„Parni valjak“ ne staje

Renovirana, proširenog kapaciteta na više od osam hiljada mesta, nekadašnja hala Pionir bila je mesto u kome su izabranici Andree Trinkijerija pokazali argumente zbog kojih bi zaista mogli da kroz dvorište Evrokupa uđu na vrata Evrolige (80:71).

I sa mizernih 16 odsto za tri poena, crno-beli su pronašli način da savladaju jednog od favorita za osvajanje ovosezonskog izdanja Evrokupa, pojačaju perfektan skor na 4-0 i tako se faktički već nađu u drugoj fazi.

Jasno je da je i u duelu sa ekipom Luke Bankija bilo uspona i padova u igri, kao i da Lokomotiva sa svega petoricom „uticajnih igrača“ bez „otrovanog“ Fridzona i povređenog Kulagina nije mogla, a ni umela da svih 40 minuta izdrži visok intenzitet nametnut od strane košarkaša, ali i navijača Partizana.

Posebno je pitanje kako je ekipa nalik Lokomotivi sa budžetom od 18,6 miliona evra koncipirala ovosezonski tim sa šestoricom stranaca, trojicom prosečnih i nekolicinom bezličnih ruskih igrača koji ne bi mogli da igraju ni u većini abaligaških timova.

Partizan je defanzivno možda odigrao i najzreliju partiju od starta sezone: strana pomoći je odlično funkcionisala, prevashodno Mozli bio je dominantan na obruču i siguran na skoku što je za posledicu imalo 16 datih poena iz kontranapada i čak 24 posle izgubljenih lopti.

– Svaka ozbiljna ekipa poput Lokomotive, koja je u rangu Evrolige, odigra u skladu sa tim renomeom. Nekako po inerciji i startu Evrokupa, oni su među prva tri favorita za osvajanje. Ne može da se očekuje da igraš dobro svih 40 minuta i da napraviš ogromnu razliku. Jednostavno nije logično da se to dešava na ovom nivou. Važno je da imamo kontinuitet za razliku od prošle godine, gde bih podvukao paralelu. Imamo prazne minute, ali odbrana je ovaj put prilično konstantna- izanalizirao je Rade Zagorac razvoj događaja.

Partizan je meč završio sa 22 timske asistencije; neko ko je prošle sezone bio odličan „skorer“, Torijan Volden uspeo je neverovatno brzo da se prilagodi potrebama novog tima; duel je završio sa pet asistencija, bez ijednog poena, i uz Nemanju Gordića bio vodeći kreativac usmeren ka razigravanju Jaramaza i Zagorca, odnosno Mozlija i Tomasa u centralnom „piku“.

Nedavno oporavljen od povrede kvadricepsa, Rašon fizički nije bio najspremniji, međutim u poslednjoj deonici odigrao je simultanku (14 od 16 poena) i tako razrešio sve nedoumice.

– I dalje nisam 100 odsto spreman, ali mislim da sam dovoljno dobar da izađem na teren i da pružim doprinos. Ovo je zapravo bila prva utakmica u kojoj sam osetio takvu energiju. Kada je krenula serija i kada su navijači krenuli da upumpavaju još energije, moj mozak je bio na granici eksplozije. Osećao sam se fantastično – opisao je stanje u kojem se Tomas nalazio prilikom navijačke ekstaze.

Parahuski još u „vakuumu“

Artjom Parahuski, centar koji je možda i najplaćeniji ovosezonski igrač Partizana, pružio je protiv Lokomotive još jednu neshvatljivo lošu partiju. Belorus se na parketu zadržao nepuna dva minuta, tačnije 111 sekundi zaradivši čak tri lične greške. Ako bi se zaključak donosio na osnovu poteza koje je Trinkijeri vukao protiv Lokomotive, ali i formi Nikole Jankovića i prevashodno Vilijama Mozlija, Parahuski bi zaista trebalo da se zabrine za perspektivu u crno-belom dresu.

4. kolo

Partizan – Lokomotiva K. 80:71

Venecija – Limož 93:85

Tofaš – Ritas 19.00

Partizan 4-0 8

Lokomotiva K. 2-2 6

Venecija 2-2 6

Limož 1-3 5

Tofaš 1-2 4

Ritas 1-2 4