Nebojša Ćović o srpskoj košarci: Prvi put imamo plaćenog predsednika Saveza, a nemamo sistem, rezultate... Nije posao piti viski 1foto: Srdjan StevanovicSrdjan Starsportphoto ©

Predsednik Crvene zvezde osvrnuo se na novi neuspeh Orlova i otvorio mnoge tabu teme u našem nekada trofejnom sportu.

Nekadašnji predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije ekskluzivno za Sport Klub pričao je o nimalo prijatnim aktuelnostima.

„Gledajući zapravo šta nam se dešava kada je reprezentativna košarka u pitanju poslednjih nekoliko godina svako ko je i normalan i dobronameran ne može da se ne zabrine gde to mi idemo. I što je najgore i posle takvih neuspeha se ne preduzima ništa. Mi smo u poslednje vreme ’izgoreli’ nekoliko mlađih trenera. To su Saša Đorđević, koji je nešto osvojio, zatim Igor Kokoškov, kome ne možete da osporite ni stručnost, ni kompetenciju.

Čovek je proveren tamo gde se igra najbolja košarka, gde je izvorište košarke, u Americi, a oni zasigurno tamo ne postavljaju nekoga zahvaljujući lobijima, ili ga ne tolerišu ukoliko nije kvalitetan. Posle toga je došao Svetislav Pešić. Očekivali smo da će se sa njim vratiti ili napraviti sistem koji smo nekada imali. Sada je potpuno srušen, a za taj sistem najveću odgovornost snosi KSS.

Savez nije nikakav sistem, ni strategiju postavio, iako ima puno zaposlenih ljudi i onih sa visokim platama. Nažalost, te plate nisu usklađene sa ljudima koji rade u menadžmentu, nego sa vrhuškom. Prvi put imamo plaćenog predsednika Saveza. Nemam ništa protiv ni da tako bude. Ali, dajte da vidimo rezultate, strategiju“, započeo je analizu Čović.

Prvi čovek kluba sa Malog Kalemegdana se osvrnuo i na postupke Hrvata i Slovenaca posle eliminacije sa EP i poručio:

„Znate, kao danas kad kažu znamo mi ko stoji iza nečega. Nisam za vređanje Karija Pešića, ni bilo koga iz Saveza. Na kraju krajeva, sa Pešićem sam radio 2001. i 2002. godine i posle u Zvezdi. To je period kada je donosio zlatne medalje našoj košarci. I trebalo je da kaže ono što je naveo u petak u saopštenju i dobro je rekao. Lepo je objasnio u stilu – donosio sam zlatne medalje, a sad se dogodilo to što se dogodilo, preuzimam odgovornost na sebe, a vi odlučite šta ćete.

To je pravi odgovor i ništa više. Videli ste šta su Hrvati i Slovenci uradili. Predsednik hrvatskog saveza je posle ispadanja Hrvata sa EP odmah podneo ostavku, a kod Slovenaca je Dončić rekao šta je rekao, a oni su se izjasnili da njihov trener ostaje i to je to, zdravo đaci. U sportu morate da znate i da dobijate i da gubite, ali moramo da napravimo dobar zaokret i takvu analizu.

A to su dani i noći sedenja analiziranja, pisanja, šematskog crtanja, malo igranja sa kompjuterom, pravljenja simulacije, zna se tačno kako se to radi. U XXI veku smo. Nekima je dozvoljeno da rade to što rade i nije problem u njima, nego u onima koji im to dozvoljavaju. Nek se zapitaju svi ko šta radi“.

Sagovornilk Sport Kluba naglašava da ne može da se živi u košarci na bazi minulog rada, od prošlih vremena.

„Jedno je bila košarka u SFRJ, drugo u SRJ, a treće u Srbiji. Naše mlađe selekcije od 2007. godine, kada smo sve osvojili, u godinama koje su usledile tek ponešto su uradile. Čak smo ispali sa mladom reprezentacijom u B diviziju. Ne možete da gradite kuću od krova, nego od temelja. Temelj naše košarke su mlađe selekcije. To što smo osvajali sve i SP i EP sa kadetskom, juniorskom i mladom reprezentacijom, to je bio temelj i seniorske reprezentacije. Ti igrači su stasavali i onda smo imali određene rezultate i u seniorskoj konkurenciji“.

Ćović se osvrnuo na sve prisutniju dilemu da li je Srbija i dalje zemlja košarke.

