Iz "kuće slavnih" zbog novca i Evrolige 1Trinkijeri Foto: STARSPORT

Iznenađeni ili ne, u upravi su postali svesni da dokazani trener ne prihvata plan po kojem je bilo zamišljeno da potpiše novi, dugoročniji ugovor do 2023. prema kojem je u narednoj takmičarskoj godini, umesto garantovanih 550.000 evra, trebalo da dobije 20 odsto manje novca.

Usled pandemije korona virusa, Partizan je primoran, kao i većina evropskih klubova, da smanji budžet za narednu godinu, što konsekventno znači i umanjenje plata igračkog kadra, ali i stručnog štaba.

Trinkijeri je verovatno osetio da u datim okolnostima ne bi samostalno i bezbrižno mogao da „šara“ košarkaškim tržištem, kao prethodnog leta i dovodi kvalitetne igrače.

Likvidnost bi istovremeno značila i da Trinkijeri ne bi bezbrižno brinuo isključivo o taktičko-tehničkim stvarima na terenu, odnosno da na gorućim pozicijama plejmejkera, centra i krilnog centra ne bi mogao da angažuje pojačanja isključivo se vodeći igračkim kvalitetima, ne razmišljajući o visini ugovora i vrednosti istih na košarkaškom tržištu.

Istovremeno, zbog loših rezultata ili manjeg finansijskog kapaciteta usled pandemije korona virusa, Bajern i Fenerbahče „otvorili su konkurs“ za trenere, što je Trinkijeri shvatio kao priliku da se već naredne sezone vrati u evroligaško jato.

Minhen bi gotovo izvesno trebalo da bude nova destinacija italijanskog stručnjaka, koji bi u Bavarskoj trebalo da ima garantovan budžet, unosnu platu (spominje se čak 700.000 evra po sezoni) i navodno manje stresnu radnu sredinu.

Nijedan trener od odlaska Duška Vujoševića nije imao aklamacionu podršku i apsolutni konsenzus uprave, navijača i samih igrača kao Andrea Trinkijeri kada je novembra 2018. preuzeo vođenje Partizana.

I finansijski, nijedan trener u međuvremenu nije mogao ni da zamisli da će mu aproksimativno sezonska plata u naredne tri godine (na koliko je potpisao ugovor) rasti do 550.000 evra na kraju  takmičarske 2020/21. Verovatno nijedan trener u regionu u datom kontekstu nije mogao da mu parira, kao i prilikom dovođenja igrača.

Trinkijeri je imao apsolutnu slobodu u angažovanju pojačanja, što je prethodnog leta, ali i tokom otkazane sezone uradio na kvalitetan način dovođenjem Korija Voldena, Vila Mozlija, Rašona Tomasa, Redžija Redinga…

Svi oni u Partizanu dobili su daleko unosnije ugovore nego što su imali u prethodnim klubovima, a Trinkijeri sigurnost da zamišljeno može sprovesti na terenu.

Crno-beli su navodno za takmičarsku 2019/20 imali projektovan budžet od nekih osam miliona evra, što je bilo u rangu Crvene zvezde i najveći klupski u poslednjih sedam-osam godina.

Na garantovanih 450.000 evra, Trinkijeri je izvesno imao ugovorene bonuse (kao i igrači) za osvojen Superkup ABA lige, Kup Radivoja Koraća kao i mogućnost da tokom sezone popunjava redove proverenim imenima na ključnim pozicijama (Makadu, Reding, Angola).

Verovatno već zaboravljeni Artjom Parahovski, prilikom dolaska u klub prošlog leta, dobio je ugovor zbog kojeg mu se verovatno zavrtelo u glavi (nezvanično oko pola miliona evra za sezonu).

Zbog objektivno loših partija, ali i neslaganja sa Trinkijerim (o čemu je Belorus i pričao nakon raskida saradnje) uprava je morala da istrpi poprilične finansijske gubitke, ne samo zbog odlaska iskusnog centra, već i imperativa da se dovede kvalitetnija petica.

Tokom pandemije korona virusa, zbog čega je prvo prekinuta, pa potom otkazana takmičarska 2019/20, Trinkijeri nijednom rečju u javnosti nije navodio na pomisao navijače, ali i ljude iz uprave da bi mogao da zatraži raskid saradnje.

Umeo je i na društvenim mrežama ilustrativno da ispoljava ljubav prema klubu velike tradicije; uredno je sa košarkašima bio na večitom fudbalskom derbiju u polufinalu Kupa Srbije, a prethodno je došao u Beograd iz Italije, čim se ukazala prilika i dobila dozvola od strane državnih organa da postoje uslovi za kolektivne treninge.

Faktički do sredine juna radio je sa igračima; iako je sezona otkazana krajem maja, želeo je da se uveri u talenat i potencijal pojedinih srpskih košarkaša koji su boravili na probi. Uz to sve vreme glorifikujući sredinu u kojoj radi, nazvavši dolazak na posao u Partizan ulaskom u „Kuću slavnih“.

Klub je do poslednjeg dana boravka u Srbiji radio po njegovim instrukcijama; što ilustruje i određenu neiskrenost italijanskog trenera koji je istovremeno koketirao sa drugim klubovima, posebno od trenutka kada je Bajern u nemačkom prvenstvu ispao od Ludvigzburga u četvrtfinalu, čime je Oliver Kostić sebi potpisao otkaz na poziciji šefa stručnog štaba.

Otišao Kori, dolazi Kodi

Nakon rastanka sa Korijem Voldenom, koji će izvesno preći u Crvenu zvezdu, uprava Partizana uspela je u nameri da angažuje Kodija Miler-Mekintajera, iskusnog i dokazanog plejmejkera. Amerikanac je prošle sezone dominirao u dresu Cedevita Olimpije (15,2p, 4,5as u Evrokupu), (14p, 5,1as u ABA ligi), prethodno je bio zapažen u ruskom Zenitu. Korpulentan, Miler-Mekintajer (191cm, 87kg) je studirao na čuvenom Vejk Forestu kod Džefa Bzdelika, odnosno Denija Meninga, nekadašnjeg NBA asa LA Klipersa i Finiks Sansa. Profesionalnu karijeru je prvo gradio u Belgiji, potom Rusiji, Razvojnoj ligi (Teksas Ledžend), pre nego što je 2018. prešao u Zenit. Pouzdan je organizator igre, dobar defanzivac, prosečnog šuta za tri poena.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.