Marko Elzner: Zadnji vezni ispred vremena

Slovenački mediji preneli su vest da je umro „jedan od najvećih ljubimaca navijača Crvene zvezde“, kao i da je bio „poznat od Triglava do Vardara“.

Karijeru je započeo u Olimpiji 1977, a u Crvenu zvezdu je stigao kao rešenje za defanzivnog vezistu 1983. godine. Posle sjajnih partija u poslednjoj liniji odbrane u tandemu sa Srećkom Katanecom na Olimpijskim igrama 1984. godine u Los Anđelesu (Jugoslavija osvojila bronzu) treneri su počeli sve više da ga prepoznaju kao libera.

Glavna prednost u odnosu na ostale defanzivce bila mu je što je imao savršenu tehniku i umeo je da bez strah prenese loptu na protivničku polovinu. Tvrdio je da su na njegov fudbalski razvoj najveći uticaj imali otac koji je bio fudbalski trener, Branko Elzner, kao i poznati stručnjaci Dušan Varagić i Vukašin Višnjevac.

Tadašnji trener Partizana (kasnije i sportski direktor) Nenad Bjeković ne krije da je želeo da ga vidi u crno-belom dresu.

– Želeo sam da iz Olimpije dođe u Partizan, ali je njegova odluka ipak bila da ode na drugu stranu Topčiderskog brda. Bio je zvezdaš i tu se ništa nije moglo učiniti – priča Bjeković za Danas.

Elzner je prema njegovi rečima spadao među one koje su cenili u oba tabora večitih rivala.

– Svi znamo da je kao igrač bio izuzetan i jedan od najvećih, ali ja moram naglasiti i da je bio veliki čovek. Voleli su ga u Crvenoj zvezdi, ali su ga isto tako poštovali svi u Partizanu. On je to zaslužio ne samo svojim igrama već odnosnom prema saigračima, ali i protivnicima koje je uvek uvažavao – tvrdi Bjeković.

Saradnju koju sa defanzivcem nije ostvario u Partizanu uspeo je u francuskoj Nici, u koju ga je doveo upravo iz Crvene zvezde 1987. godine.

– Sa njim sam kao trener proveo veoma lepo vreme u Nici, gde je takođe ostavio veliki fudbalski trag. Tamo smo bili kao porodica i zato me je veoma pogodila ova tužna vest o njegovoj smrti – zaključuje Bjeković.

Marko Elzner je rođen 11. aprila 1960. u Ljubljani. Za Olimpiju je odigrao 109 mečeva i postigao 12 golova, a za Crvenu zvezdu 128, uz tri pogotka. Isticao je da mu je najveća utakmica koju je u životu odigrao bila Zvezda – Real Madrid (4:2) u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona 1987. godine. Karijeru je završio u Nici 1993, a kasnije je kao trener imao samo kratku epizodu na klupi reprezentacije Kambodže. Poslednjih godina bio je aktivno angažovan u sekciji veterana Olimpije.

Otac ga odveo kod Džajića

Marko Elzner je u jednom intervjuu slovenačkom „Delu“ pre 15 godina izjavio da nije želeo da igra poziciju libera i da mu je to bio uslov prilikom dolaska u Crvenu zvezdu.

– Kada se Jasmin Hajduk (defanzivac Olimpije) iznenada povredio na zagrevanju pred jedan meč, trener Nedeljko Gugolj mi je prišao i rekao: „Danas si ti libero“. Kada me je otac (Branko) odveo u Beograd na pregovore sa Draganom Džajićem rekao sam mu da imam samo jedan uslov, da igram zadnjeg veznog a ne libera. Tako je i bilo prve sezone, a onda je došao taj Los Anđeles posle čega su me svi treneri stavljali na mesto poslednjeg u odbrani – rekao je Elzner.