Marko Simonović: Kokoškov je košarkaška enciklopedija

Početkom marta ostvario je bitan i veliki transfer iz Cedevita Olimpije u Unikahu, ali je odigrao samo dve utakmice u Endesa ligi pre nego što se epidemija korona virusa uselila na Pirinejsko poluostrvo i svakodnevicu svela na puko životarenje u četiri zida.

– Mi smo već mesec dana u karantinu – 24 časa, nema mrdanja. Jedino što do prodavnice odem i to je to. Pratim šta pišu i primećujem da je statistički Andaluzija, odnosno Malaga daleko manje ugrožena, u poređenju sa Madridom i Barselonom. Neke su prognoze da bi striktne mere trebalo da budu na snazi do 26. aprila, uz moguće dodatne dve nedelje. Trebalo je i porodica da mi se priključi pre nekih mesec, mesec i po, međutim, odlučili smo da ostanu u Beogradu, što se na kraju ispostavilo kao dobro rešenje – „izveštaj“ je Marka Simonovića iz Malage, jedne od najvažnijih turističkih destinacija u Španiji.

Vedrog duha, uprkos tome što sam bije bitku sa monotonijom, mentalno je tako „projektovan“ da u svakom satu tačno zna šta bi morao da uradi.

– Treniram, trudim se da karantin mentalno ne utiče previše na mene. Volim da imam tačno isprogramiran dan: ustajem u osam, treniram u 13 časova i pridržavam se sportskog ritma. Neću da budem od onih koji su u ovakvim uslovima zamenili dan za noć – uverava Simonović, koji je oličenje posvećenosti zdravom načinu ishrane.

– U ovim godinama sam još ekstremniji po tom pitanju. Klub ima nutricionistu koji nam priprema hranu na nedeljnom nivou. Svakome od nas je dozvoljeno da nešto ubacimo u meni ili ga malo iskorigujemo, prilagodimo našim potrebama i željama. Ostalo dopunim kupovinom u prodavnici -naglašava košarkaš Unikahe, objašnjavajući kako je uopšte došlo do selidbe iz Ljubljane u Malagu.

– Iz Unikahe su u više navrata tokom sezone pokušavali da me dovedu, ali Cedevita Olimpija nije želela da me pusti. Imala je zacrtano da pokuša da dođe do prvog mesta u ABA ligi, međutim kada smo nanizali par poraza, samim tim i izgubili šanse da se domognemo liderske pozicije, odlučili su da me puste. U Unikahi su me dočekali sjajno. ljudi su zaista fenomenalni. Na čelu sa trenerom Luisom Kazimirom, potrudili se da što pre uđem u ritam i uklopim se u sistem igre. Trener me je koristio na četvorci, poziciji koja mi najviše odgovara. Da sam mlađi jedno deset godina, iz ove perspektive, insistirao bih kod svih trenera da isključivo igram krilnog centra – našalio se Simonović, koji otkriva i da je mogućnost da se završnica ACB lige odigra na Kanarskim ostrvima, samo jedna od  ideja.

– Nezahvalno je pričati i koliko bi bila izvodljiva, mada primećujem da su od ponedeljka pojedine mere malo relaksiranije: pored mene se zida jedna zgrada i vidim da su se radnici vratili na posao. U pojedinim granama industrije firme počinju polako da rade. Početkom naredne nedelje trebalo bi da se održi zvaničan sastanak klubova ACB lige putem video poziva i tada bi trebalo nešto konkretnije da se zna. Voleo bih da se sezona nastavi, ali bi svaki konkretniji plan morao da sadrži odgovore na dosta pitanja: od bezbednosti igrača, mogućnosti da se Amerikanci, ali i ostali inostrani igrači vrate u Španiju, do toga da bi trebalo obezbediti adekvatan period timskih priprema. Svi igrači su već šest nedelja u karantinu: provodimo većinu vremena u krevetu ili na fotelji i uprkos individualnom radu to aposlutno nije dovoljno. Bojim se da, ukoliko ne bude bilo adekvatnog plana, da bismo posle korona bolnica, mogli da imamo one za profesionalne igrače. Ritam utakmica na svakih 48 sat bio bi, sasvim sigurno, poguban za košarkaše – racionalan je Simonović, koga ugovor sa Unikahom veže do kraja sezone.

Iako može da se pohvali da je nastupao za respektabilne evropske klubove, igrao tri sezone u Evroligi, osvojio više od deset trofeja, Simonović se najiskrenije ozari kada priča o periodu provedenom u reprezentaciji, od koje je bio rešen da se oprosti posle neuspeha na Mundobasketu u Kini.

– Za selektora je, posle Mundobasketa, postavljen Igor Kokoškov, i u nekom kasnijem periodu često smo se dopisivali i razgovarali što je učinilo da promenim prethodno donesenu odluku i vratim se u reprezentaciju. Slobodno napiši: Igora smatraju za sjajnog čoveka, a on je puta pet takav. Fenomenalan kao ličnost, a pritom je košarkaška enciklopedija. U malom prstu drži košarku, ali je još važnije od toga da su njegove metode prenošenja znanja igračima i ophođenja prema svim ljudima u reprezentaciji jedinstvene i neponovljive. Ne da se nisam pokajao što sam se vratio u reprezentaciju, nego sam oduševljen svime što sam doživeo – naglašava Simonović.

