovor. Čini se za sada da Piksi ima “idealnu” podršku od FSS: ne oglašavaju se ni ovako, ni onako ni o čemu što je vezano za A selekciju, jasno je da se o svemu pita samo selektor, te se od njih i ne traži da se izjašnjavaju. NJihovo je da obezbede logističku podršku, i ništa više. Piksi je očigledno “zabranio” i da ga brane, i to je uzeo u svoje ruke.

Najveći udar za ovih godinu dana od kako je selektor doživeo je od svog matičnog kluba, Crvene zvezde. Počelo je izjavama čelnika, pre svega Zvezdana Terzića, da Piksi lobira za Partizan, da želi da skine crveno-bele sa trona šampiona, a sve na osnovu jedne izjave Stojkovića da je prethodno prvenstvo bilo regularnije od prethodnih, u “lošem” trenutku kad je Partizan bio prvi, a Zvezda druga. Onda je Piksiju zamerano što “decenijama” ne dolazi na “Marakanu”, pa, diskretnije, da ne poziva u sastav neke fudbalere Zvezde koji to zaslužuju, da bi se sve zaokružilo malo je reći uvredljivim transparentom koji su Delije o Piksiju razvile na tribinama. Stojković je na sve odgovorio samo jednom, i kratko. Parafrazirano, da se u takmičenje Superlige ne meša, niti to spada u njegovu jurisdikciju, da ne želi da ulazi u polemiku, te da će za uvrede i optužbe morati da se obrati redovnom sudu. Javna je tajna da je suština napada negde u ličnom animozitetu Terzića prema Piksiju, Terzića i nekih čelnika Saveza, ali i u neostvarenom “ukrcavanju” nekih igrača od čije se prodaje očekuje masna zarada. Selektor je, za sada, amortizovao napade sa te strane.

Drugi mogući pravac udara bio je tokom “izborne procedure” na svim nivoima u srpskom fudbalu, koja se razvlači preko svake mere, a finale joj je predviđeno baš negde pred sastavljanje konačnog spiska za Katar (31. oktobar). U javnosti su se kao kandidati za novog predsednika pojavljivali raznorazni, iako je svima jasno da to može biti samo neko sa befelom sadašnjeg šefa države, previše je to i “slatka” i “masna” funkcija da bi se tu izbori prepustili “stihiji”. Bilo bi glupo licitirati, ali kako sada stvari stoje, neće tu biti bitnijih potresa koji bi se ovako ili onako reflektovali i na nacionalni tim, sva je prilika da će VD rukovodstvo postati i ono bez tog prefiksa. Valja pomenuti da je za obe ove opasnosti Piksi, očigledno na vreme, sebi obezbedio “leđa”.

Treći talas udara skoro da je već amortizovan. Naravno da povrede mogu to modifikovati, ali izgleda da je selektor u glavi skoro kompletirao spisak za čekiranje pred Katar. Ima tu verovatno još par nepoznanica, ali kad je u pitanju kostur tima, dakle oni koji će tamo i igrati, sve je kristalno jasno. Pritiske sa te strane jednostavno su ugasili rezultati, ali onomad ih je i Muslin imao, pa je smenjen jer ekipa nije “igrala lepo”. A ustvari nije dao da mu se imena dopisuju, videlo se posle koja su u pitanju kad je ”fleksibilni” Krstajić preuzeo kormilo. I saznalo se posle još koješta, o “izboru taktike”, izmenama i “hemiji” u svlačionici. A videlo se odmah na terenu.

Do Mundijala je ostalo još dva meseca, i malo, i mnogo, kad je Srbija u pitanju. Na Piksiju je da pokaže da je poseban i u ovim “spoljnim poslovima”, kao što je bio kao igrač, a i sada kao selektor.