„Ta priča da smo zemlja košarke, sve je to lepo, možda jesmo po interesovanju javnosti i ljudi u ovoj državi. Mi zapravo po rezultatima i onome što se događa to nismo. Moramo da uredimo sistem, da kompletno sredimo košarku. I odnos prema mlađim kategorijama. Sa svih strana se tu vršlja, sa jedne su menadžeri protiv kojih nemam ništa. Oni su potrebni, ali sam za to da nema menadžera do 18. godine igrača. Nema punjenja glave mami i tati u ovim teškim vremenima po sistemu – dete vam je talenat ovakav i onakav, ima NBA kvalitet, biće ogromne pare… Ne, ne, iza toga svega, uz najbolje želje da svi uspeju, mora da stoji veliki rad“.

Kao jedan od problema Čović navodi i deficit struke, novih, mladih trenera, ali i sudija.

„Izgubili smo funkciju formiranja i pravljena trenera. Slična situacija nam je i u drugim segmentima košarke. Sve manje imamo kvalitetnih sudija. Klubovi namiču iz sezone u sezonu, ne radimo amaterski, a nismo ni profesionalni. To su sve stvari, koje moraju da se urede“.

Takođe, navodi i pitanje statusa škola košarke.

„Nemam ništa protiv njih, ali priznaćete da škole košarke ne mogu da budu u rangu sa klubovima. Imate anomaliju da klub vidi neko dete u školi košarke i hoće da ga prevede kod sebe i obeštećenje je 5.000, 10.000, ili 15.000 evra. Ako se klub ne dogovori sa tom školom ta deca idu ispod radara u inostranstvo“.

Iskusni i pragmatični košarkaški funkcioner, privrednik i političar zatim iznosi jedan kuriozitet.

„Dalje, mi smo na ovom našem prostoru u košarci prekršili Ustav. Ne postoji košarkaško državljanstvo. Ako ste državljanin ove zemlje vama niko ne može da uskrati prava koja vam garantuje Ustav, a to je pravo na rad. Imate situaciju da je neko iz Crne Gore, ili iz BiH. Kažu za nekog, on je stranac. Na pitanje kako je stranac odgovaraju da je košarkaški stranac. To su nebuloze. Na to treba da reaguje Ustavni sud, kome smo pisali odavno, koji isto ima enormne plate i jednom smo to oborili, a sad se to ponovo vratilo.

Isto tako, ne možete ovu zemlju da delite kao EU. Zašto? Kada dete iz Beograda, naprimer, hoće da pređe u Niš. Tu se zahteva da on tamo mora da upiše školu, da majka i otac treba tamo da pređu sa njim. Šta smo mi to uradili? To je neko pravilo iz Evrope. Srbija je homogena zemlja. Vi možete svoje dete da vodite iz sredine u sredinu, gde mislite da će dobiti najkvalitetniji rad.

Ali, nažalost, određeni lobiji tu gospodare. Pokušavaju da gospodare na nekim starim zaslugama. U redu, bili su veliki igrači, zaslužni su pojedinci, to niko ne spori, ali to je bilo pre 30 godina. To ne znači da će biti veliki u menadžmentu u organizaciji, u postavljanju sistema“.

Čović dalje naglašava da su to nepravilnosti i nelogičnosti, koje se moraju otkloniti.

„Sve bih promenio, momentalno, pravim merama i to odmah. Ljudi na funkcijama moraju da budu oni koji znaju, koji su profesionalci i da se bore za svoja profesionalna mišljenja. Za stav, koji je u funkciji naše košarke, a ne u ličnoj. Ako on kao profesionalac zna da je to najbolji predlog, a neće da se bori za njega zato što će možda izgubiti platu od 2.000 do 4.000 hiljade evra, onda nam takav ne treba. Moramo da se borimo idejama, a ne sa napumpanim, bahatim autoritetima prošlih vremena. Mora da bude jedinstven sistem, sloga“.

Mnogi ovih dana spominju Stručni savet kao rešenje problema, telo koje odavno ne postoji u nacionalnom savezu, a istog mišljenja je i Nebojša Čović.

„Gde nam je Stručni savet? U njemu treba da budu treneri i bivši igrači. I mora da se raspravlja i da se priča. Hvala milom bogu odavno, od 1996. godine, košarka kao prvi sport u našoj zemlji, ima svoju kuću. Znači, ima gde da se priča. Drugo, ne možete da dolazite na posao u 1 sat i da budete do pola 4, ma kako ste velika zvezda i veličina. Ne može.

Nije posao popiti četiri viskija i ispušiti dva tompusa. I prodavati pamet i svoju aroganciju. Ma o kome da se radi. Ja znam da ovo što pričam neće prijati, ali ja ne živim da bi me voleli. I to me uopšte ne interesuje. Posle svega što sam prošao u svim oblastima. Važno mi je da imam normalnu porodicu i da me ona voli. Ušao sam u takve godine da imam još sa bogom neke stvari i ništa drugo“, rekao je Čović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.