Razlozi zbog kojih je doživljen neuspeh na poslednjem Mundobasketu postali su „tabu tema“; Aleksandar Đorđević je u Kini potvrdio odluku da više neće biti selektor, koju je navodno doneo i pre početka Svetskog prvenstva,  dok je većina igrača stavila veto na analizu neuspeha.

–  Nemam problem da govorim ono što mislim da nam je nedostajalo u Kini. Svi smo očekivali i nadali se da ćemo osvojiti jednu od medalja, međutim za tako nešto nedostajao nam je Miloš Teodosić, pritom ne mislim samo na njegove igračke kvalitete, već na liderske na i izvan terena. On je prirodni vođa generacije, neko ko ima apsolutni autoritet i čija reč ima težinu i značaj kod svih igrača, bez obzira na godine. Jednostavno; nije isto kada nešto kaže Raduljica, Lučić, ja i Teodosić, to se prosto ne emituje na isti način kod saigrača. Teodosić je u reprezentaciji skoro 15 godina, prirodno se nametnuo kao vođa ekipe i neko je ko je mogao da uzme loptu, raspodeli igrače na treningu, podeli instrukcije i svi bi to prihvatali. Inače, u Kini nije bilo nikakvih trzavica među igračima; naprotiv, bilo smo tim, odlazili zajedno na piće, ručkove, večere, pošto nam hrana u hotelu i nije bila baš neka, ali nismo imali vođu – objasnio je Simonović razloge neuspeha u Kini.

Uživam kao profesionalac

Simonović je „košarkaški spartanac“ vaspitan tako da je pozivu profesionalnog sportiste maksimalno posvećen.

„Svi klubovi za koje sam nastupao poslednjih sezona bili su evroligaški: Crvena zvezda, Zenit, Alba, Unikaha i to predstavlja potvrdu za način rada i posvećenost koju imam prema košarci. Uživam u tome da budem profesionalac; zbog takvog pristupa i sa 33-34 godine fizički sam u stanju da odgovorim zadacima jednog igrača od 28 godina. Jedan od pokazatelja takvog načina života jeste i procenat telesne masnoće. Reprezentativcima je svakog leta meren u Zavodu za sport na Košutnjaku i nikada nisam imao iznad pet procenata – uvek je bio između 3,8 i 4,2. Vladimir Lučić i ja smo u tom segmentu bili uvek najbolji na merenjima“, otkriva Simonović.

Posle igračke, trenerska karijera

Marko Simonović ima jasne planove nakon okončanja karijere profesionalnog košarkaša.

„Poznato je da želim da se bavim trenerskim poslom. Kao neko ko je iz porodice vojnog lica: moj otac je bio vojno lice, deda takođe, brat od strica, pristalica sam discipline i onih naših trenera iz „stare škole“. Igor Kokoškov mi je probudio i tu drugu stranu; pokazao kako se može dopreti do igrača, usaditi instrukcije i sprovesti u delo smirenijim pristupom i to će mi svakako značiti kada jednog dana budem započeo sa trenerskim pozivom. Što se tiče naredne igračke sredine – dosta stvari će uticati na izbor kluba: lokacija grada, daljina, povezanost sa mestom prebivališta, jer kao porodičan čovek moram da vodim računa i o tome kako bi mi se moji najbliži osećali  u nekom gradu.. Fizički bih sigurno još 4-5 godina mogao da igram na visokom nivou, a ako uzmem u obzir i mentalnu stranu, negde još tri sebe vidim kao profesionalnog košarkaša“, procenjuje Simonović.

Čudne stvari u Cedeviti

ABA liga još uvek nije donela odluku o tome da li će se prvenstvo nastaviti, odnosno kako će se okvalifikovati ukoliko ne bude bilo uslova da se takmičarska godina privede kraju. Ipak, Cedevita Olimpija je u dva dana sa petoricom igrača raskunula ugovore.

„Cedevita Olimpija ima veliki potencijal da napravi značajne rezultate; Emil Tedeski, prvi čovek kluba, mnogo voli košarku i puno svog novca ulaže u ekipu. Nažalost, mnogo se čudnih stvari izdešavalo, od kojih neke i nisu za javnost. Iznenadio sam se, recimo, kad su rešili da me puste, odnosno u kom je to momentu bilo: imali smo još tri kola do kraja regularnog dela, gostovanje Crvenoj zvezdi, dakle, borili smo se za mesto u plej-ofu i oni su u takvim okolnostima odlučili da mi omoguće odlazak, pod obrazloženjem da žele da malo rasterete budžet. Meni je to delovalo kao da su se predali, a u mom rečniku reč odustajanje nikada nije postojala“, kaže Simonović.