Održana komemoracija Dušku Vujoševiću: „Sanjao je kao dete, mislio kao naučnik, voleo kao pesnik i odlučivao kao časni sudija“

Duško Vujošević je preminuo 8. aprila u Beogradu u 68. godini života.

Glumac Andrija Kuzmanović je održao uvodni govor, nakon čega je usledio minut ćutanja u čast proslavljenog trenera.

Potom je prikazan kratak film sa momentima iz Vujoševićeve karijere.

Među prisutnima su bili brojni bivši igrači, treneri, košarkaški radnici, ljudi iz sveta sporta, politike: Željko Obradović, Predrag Danilović, Vlada Dragutinović, Miroslav Berić, Dragan Todorić, Vesko Barović, Vlade Đurović, Rasim Ljajić, Danko Lazović, Aleksandar Đorđević, Bogoljub Karić, Saša Pavlović, Ivo Nakić, Zoran Stevanović, Mlađan Šilobad, Peca Popović, Ivica Dačić, Luka Pavićević, Dušan Kecman, Milenko Tepić, Uroš Tripković, Žarko Paspalj, Zoran Slavnić, Boris Tadić, Dejan Tomašević, Žofre Lovernj, Vanja Marinković, Novica Veličković, Zoran Gajić, Branko Ružić, Goran Grbović, Mensur Bajramović, Miško Marić, Nenad Trajković, Nemanja Vasiljević, Željko Tanasković…

Prvi govornik je bio pesnik Sinan Gudžević.

– Znao je da kaže da je po nacionalnosti partizanovac. Bez Duška Vujoševića Partizan se ne može ni zamisliti. O smrti kažemo da sve znamo, ali nas iznenadi uvek. Odata mu je počast, njemu koji im je priredio više radosti nego svi treneri pre i posle njega. Uglavnom klub pomogne treneru da se proslavi, ali malo je onih poput Duleta koji su dali klubu više nego on njima – rekao je između ostalog Gudžević.

Vujošević je bio poznat kao veliki ljubitelj književnosti, a srpska književnica Vida Ognjenović je otkrila kako je Vujošević u svojoj biblioteci posedovao preko 7.000 knjiga.

– Njegovo prijateljstvo bio nam je zaklon od svakog zla. Svojim primerom nas je opominjao da je biti čovek ozbiljna obaveza. Zvala sam ga – oluja dobrote. Kad bismo hodali s njim, stizali smo s njim jači. Ne poznajem čoveka koji bi toplije zagrlio i pažljivije saslušao, koji bi se brže bacao u vrtlog da pomogne. Duško nije priznavao udžbeničke granice, tvrdio je da su to priručnici za pravdanje grešaka. Čoveku je dužnost da pravi iskorake, da skok pred košem bude bogolik, da nema uzmaka i nemogućeg. Tragao je za svim vidovima nedostižnog i dostizao je. Zahtevao je da se u sportu svako dostignuće sledećim korakom nadmaši. Postigao je da sport bude nadživot, da se zalet ne završava skokom nego se nastavlja u vazduhu – reči su Vide Ognjenović.

Duška Vujoševića je tokom karijere karakterisao pedagoški rad i formiranje mlađih igrača.

– Sanjao je kao dete, mislio kao naučnik, analizirao kao psiholog, radio kao tehnolog, voleo kao pesnik i odlučivao kao časni sudija. Time je zauvek osvojio svoju autentičnost. Načitan intelektualac i mudrac, pa tek onda trener.Držao se principa – „Možeš preko neke veze da igraš, ali ne možeš preko te veze da igraš dobro“. Stvarao je igrače, ali stvarao je i ljude posle karijere. Njemu je svaki trening bio u funkciji razvijanja momačke fantazije, a u tim osetljivim godinama nužno je pročitati pravu knjigu, otići u teatar, zaći u galeriju, posetiti muzej… To je proces u stvaranju ličnosti koja preuzima odgovornost – rekao je o Vujoševiću novinar i muzički kritičar Peca Popović.

U ime KSS govorio je potpredsednik Nenad Krstić, koji je tokom igračke karijere sarađivao sa Vujoševićem.

– Danas se opraštamo od čoveka koji ima posebno mesto u istoriji srpske košarke. Duletov doprinos se pre svega ogleda u ljudima i sistemu koje je stvarao. Kroz njegov rad prošle su generacije mladih košarkaša, od pionira do seniora, i stvorio je mnoge reprezentativce naše zemlje. Prepoznavao je potencijal i umeo taj potencijal da izbrusi. Ostao je veran ideji da se prave vrednosti grade dugoročno. Gradio je timove koji su imali odgovornost prema dresu koji nose. Njegovo nasleđe je u svim ljudima koji danas predstavljaju srpsku košarku i nose deo onoga što ih je učio.

Okupljenima se obratio i predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović.

– Teško je govoriti i pronaći reči, kada se opraštamo od nekoga ko nam mnogo znači. Imao sam čast da ga poznajem i nebrojano puta mi je pomogao savetima u teškim trenucima. Nije bio samo veliki trener, to svi znamo, istorija će govoriti o onome što je dao košarci. Bio je čovek stava, čovek karaktera i čovek koji nikada nije birao lakši put: uvek je govorio istinu, čak i onda kada je ta istina sve nas bolela.

Bilo je trenutaka kada su njegove reči bile i više od saveta, bile su snaga da se izdrži i nastavi dalje, da se veruje. Kada su pritisci bili najveći, Dule je bio tu i to nikad neću zaboraviti. Duletova ljubav prema Partizanu bila je životna posvećenost, bila je deo njegovog identiteta i deo njegove duše. On je nas naučio da Partizan nije samo košarka, već karakter, borba, dostojanstvo i vera da se nikada ne odustaje. Danas ne odlazi samo trener, ne samo legenda, već čovek koji je oblikovao generacije i ostavio trag u svakome ko ga je poznavao.

Opelo Dušku Vujoševiću će se služiti u 13 časova u crkvi Svetog Nikole na Novom groblju, posle čega će Vujošević biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana.